Од деспота славног камен на камену
А душа Јована у Божјем пламену
Окађује птице што по небу лете
Шири Јеванђеље изнад главе свете
Окађује хумке стари’ калуђера
Што гробове њине сатре зла невера
Окађује народ из оближњег краја
Шуме и ливаде планине Kосмаја
Дођи, седни, мико, еве, има места
Бог једноме дадне а насити двеста
Ајде, седни, мико, ди ћеш, што се журиш
Гле каква лепота, а ти ко да жмуриш
Седни ту под липом да ти уши чују
Kуд Господње речи тебе упућују
Седни ту под крилом Арханђелâ свети’
Од тегоба душу своју растерети
Чудном силом неком народ се привлачи
Не мож’ да изрекне шта све ово значи
Некако се срце особито смири
Kад декица добри у фрулу засвири
Од тресијских звона потресе се Kосмај
Најмилији крају, с Богом мени остај
Из авлије родне прах му прекри кости
Након што се народ од старца опрости
Баш ти, Боже, фала, за нашега века
Што видесмо овог светога човека
Схиархимандрита нашего Јована
Што сад у припрати да одмори лего
Схиархимандрита нашего Јована
Со братијом и сестрама јего
извор: Ivan S. Nedic
Нема коментара:
Постави коментар