Дана 27. октобра 2021. године, када наша Света Црква прославља Свету Петку, верни народ са својим парохом рујанским, јерејем Владимиром Стефановићем, удостојени су канонске посете епископа жичког. Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Љубинко Kостић, протојереј-ставрофор Милош Босић, архијерејски намесник ужички, домаћин јереј Владимир Стефановић. као и ђакони Стефан Симић и Милан Босић.
Пред почетак Литургије у чин чтеца је рукопроизведен хаџи Миливоје Јараковић, иначе председник Цркве општине рујанске.
Након Литургије прочитана је грамата у којој је јереј Владимир Стефановић, одликован звањем протонамесника.
Након резања славског колача, сабраном верном народу се обратио Епископ, пригодном беседом:
– Овај крај и ово место су дали много свештеника, монаха, један епископ је постао из овог краја баш. Иначе, Kостићи, Лазићи, Јараковићи, дали су нашој цркви многе свештенослужитеље и зато је важно долазити овде. Није случајно да је то тако, овај крај има своју посебну благодат, људи имају посебну благодат, посебно благовољење Божије, и зато се одазивају на Божији позив. Чули сте у Светоме Јеванђељу, да свако од нас, душа свакога од нас, чека свога женика – то ће бити време када ми напустимо овај свет, када наша душа оде. Јесте да Господ Бог Исус Христос долази засигурно други пут. Kада долази, то не знамо, али знамо сигурно да ће душа свакога од нас, морати да предстане престолу Господњем. И зато је потребно да и ми као мудре девојке, поред светиљке коју имамо, имамо и добра дела. То су милосрђе, љубав, трпљење, све Христове врлине.
Тако је наша Света Параскева диван пример. Она је пореклом Српкиња, рођена је у Епивату, близу Цариграда. Живела је тамо, али када су се упокојили њени родитељи, који су били имућни и знаменити, отишла је у Зајорданску пустињу. Пред крај њеног живота Свети архангел јој је рекао да остави пустињу и да се врати у своје отачаство. И она се враћа у Епиват, и живи још две године. Упокојила се у једанаестом веку. Њене мошти су почивале у Цариграду, па у Трнову, па поново у Цариграду, па у Београду једно време, и зато наш народ толико поштује Свету Петку Параскеву. А сада њене Свете мошти почивају у Румунији, у граду Јаши. Тај град се изградио на основу Свете Петке. Kада је највећа беда била у Румунији, тај народ је имао новца и имао је моћи да се шири, да се гради. Много је народа долазило из читавог света, јер је она чинила чуда.
Заиста, то је велико житије, велика поука за све нас, да знамо, да се не варамо, пролази обличје овога света, пролазе и године нашега живота. И тако видите, година по година и долази време да морамо да напустимо свет. Ма шта смо створили овде, то остаје овде, а оно што улажемо у душу нашу, дакле да живимо по заповестима Божијим, по Јеванђељу Божијем, то је важно за све нас. Оставимо шта говори овај свет. Овај свет и многи говоре, ма то је било некада, видите сада технологија, компјутери, чуда. Ништа то није, зна Господ за то, Господ је то и открио људима, али да би им помогао, да би им било лакше. Да ли је лакше човеку са силним средствима која му помажу, компјутери и остале ствари? Није му лакше. Још је већи заробљеник. А важно је да се ми овде у овоме свету ослободимо окова овога света и да се припремимо за вечни живот. Ето, тај вечни живот желим и вама и себи и свима онима који љубе истински Бога свога, а онај који љуби истински Господа Бога држаће заповести Његове. Нека је Њему слава и милост у векова и нека се Света Петка моли за све нас, да нас води и руководи до Царства Небескога. Амин.“
Након беседе, Владика је освештао конак, а у наставку је била трпеза љубави.
Теолог Дарко Јараковић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар