Дејан Ђорђевић, РЕЧ ДВЕ О МОЈОЈ ПОРОДИЦИ

Мој деда је носио

Платнену кошуљу

панталоне на бриџ

И није имао каиш

А био је Србин.

Знао је шта значи

Немати и гинути

Поштовао је свог комшију

И није кршио обичаје.

Онда су дошли странци

Ставили му кравату

Опасали га каишом

Рекли му да Бог прашта

И да је све дозвољено.

***

Моја бака је носила

Белу мараму

Вутару и штрикани џемпер

И лети је ишла боса.

Успављивала нас је

Причама о доброј вили

Водила на прела и седељке.

Онда су дошли странци

Купили јој ципеле

И рекли, путуј

Од снова се не живи.

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА, 2021.
ПРИ ХРАМУ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
ПРИЛИПАЦ