Манастир Дуга

     

   Ми смо данас посетили манастир Дугу. Служио је о. Марко. Е, сад...

   Тамо је сестра Сергија.

   Сестра Сергија је обележила моје детињство. Због ње сам мислила да ћу отићи у манастир - толико сам је волела.

   Данас нам је показала блокчић који још увек чува, а који смо јој исписале моја другарица Марија и ја кад смо биле на послушању у Пиперима...

      Иако смо обе имале тад своја послушања о којим сам недавно писала, Сергија нас је водила тад у атеље и учила да цртамо/сликамо иконе, као и да их каширамо; са њом смо након вечерњих служби и вечере певале и шеткале се манастирским стазама, уживајући у одлазећем дану... Данас сам, захваљујући њој, певала неке песме први пут после много година...

      Дан за памћење.

      Наташа Јефтић, јул 2021.

   МАНАСТИР УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ –  ДУГА МОРАЧKА

   Манастир Дуга је посвећен  Успењу Пресвете Богородице и налази се на 17. километру пута од Подгорице ка Kолашину, у кањону на десној обали Мораче. Kтитор манастира је Вукан Немања, син Стефана Немање (Свети Симеон Мироточиви) и најстарији брат Светог Саве. Манастир је првобитно саграђен на Госпођин пољу на ушћу Мале реке у Морачу, на 10 км од садашње локације. 1752. године, због непрестане опасности од Турака да не буде уништен,  четири племена: Kучи, Братоножићи, Васојевићи и Пипери, измештају га на скровитије место – село Дуга, испод Kалуђеровог брда, које је пуно пећина, у којем су се у 14. и 15. в. подвизавали монаси исихасти. По предању, била је колона људи у дужини од 6 км, и с руке на руку пренели су га камен по камен за једну ноћ. Три године касније, 1755. год. већ има доказа да је манастир активан: владика Сава и Василије Петровић поклањају 20-ак богослужбених књига манастиру на Дуги. Ту су постојале и четири капије, где је свако племе улазило на своју капију, које су биле распоређене симетрично у облику крста у односу на храм. Од њих више нема трагова, али се зна да је манастир био центар просвете и зборно место тим племенима. Овде се подигао велики духовник 19. вијека – архимандрит Мојсије Зечевић, чије је седиште било у Ђурђевим Ступовима , од 3-15. године свог живота био је у манастиру Дуги, где је и замонашен. Био је десна рука Св. Петру Цетињском, и много учинио на утврђивању православља и спречио потурчење свог племена Васојевићи.

   По благослову митрополита Илариона од 1862-1875. год. у манастиру Дуга је боравио Марко Миљанов са породицом. Почетком 20. века у манстиру Дуга је боравио и Свети Симеон Дајбабски са учеником Платоном. На дар је манастиру урадио икону Св. Николаја Чудотворца и фрескописао у олтару Мајку Божију „Ширу од Небеса“. Једно време манастир Дуга је био метох манастира Дајбабе. Манастир никада није насељавало бројно монаштво, али је увек био активан све до 1942. г. када је запустио. Заслугом свештеника Милана Савовића, Божанствена Литургија је редовно служена до земљотреса 1979. г. када је манастир био сав у рушевинама.

   Манастирска здања

   Садашња црква је подигнута 1755. године на месту старије грађевине од које су још сачувани темељи у олтарском простору. Манастирска црква се не разликује од других сеоских храмова XVIII и XIX века. Има облик једнобродне грађевине са полукружном апсидом и накнадно дозиданим звоником на преслицу са једним отвором. Манастирска црква је скромних димензија: дуга 9, а широка 5 метара, са звоником на преслицу и фрескописом из 18. века.

   Обнова манастира Дуге почиње од јуна 1997. године. На празник Сабора Пресвете Богородице  8. јануара 1998, године митрополит Амфилохије служио је Свету архијерејску литургију а потом освештао из темеља обновљени и проширени конак те обитељи настојањем монахиња, а уз помоћ бројних приложника и добротвора.

   Горњи манастирски конак освећен је 2002, а  2003. године дозидана је припрата цркве, исте ширине и дужине 3,5 м. Економске зграде: штала, живинарник и гљивара, изграђене су  2002. године. До тада је урађен низ других објеката, с тим што је један од њих изгорео ударом грома 2000. године.  Помоћна гостинска просторија са просфорницом, оставом и сушаром, као и просторије за пчеларство и млекара су изграђене 2003. године. Објекти: сјеник, шупа за дрва, котларница су освећени 2008. године. Тада је освећен и нови конак са подрумима за вино и гаража као и једна настрешница за разне манастирске потребе. Обнова фрескописа и пода у цркви завршена је 2013. године. Манастирска гостопримница освештана је на манастирску славу Успења Пресвете Богородице, 28. августа 2014. године. Продавница у порти освећена је 2015 године, као и нове просторије у кругу економских зграда: отворена веранда, просторија за врцање меда и просторија за спремање вина и ракије.

   Свете  мошти

   У цркви су похрањене у мошчевицима честице моштију многих светитеља, које је Пресвета Богородица сабрала у свој дом за благослов онима који у њега долазе.

   извор: mitropolija.com