ДОХИЈАР
Седимо
на вечерњем сунцу
под тремом
дрводељске радионице
и већ нам вече
подваљује благу језу
силаска из овог дана
али ми певамо
и та језа помешана
замором
претвара се у предукус
нечег толико старог
да је увек младо
и увек ново
Седимо и певамо
не бројимо
колико је наших гласова
свако том песмом
постаје Ђепето своје душе
јер међу стиховима
чврсне алат, свеоружје
садржано у једном имену
које умртвљено оживљава
Певамо у пејзажу
поставци
старих мајстора
на којој је присутно море
и далека копна
али само у назначењу
песма захтева
смирење
и радост уједно
Певамо уморни
уморни
али Христом крепки
Александар Марић
Свети Василије Острошки 2021.
извор: aleksandarmaric.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар