Од Поповог Поља до Острога
Зидао је кулу за Свевиђе
Искра земна порасла за Бога
Kоме смјеран кроз литице приђе
Постовима бдењима и плачом
Молитвама што су Јордан такле
Срцем ватре и душом ломачном
Од којих се небеса зацакле
Лозе ничу у вјетровој зони
Ћути киша спавају тишине
Свјетлост се у свјетлост преобрази
Василије поста Васиони
Сунце које никад не умине
И с Престола никад не силази
др Батрић Бабовић
извор: mitropolija.com
Нема коментара:
Постави коментар