СВ. КЛИМЕНТ АЛЕКСАНДРИЈСКИ, ПЕДАГОГ уводна песма

   Песма коју овде доносимо један је од веома старих примера хришћанске поезије. Писана као поетски финале Педагога, песма је у замисли једноставна и чврсто везана за прозно трокњижје које јој претходи: након што је подробно изложио начела хришћанског живота, св. Климент најзад упућује генерације хришћана к њиховом правом васпитачу-ка самоме Христу. Међутим, овај песнички састав показује се на свој начин веома сложеним. Његова ритмичка потка фолклорног је порекла, премда већ има за собом дугу и разноврсну историју кроз неколико уметничких жанрова. Лексика је великим делом несвакидашња, црпена из традиционалног поетског речника, чији су корени дубоко у епици; на другој страни веома се истичу битни хришћански термини.

   Засноване на древним хришћанским симболима, слике се у обилном току сустижу, сударају и готово престижу једна другу; у тим густим низовима и непредвидљивим спојевима асоцијација по свој прилици се назире надахнута, импровизована молитва раних хришћанских заједница. Отуд песма као целина оставља известан утисак језичке и мисаоне растрзаности, остајући у потрази за равнотежом какву ће достићи тек доцнија хришћанска поезије.

Уздо коња младих непокорних,
крило птица никад нелуталих,
и кормило лађа непогрјешно,
и пастиру јагањаца царских,
   де, најави безазлене
         отроке ти,
   да захвале хвалом светом,
   да запоју нескврњено
         уста правде
Тебе, Христа, Својега пјестуна.

Царе Светих, Слово свеукротно
Оца вишњег, мудрости начало,
вјекољупче, у муци потпоро,
смртног рода Спаситељу Христе,
   и пастиру и орачу,
   уздо наша и кормило,
Крило небно стада пресветога,
Ти, што вучеш мрежом спасенија
самртнике са пучине злости,
што свештену из мора сињега
рибу мамиш сладчејшим животом:
   о, пастиру, стаду своме
   Ти вожд буди словесноме,
   и отроке, свијетли Царе,
   Ти поведи непорочне.

Траг су Христов на небеса пути.
Слово вјечно, часу без кончине,
лучо трајна, врело милосрђа,
вршитељу благодјејанија
жићем часним ка Богу појушчих,
Исусхристе, са небеса млијеко
из сладчејших сосци точимоје
мудрости ти невјесте милости!
   Де, младенци,
њежних уста храњеници,
ви, словесна дојенчади,
духом росним воспитани,
хвале некићене,
химне непогрјешне,
Христу Цару часну мазду
за поуку о животу
појмо скупа, просто појмо,
   ка Отроку крјепкому.

   Коло мира,
   Христов роде,
људи цјеломудрени
   скупа појмо
мира Бога нашега.

извор: www.verujem.org

ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ, 1570. година
Преписано настојањем игумана Силвестра и братства манастира Вазнесења под Овчаром
Народна библиотека Србије, РС 664