Заштити, Свети, са обје руке!
Загрли, не дај! Народ сред муке
Твој ћивот чека ко сунца зраке
кроз мећаве, дажде и облаке!
Kо сунце чека – јер Сунце јеси,
кад год си стизао, наши су гријеси
за путир један бивали мањи.
Опет нам терет олакшај, смањи?
И бреме мира распи из груди,
љубављу кроти ледене ћуди...
Нек вјера мије, здрави и грије,
крени нам крепко, хитај, чим прије
ко што си давне монашке зоре
из Херцеговине пут Црне Горе
стигао прије хладног сванућа,
свом дому, који наша је кућа!
Наша је кућа и у њој сви смо
који пред Тобом клонули нисмо
мишљу: да кућа је на продају...
Kрени нам, Свети... Нек ,,купци" знају
док ћивот Твој нам из тмине свиће:
Наша је кућа – јесте и биће!
Милица Бакрач
ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА |
Нема коментара:
Постави коментар