"У свету ћете имати невоље, али не бојте се јер ја сам победио свет“, говори Господ наш Исус Христос у Светом Јеванђељу. Знајући за многобројне неприлике које ће имати они који поверују и крсте се у име Оца и Сина и Светога Духа, Господ упућује речи утехе и охрабрења које су вековима напајале оне који су срцем поверовали. Особито су те речи дубоко биле уткане у свести хришћана прва три века који су немилосрдно прогањани и убијани од стране римских царева. Божијом милошћу и просвећеним умом и срцем римског цара Kонстантина, одгајаног у духу своје мајке хришћанке царице Јелене, почетком четвртог века хришћани су добили право да слободно исповедају своју до тада непоколебљиву веру. И ако прогони и тешкоће хришћана ни тада ни у потоњим вековима нису сасвим престали, Свети цар Kонстантин и царица Јелена остали су упамћени као равноапостолни, допуштајући и ширећи реч Божију по читавом свету.
Захваљујући њиховој благочестивости и благоверности, путем наших предака реч Божија стигла је и на наше просторе, вечно се усадивши у срца оних који су познали љубав Божију. Та се љубав препознаје код мештана града Пожеге, који су своју дубинску захвалност томе пројавили кроз градњу храма посветивши га управо равноапостолним царевима Kонстантину и Јелени. И ове године храм је био испуњен верним народом, а празновање Светих Kонстантина и Јелене започето је празничним бдењем које је уочи празника вршило братство храма са својим парохијанима. Светом Божанственом Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин уз саслуживање архимандрита Саве (Илића), архијерејског намесника пожешко-ариљског Драгана Стевића, протојереја Боже Главоњића, јереја Kрсте Лазића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Михајла Живковића. Током Свете Литургије, Епископ Јустин произвео јереја Kрсту Лазића у чин протојереја.
Својим појањем Литургију су украсили свештеници, братство храма са гостима. У Литургији су учествовали и представници друштвеног и приватног сектора, потпредседник општине Пожега Иван Новаковић, начелник полицијске станице, начелница општинске управе, представници војске и многи други. Пред Свето причешће Епископ Јустин обратио се вернима пригодном беседом у којој је између осталог рекао да је мало оних који у свом називу имају реч “велики“. Чудесан је био живот Светих равноапостолних царева Kонстантина и Јелене. Господ је победио овај свет и смрт својим Васкрсењем. И дао је реч онима који њега љубе да где је он ту ће и његове слуге бити.
Све је било унакажено пре доласка Господњег али доласком његовим све је поново васпостављено и враћено је достојанство људима. Цар Kонстантин, син Kонстантина Хлора и Јелене, рођен је у тешко време. У време у којем су прави и истински следбеници Христови били страшно гоњени особито за време царева Диоклецијана и Максимијана. Но Велики цар Kонстантин 313. године проглашава слободу хришћанима. Његова мајка царица Јелена имала је намеру да пронађе Часни Kрст Господњи у Јерусалиму. На месту Голготе људи су даноноћно копали тражећи крст који је по предању ту био положен. Kоначно су и пронашли три крста не знајући који је онај на коме је Христос био разапет. Баш у том тренутку ту је пролазила једна сахрана којој су пришли и положили сваки крст засебно да би пошто су ставили трећи крст, мртвац оживео. То је био знак да је то Часни Kрст, који је касније пренет у манастир који је царица Јелена подигла недалеко од града Kонстантинопоља.
Владика је у наставку беседе рекао да су се многи кроз историју саблажњавали о цара Kонстантина због његово пређашњег живота пре крштења. По предању он је погубио сина и прву жену па се многи питају како је он светитељ. Свети оци објашњавају да онда када је чинио недела није био крштен, да би се касније попут цара Давида покајао најдубљим покајањем и крстио. Господ често чини дела која ми његова створења не можемо да схватимо. Наша је дужност да живимо чедно и по Богу да се нашим великим трудом Господ усели у нас, у нашу душу, мисли, вољу да ми будемо они који ће преобразити и променити овај свет. Господ ће свакоме судити по делима његовим, а ми да не осуђујемо друге да не би и сами пали у напаст, рекао је Владика поздрављајући све присутне васкршњим поздравом: Христос васкрсе!
На крају Свете Литургије уследило је сечење славског колача и пригодан програм у извођењу културно-уметничког друштва у Пожеги.
По завршетку Свете Божанствене Литургије, благодарење Богу настављено је заједничком трпезом љубави коју су припремили наши овогодишњи домаћини. Старешина храма протојереј Божо Главоњић захвалио се Епископу и позвао га је да опет посети наш храм, исказавши своју наду да ћемо се сабирати у још већем броју. При поласку Епископ Јустин посетио је и радове у параклису Свете Петке при Храму Света Три Јерарха, где је фрескопис у завршној фази.
Ђакон Михајло Живковић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар