Речи које Христос изговара уочи највеће драме у историји.
Непосредно пре његовог утамничења, мучења, смрти и васкрсења.
Речи које одјекују и после Његовог Вазнесења којим се завршава Његова мисија на земљи.
Речи које слушамо у ову недељу после Вазнесења, а пре Силаска Светог Духа на апостоле. Недељу која је посвећена Светим Оцима Првог васељенског сабора. Онима који су у потпуности разумели и прихватили ове речи и сачували њихов смисао до краја историје.
Све је овде:
"Подиже Исус очи своје небу и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина својега, да и Син твој прослави тебе; као што си му дао власт над сваким телом, да свему што си му дао, дарује им живот вечни."
Kо би други сем Син Божији могао да изговори ове речи.
"...да свему што си му дао дарује живот вечни."
Да дарује смисао и величину љидског постојања са Богом. Живот вечни је испуњење, не наставак овога што збуњени живимо на земљи.
Незамисливо испуњење скице коју вредно или мање вредно постављамо својим збуњеним овоземаљским животима. Време је за највеће чудо у историји, које ће преломити време на два дела.
"А ово је вечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа."
Живот вечни је познавање Бога. А сада само - тражимо, желимо, молимо, вапијемо да познамо Бога.
Kад га познамо - ушли смо у вечност коју нам Он даје, на коју нас позива. Нема познања без љубави. А Бога Живот и Љубав без љубави сигурно не можемо познати. Kао светитеље - препознали смо оне који су познали Бога још овде на земљи. Људе пуне љубави. Испуњене Божјом благодати. Оне који су постали веза створеног и нествореног.
"Ја те прославих на земљи; дело сврших које си ми дао да извршим. И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коју имадох у тебе пре него свет постаде."
Важни и преважни ставови Символа Вере за који су се изборили у Духу Светом Оци Првог васељенског сабора.
Христос, Богочовек, Истинити Бог и истинити човек, Син Божији, Јединородни, рођен пре свих векова. Не само обожен човек као што су то светитељи Христови.
Не само утеха и мудрост него величанствена веза Бога и човека. Пролаз људи ка Богу, Врата, мост преко ништавила смрти.
"Објавих име твоје људима које си ми дао од света; твоји бејаху па си их мени дао, и твоју су реч одржали. Сад разумеше да је све што си ми дао од тебе. Јер речи које си ми дао, дао сам њима: и они примише, и познаше заиста да од тебе изиђох, и вероваше да ме ти посла."
Сејач је посејао семе. И семе је проклијало. Ухватило корен и почело да се листа. Црква се рађа!
"Ја се за њих молим, не молим се за свет, него за оне које си ми дао, јер су твоји. И све моје твоје је, и твоје моје; и прославио сам се у њима."
Црква! Повезали су се са мном. Што чвршће повезани са мном, Христом, Сином Божијим повезанији и са Тобом Оцем. Духом Светим повезани са Богом и међусобно...
Та повезаност ће опстати.
Биће угрожавана, наравно, али ће кроз свете своје Христос остати на земљи, кроз њих ће се прослављати до краја.
"И више нисам у свету. а они су у свету, и ја долазим теби. Оче свети, сачувај их у име твоје, оне које си ми дао, да буду једно као ми. Док бејах с њима у свијету, ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах; и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо."
Нема оних који ће пропасти сем оних који са сином погибли иду радије него са Богом. Њихова слобода.
Kо с Богом иде неће бити изгубљен за вечност.
"А сада долазим теби, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи."
И на крају то - најлепше од свега.
Због чега нам све ово Христос преко апостола и јеванђелиста говори?
Да имамо у себи Његову радост испуњену!
Да је негујемо, чувао не заборављамо. Да не заборављамо захвалност за све оно што нам је дао. Све оно што је због нас урадио. Из чисте Божанске Љубави. И рођење у ограниченом телу, и учење и чуда, и страдање и смрт за нас, и васкрсење за нас, и вазнесење и дар Царства Небеског свима који у Царство Небеско свим срцем желе.
Kад нам је најтеже, кад смо на прагу очајања - сетимо се радости коју нам је Он донео и коју нам нико не може одузети, ако сами од ње не одустанемо.
Христос се вазнео, као што се вазнео тако ће нам опет и доћи. Чекамо обећање Светог Духа.
Фото: детаљ фреске Вазнесења у црви Светих апостола у Пећкој патријаршији, средина 13.века
свештеник Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар