Служење и само служење. Богу и свом народу.
Житије узбудљивије од филма.
Молио се Богу, неуморно је обилазио Црну Гору, сузбијао крваве паганске корене у народу и мирио усијане главе намерене да се свете једни другима до судњег часа. Водио свој народ у ратовима против Турака али и против Наполеонове војске, у отпору према Аустроугарској, ширио границе Црне Горе, вапио за помоћ код хришћанских царева да нахрани народ у време страшне глади. Захвалан Богу и кад је у сред велике глади могао у Црну Гору да донесе само један џак кромпира.
Тај посађени кромпир се касније умножио и хранио сиротињу у тешка времена која су трајала.
Трпео је Христа ради злобу, нападе и лажне оптужбе. Није лако са Србима нигде, а поготово са онима са камена.
Служење и само служење. Богу и свом народу.
Kад је позвао синовца Радета Томова, да се спрема за владику наследника, Његош се среће са светитељем кога треба да наследи.
"Kад је Раде стигао на Цетиње, пред манастиром га је сачекао, наслоњен на своју сребрну штаку, један висок, скроман старац у црним дугачким хаљинама. Његова дуга брада и коса, по опису који је према казивању савременика забележио Љуба Ненадовић, нису се разликовали од повесме беле свиле; кожа на лицу и рукама била је жута као воском помазана. Око њега су стајали гологлави Црногорци: стајали су око свеца који још по земљи ходи. То је био Владика свети, који је утицао на будућег великог песника више него ико други, својим ликом, речју, делом и примером. Јер и сам беше даровит писац и песник, а уз то мудар народни вођа и сасуд Духа Светога".
Светитеља дивљи горштаци поштовали али га нису увек слушали. Kао што се народ често односи према Светима.
"Ја с великом жалошћу и са сузама видим, да сви ваши непријатељи и сви ђаволи од свијета не би вам могли, толико зла, толико штете ни срамоте учинити, колико ви сами себи чините. А шта је фајда жалит и плакат, кад више љубите зло, него ли добро, и срамоту него ли поштење и кад не слушате, што ве ја учим и савјетујем и што ве молим и заклињам." Тужио се на њих и изобличавао их да су "од Бога одступили и страха Божијег изгубили, грехоту и срамоту заборавили", и да чине оно што знају али не знају шта чине, јер, писао им је: "Ви никога не слушате ко за добро ваше ради и говори, а нека дође који лажац међу вама, сви ћете му вјеровети..."
Свој народ је волео али и клео кад је морао. А веће муке је претрпео од својих него од туђина.
"Остара сам", писао је последњих година живота на земљи, "више од зла и непослуха црногорскога, него ли од мојијех данах..."
"Ја сам одавно видео да овђе живјети не могу и ево дође вријеме, да од силе цетињске под старост бијежим из Цетиња."
Његош, пун жалости за изгубљеним стрицем и учитељем, примајући његово тешко бреме на своја нејака плећа, писао је овако 22. октобра 1830. године: "У сву нашу државу није чојека који не плаче за њим и сами су се злотвори његови да тога чувства горести (=жалости) узнијели, па можете мислити како је нама његовијем домаћијема."
Неколико година по упокојењу Светог ископане су његове нераспаднуте мошти и положене у Цетињски манастир.
Жалили су за њим и пријатељи и непријатељи јер је својим животом у најтежим околностима испуњавао Христове речи, које читамо ове недеље на Литургији.
"Љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима. Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив".
Његош је подигао на Ловћену капелу посвећену Светом Петру Цетињском. Да Свети и из ње бди над Црном Гором у вековима који долазе. Оставио је највећи српски песник и завет да он после смрти буде сахрањен у тој капели на врху Црне Горе .
Kад је народ од Бога отпао - срушио је капелу-светионик. Заборавио је чак и који је народ заправо. И остао је у мраку.
А онда је још један велики настављач дела Светог Петра - Митрополит Амфилохије, вратио народ вери и на крају покренуо народ у литије које су светлом исписале путању ка светионику Црне Горе.
Kомешање још увек траје. Можда и не тако тешко као што је било у време служења Светог Петра Цетињског.
Да ли ће народ, који је пробуђен новим светим владиком, да испоштује његов предсмртни завет и обнови заветну Његошеву цркву посвећену Светом Петру? Светитељу који је оставио свом народу вечне завете?
Светионик који показује пут у временима магле и сумрака.
свештеник Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар