Васкрсни понедељак и празник Светог Николаја Жичког у Манастиру Жичи

Данас, на дан када се празнује Свети владика Николај Жички и Охридски, један од највећих ктитора свете Жиче, а по речима Светог оца нашег Јустина Поповића и највећи Србин после Светога Саве, жичко сестринство заједно са свештенством и верним народом, дочекало је са васкршњом радошћу Епископа жичког Г. Г. Јустина. 

   Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички Јустин уз саслужење архимандритȃ Тихона (Ракићевића), Дамјана (Цветковића), Јакова (Лазовића) и Саве (Илића), протојереја-ставрофорȃ Љубинка Kостића, Лазара Васиљевића и Ненада Илића, протојерејȃ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и протођакона Александра Грујовића.

   Након Свете Литургије, која је била још торжественија него иначе због васкршњих химни и тропара, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин се у својој беседи најпре осврнуо на данашње Јеванђеље о добром пастиру, који душу своју полаже за своју паству, који се за њу жртвује и даје себе читавога. На овај начин Архипастир жичке епархије је са Господом упоредио и нашег владику Николаја подстичући народ да чита његово житије, јер што више читамо о његовом животу све се више везујемо за Светог владику и све више видимо и разумемо шта је светост.

   Свети владика Николај је себе уподобио Христу те је могао да каже као и апостол Павле: Не живим више ја, него живи у мени Христос. Kада Христос почне да живи у души нашој, у нашем срцу и бићу, ми више нисмо способни да се везујемо ни за шта што је од овога света, него као сви светитељи Божји знамо да смо овде на земљи привремени. Епископ жички је нагласио да у тој својој привремености ми треба да се трудимо да угодимо Богу и да задобијемо Његове врлине, и онда ћемо знати да ћемо са тим печатом дара Духа Светога, који смо на крштењу добили а за живота очували, задобити вечни живот – живот са свима Светима закриљен благодаћу Духа Светог.

    Ако се будемо вежбали у чињењу добра, иштући и тражећи помоћ од Господа, у дан искушења Он ће нас укрепити у томе да будемо постојани, да останемо Христови, јер ће нам тада Он сам бити потпора и заштитник у свему што нас у овом животу чека. Своју беседу Владика је закључио поуком да се наша вера сваког дана и часа потврђује нашим животом који је у сагласју са Божијим заповестима, а такав живот је већ на земљи почетак Раја, будући да је то живот у љубави који води бесконачном животу у Царству Небеском.

   У наставку је освештано славско жито и пререзан славски колач у част Светог Николаја Жичког.

Златоусти проповедниче Васкрслога Христа, Свети владико Николаје, моли Бога за нас!

  Христос воскресе!

   извор: eparhija-zicka.rs