"Теби се клањам, /Христе Спасе/, тражећи твоју велику помоћ са страхом и желећи свом душом да следим за учењем и делима светих родитеља и прародитеља својих ... понајвише преосвећеног и блаженог Саве, који се више од свих потруди око Светих Божијих заповести ... Он створи и архиепископију, и многе цркве из темеља сазда и постави у њих људе часне ... Он и овде код места званог Дечани обрете место погодно и красно за сазидање Божијег дома, обележи га (крстом), и благослови да буде светилиште ... Његовим молитвама мени се откри ово скривено скровиште, сачувано за мене и мога сина, младога краља Душана, које на овом месту укри (сакри) овај мој свети господин ... "
Манастир Дечани код Пећи, задужбина краља Стефана Седмовенчаног, сина Милутиновог, започета 1327. и довршена трудом сина његовог - краља Стефана Душана 1335, непомерива је вековна утврда српског Православља. Уздиже се на десној обали Дечанске Бистрице, у клисури, под обронцима Стреочке планине, окружен кестеновим и боровим шумама, наткриљен планинама, на путу према немањићевској царској престоници Призрену. У њему су се као највећа светиња, поред изобиља злата и сребра црквених предмета и богатства дубореза, камене пластике, икона и фресака, сачувале чудотворне мошти његовог првог оснивача.
Дечански живопис највећа је очувана галерија српског средњевековног сликарства, права ризница православне иконографије. Састоји се од преко хиљаду композиција са више хиљада ликова, које својим садржајем представљају свеукупност знања и веровања средњевековног човека. Дух који је владао у уметности 14. века захтевао је што већи број сцена помоћу којих ће моћи да се исприча све оно што се у то време тражило од живописа, а тражило се, укратко, да црквени живопис буде - илустрована Библија онога времена, што је дечанском живопису дало енциклопедијски карактер.
Манастир Дечани се налази на листи Светске културне баштине Унеска од 2004. године, на којој су од 2006. године још три српска манастира на Kосмету - Пећка патријаршија, Грачаница и Саборни храм Богородице Љевишке у Призрену. Ове три најзначајније светиње Српске Православне Цркве на простору Kосова и Метохије обједињене су на листи светске културне баштине Унеска под називом "Средњевековни споменици на Kосову" и увршћени су у листу Угрожене светске баштине.
Музика:Стеван Ст. Мокрањац - Литургија Св. Јована Златоустог
извор: Драган Цветковић
Нема коментара:
Постави коментар