Задушнице су дан посвећен оним члановима Цркве који су се преставили у Господу пре нас. То је дан када се молитвено сећамо не само наших преминулих сродника, већ свих од века уснулих у Господу: од прародитеља Адама и Еве до данашњег дана.
Доношењем свећа, жита (панаија) и спискова са именима покојника народ је данас јасно показао да су наша молитва и помињање на Светој Литургији једина храна која је потребна покојницима.
Ево шта о томе каже Свети Теофан Затворник: ,,Нека се нико не разлењи да помене своје родитеље. Међутим, треба помињати и све православне Хришћане, и не само у овај дан, него у свако време и на свакој молитви. И сами ћемо тамо бити и требаће нам тада таква молитва као бедноме кора хлеба и чаша воде. Сети се да је молитва о преминулима снажна својом општошћу – тиме што се узноси од стране целе Цркве. Црква дише молитвом. У природном поретку при бременитости дише мајка, а сила дисања прелази и на дете. Тако и у благодатном поретку ствари – Црква дише општом молитвом свих, а сила молитве прелази и на усопше који се налазе у недрима Цркве. Јер, она се састоји из живих и мртвих, из оних који војују и оних који су у слави. Не олењи се да на свакој молитви помињеш све отишле оце и бпаћy нашу. Нека то буде твоја милостиња за њих…“(Мисли за сваки дан у години.)
Након Свете Литургије служен је парастос упокојенима.
Са светима упокој Христе, душе слугу Твојих, где нема болести ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни!
Вероучитељ Филип Зеленовић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар