Понекад је потребно себи опростити, рекао је неко од Руса, потребно је понекад опростити својој души. Увек се сетите речи Јована Богослова: "Децо моја, ако вас ваше срце упозорава, или вам суди, знајте да је Бог виши од вашег срца". Наш критеријум није наше срце, није наша савест. То је Бог, и молите се Богу: "Господе, уђи у мене!", искрено, дубоко, и Бог ће помоћи. Али, ако Он очекује ваше трпљење, онда треба трпети - трпи, козаче, постаћеш атаман! Трпљење је потребно. "Трпећи спознао сам Господа", то је рекао пророк Илија ."Трпљењем својим спасавајте душе своје" (Лк. 21, 19).
Трпљење је страшна снага, моћ. Потребно је Господа чекати, наду не губити. Отац Јустин је рекао: "Бити са Господом уздахом, сузом, жељом, уздисати срцем". И ако тога има, значи, и Дух Свети је у нама. Он нас никада неће оставити. Слава Богу, Њему, Духу Светоме!
Никада не дозволите себи да таштина и безнађе буду у истој равни са вером и надом. Никакав грех, никаква ситуација не може да се мери са Божанском милошћу и Божанском љубављу.
Епископ Атанасије Јевтић
Нема коментара:
Постави коментар