29. мај 2013.

ДУХОВНА РАДОСТ I


Пресвета Богородица је донела радост свету

   Старче, можете ли да нам отпевате Величаније које сте написали у част Пресвете Богородице?
  -Хајде да га отпевамо заједно! Благодат велику Ти у Бога нађе, Мајко Владике, Многоблагодатна, уистину Благодатна, као што Гаврил клицаше, Царице Анђела, сачувај слуге Своје. Да ти кажем сад и нешто из догматике? Богородица је била и Дјева и Мати, и Слушкиња и Царица, Царица целог света. Може ли ово да стане у људски ум? И Благовести су биле нешто натприродно, изван сваке логике. Молим се да ти Пресвета Богородице подари радост Благовештењску и Анђео да те благослови, еда би духовно узнапредовала. Амин......
        -Ма шта добро човек нашао да каже о Богородици, ипак не би могао да искаже Њену величину. Пресвета Богородица нам је својом послушношћу опет отворила Рај, који је затворило Евино преслушање. Ева је разорила карику која нас је сједињавала са Богом, и свету је донела тугу и бол; Пресвета Богородица је поново спојила карику, и донела свету рајску радост. Нас је сјединила са Богом, пошто је Христос Богочовек.
   Архангел Гаврил донео је свету радосну вест да су људи, захваљујући Богородици, нашли "благодат у Бога". Радује се Пресвета, јер се Логос Божији оваплотио и ослободио нас од греха. Радујемо се и ми, јер нам је Богородица осветлала образ. "Пустиња Христу приноси јасле, а ми људи Њему приносимо Мајку Његову, Пресвету Богородицу."
Манастир Придворица, јун, 2012.

      Где је Христос, тамо је истинска радост

   -Старче, понекад не могу да се радујем, па помишљам да можда радост и није за мене.
   -Ма шта кажеш? Радост није за тебе? А за кога је? За репатог? Јеси ли пошашавила. Радост је за човека. Бог није дао тугу; дао је само радост.
  -Али зашто онда, Старче, не осећам увек радост?
  -Када твој ум није у Богу, како да осећаш Божију радост? Заборављаш на Христа, па ти се ум непрестано окреће око послова и машина. Тако се зауставља твоја духовна машина. Укључи молитву и тихо појање, па ћеш да трчиш и као чигра да се окрећеш око Христа.
   Само у Христу човек налази ону праву, истинску радост, јер једино Христос даје радост и праву утеху. Где је Христос, тамо су и истинска радост и рајско ликовање. Човек који је далеко од Христа, и нема истинску радост. Може да машта:"Урадићу ово, урадићу оно, ићи ћу тамо, ићи ћу онамо..", може да буде поштован, може да трчи по забавама и да се радује, али радост коју осећа не може да испуни његову душу. Таква радост је материјална, светска, али материјална радост не испуњава душу, па човек остаје са једном празнином у срцу. Знаш шта каже Соломон? "Саградио сам кућу, засадио виноград, направио башту, сабрао злато, стекао сам све што ми је срце желело, да бих на крају схватио да је све-таштина."
   Светска радост, пружа нешто времено, нешто за овај тренутак, не даје оно што даје духовна радост. Духовна радост је рајски живот. Они који су прошли прво Распеће, па су потом духовно васкрсли, живе у пасхалној радости. Пасха, Господња Пасха! А после наступа Педесетница! А када човек дође до Педесетнице и на њега сиђе огњени језик, Дух Свети, тада се све завршава...(Ове Старчеве речи изражавају крајњи циљ духовне борбе сваког верника, а то је - задобијање Духа Светога. Када човек постане причасник боготвореће благодати Духа Светога, тада он достиже стање обожења, стање "бесконачног савршенства").

      Духовна радост долази са духовним делањем

   -Старче, реците нам нешто о небеским радостима.
   -И у овом животу постоје небеске радости и насладе, тако да се човек просто пита постоји ли у другом животу нешто узвишеније од онога што он доживљава овде. Те радости не могу се речима изразити; њима се само живи.
   -Старче, како се достиже то стање?
   -Да би дошла у стање у коме не можеш у себе сместити радост, нити ту радост речима изразити, треба да обратиш пажњу на три ствари: да се држиш једноставно, да се не занимаш другима, и да се молиш. Будеш ли се тога придржавала, доћи ће време када ћеш осећати толику радост, да ћеш ми рећи: "Старче, пошашавила сам! Можда са мном нешто није како треба? Шта је то што осећам?" Такву шашаву радост ћеш осећати!
   -Старче, да би човек имао духовну радост, он треба да буде у добром духовном стању?
   -Шта ти велиш? Када ће човек имати духовну радост? Када је духовно несређен? Унутрашња радост долази када се успостави унутрашњи поредак. Она души даје крила. Када душа није загрејана унутрашњим делањем, она је попут аутомобила чији је мотор смрзнут, па треба да га гураш како би се покренуо. Унутрашње делање-будност уз праћење себе, читање и молитва-загрева душу, "мотор" лак пали, и аутомобил јури. Тада човек престаје да обраћа пажњу на спољашње ствари, и у духовном животу напредује џиновским корацима.
   -А ако се човек у таквом стању нађе у лошем окружењу, то неће утицати на њега, Старче?
   -Не, неће утицати, јер се он креће у другој атмосфери; налази се изван те средине. И зато што живи у другој атмосфери, окружење му не смета. Као да сви око њега говоре неки језик који он не зна, па зато и не разуме шта причају. И боље што не разуме, јер да разуме макар нешто, то би одвукло његову пажњу ка томе. Овако је потпуно посвећен језику који он зна. Тако почиње унутрашње лепршање. Знате ли шта је "унутрашње лепршање"? Који анђелски чин има крила? Херувими или Серафими? Који чин има шест крила, о чему говори пророк Исаија?
   -Серафими, Старче.
   -А знате ли шта раде Серафими? машу крилима у једном ритму...Баш тако и срце куца, трепери, када у човеку постоји унутрашње лепршање. Тада живот постаје празнично весеље. Али ви сте још увек везане саме собом; нисте се ослободиле свога "ја", па вам срце није слободно, као би могло да достигне стање да трепери од радост. Бре, децо, прво окусите ову радост, а после дођите да разговарамо!

Старац Пајсије Светогорац, СТРАСТИ И ВРЛИНЕ, Манастир Св. Првомученика и Архиђакона Стефана, Врање, 2012.

25. мај 2013.

РАДОСТИ МОЈА, ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ Филм о Светом Серафиму Саровском

Манастир Вазнесење

Тропар, Гл. 4.

   Од младости си Христа заволео, блажени, Њему једино пламено си зажелео да служиш, непрестаном молитвом и трудом у пустињи си се подвизавао и, умиљеним срцем стекавши љубав Христову, био си љубљени изабраник Мајке Божје. И због тога ми и вапијемо: Спасавај нас молитвама својим, Серафиме, преподобни Оче наш!

Кондак, Гл. 2.

   Лепоту света и све пропадљиво у њему оставивши, преподобни, у саровском си се обиталишту настанио. И анђелски тамо пожививши, за многе си пут ка спасењу био: због тога те и прослави Христос, оче Серафиме, и даром исцељења и чудотворства обогати. Зато ти ми и кличемо: Радуј се, Серафиме, преподобни Оче наш!

Величање(опште)

   Блаженим те називамо, преподобни оче Серафиме, и штујемо успомену твоју, наставниче монаха и сабеседниче Анђела!

ТРАЖИТЕ, МОЛИТЕ И НЕ ОДУСТАЈТЕ

   Ја бих, ето, желео да и ви задобијете Духа Светога, да задобијете тај преобилни извор благодати Божје, као и да увек размишљате о себи овако: да ли се налазим у Духу Божјем или не? Па ако се нађете у Духу Божјем, то нека је благословен Бог! Онда се нема ради чега туговати, макар овог часа на страшни Суд Христов изашли. Јер "у чему вас затекне у ономе ћете и бити". Ако, пак, нисте у Духу Божјем, онда се потрудите да сазнате због чега вас је оставио Господ Бог Дух Свети, па Га поново тражите и молите и не одустајте од тога све док Га не нађете и док Господ Бог Дух Свети поново не буде с вама благодаћу Својом. А на непријатеље наше, на зле духове који нас удаљују од Њега, на њих треба нападати док им се и прах не расеје, као што је рекао пророк Давид: "Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим. Обарам их, и не могу да устану, падају под ноге моје" (Пс. 18, 36-37).
-Тако вам је то, драги мој, Тргујте, дакле, духовним добрима. Раздајте благодатне дарове Духа Светога онима који Га немају, као што упаљена свећа може, не умањујући свој пламен, палити друге свеће да би и на другим местима светлило. Па кад је тако у материјалном свету и с пламеном свеће, колико је то тек више с благодатним огњем Светога Духа Божјег!? Земаљско богатство смањује се раздавањем. Богатство небеско благодати Божје, што се више раздаје, то се више умножава у ономе ко га раздаје. Због тога је Господ и рекао жени Самарјанки: "Који пије од воде коју ћу му ја дати биће у свему извор воде која тече у живот вечни" (Јов.4,14).

Православни мисионар 3/1995.

23. мај 2013.

МАНАСТИР НИКОЉЕ Пренос моштију светог оца Николаја, 22.5.2013.


иди на везу:

БЕСЕДА О.ВИТАЛИЈА, МАНАСТИР ГРАДАЦ
ЈЕРОМОНАХ ДАВИД, МАНАСТИР НИКОЉЕ


с лева: АРХИМАНДРИТ ТИХОН, ИГУМАН МАНАСТИРА СТУДЕНИЦА  И АРХИМАНДРИТ ТИМОТЕЈ, ИГУМАН МАНАСТИРА ВАЗНЕСЕЊЕ                                               

ПАСТИРСКА ПОСЛАНИЦА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА ЈОВАНА X ПОВОДОМ СТРАДАЛНЕ СЕДМИЦЕ Заједничко саопштење о отмици Митрополита Павла и Архиепископа Јована

            Божијом милошћу
Јован Х, грчки православни Патријарх Антиохије и свег Истока

Браћи пастирима свете Антиохијске Цркве и духовној деци овог светог апостолског трона:

Обраћам вам се данас, при крају Великог Поста и почетком Страдалне седмице, у ово време када смо окружени великом патњом и страдањем. Широм земаља Антиохијске Патријаршије нашим домовима прети опасност, а у нашим државама бесне политички сукоби. Као последица свега тога, људима су угрожена средства за живот, стамбени објекти, чак и сами животи. Смрт и отмице су наша свакодневна искушења, а наше најновије страдање је недавна отмица наше љубљене браће - Епископа Павла Јазигија, грчког православног митрополита Алепа, Искендруна и Александрете и Епископа Јована Ибрахима, сиријског православног митрополита Алепа, и убиство ђакона који је био са њима.
Делимо бол многих верника наше Цркве услед ових тешких искушења. Трудимо се заједно са нашом браћом, члановима Светог Синода, да ублажимо утицај ових непријатних околности на све грађане наше земље. То је суштински важан део сведочења хришћанске вере. Међутим, одбијамо да се сагласимо са оним кроз шта људи у Сирији пролазе данас. Трудимо се тако да наше неприхватање ове ситуације одражава начела наше вере. Не пристајемо на овакву ситуацију и осуђујемо је. Али будући да смо синови Васкрсења, не бојимо се никога ко посеже за насиљем као средством остварења свог циља.То што нас убијају или киднапују или што уништавају наше институције, неће ослабити нашу решеност да се боримо за своја грађанска права и остварење мирољубивог суживота, да не одустанемо од своје домовине и да тражимо у њој владавину правде и права. Стога позивамо све и свакога, било у матичним земљама Антиохијске Патријаршије, било у дијаспори, да изрази своју забринутост и лично изрази противљење недавном развоју догађаја, без обзира на политичко опредељење. Хуманост је предмет хришћанства јер се наш Господ оваплотио ради спасења човека.
Користим ову прилику да, у име вас у матичним земљама Патријаршије и у дијаспори, појачам апел међународној заједници молећи је да учини све што је у њеној моћи у циљу ослобађања талаца чије нас одсуство дубоко погађа. Изузетно је важно да се овај проблем реши што пре како би се спречио ризик да уследе драстичне последице. Наш апел такође подразумева хитан позив на акцију како би се изнашло брзо решење за ситуацију у нашој вољеној Сирији; за спас овог народа као потомка једне изузетне људске цивилизације старе хиљадама година и у циљу спречавања ризичних последица које би могле негативно да утичу на цео регион.
Вољена децо,
како улазимо у период Свете Пасхе и Васкрсења Господњег, позивам вас да покажемо јединство наше Цркве која свесрдно окупља своју паству око свега што је исправно и праведно. У ово време нарочито појачајмо своје молитве и прозбе. Као што се наш Господ није плашио да иде путем Голготе, тако смо исто и ми позвани да идемо овим путем са Њим, са пуном свешћу о томе да ћемо Крстом победити, јер Господ васкрсе из мртвих и Он ће и нас васкрснути Собом. Умножимо своје молитве као живо сведочење вере, молећи Господа да уклони сваку неправду, молећи се за брз повратак наших заробљених архијереја својим вољеним верницима, за утеху ожалошћених, као и за одвраћање људи суровог срца - да их Господ надахне да се уздрже од повређивања других људи.
Стога позивам све, вернике и свештенство, да дочекамо Цветну Недељу обновљеног духа, сећајући се страдања нашег Господа, повезујући Његово страдање са овим што ми данас проживљавамо. Нека би се у сваком људском срцу десило Васкрсење, као што Господ подиже Лазара из мртвих. Трудимо се тако да Христос победоносно уђе у срце овога света кроз наше службе и служење Њему, као што је победнички ушао у Јерусалим. Нека наше литије ове године буду са свећама повезаним црним тракама уз певање кондака: ,,Возбраној војеводје'' уместо ,,Радуј се, Витанијо'', молећи Пресвету Богородицу да чува нашу Цркву као утврђени град.
Позивам вас да се током Страдалне седмице молите скрушена духа, свесни да у искушењима имамо Бога као уточиште. Бог неће заборавити Своје мало стадо. Нека би љубав, служење и храброст били пут ка радости Васкрсења, радости која се не може одузети.

У резиденцији Антиохијског Патријарха у Манастиру Пресвете Богородице у Баламанду,
27. април 2013.

Са енглеског превела Александра Стојановић

Митрополит Павле, Манастир Жича, септембар, 2011.

иди на везу:

ПЕТИЦИЈА ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ ОТЕТИХ АРХИЈЕРЕЈА
Манастир Жича, Симпосион о женском монаштву, септембар, 2011.

Заједничко саопштење које следи објавиле су Грчка Православна Патријаршија Антиохије и Целог Истока и Сиријска Православна Патријаршија Антиохије и Целог Истока:

У понедељак 22. 04. 2013. изненадила нас је вест да су наша браћа епископ Алепа и Александрете Павле (Јазиги) и епископ Алепа Сиријске Православне Цркве Јован (Ибрахим) киднаповани на повратку у Алеп након извршења хуманитарне мисије. Дубоко жалимо поводом овог догађаја као што жалимо све сличне акте усмерене против цивила без обзира на њихову припадност и стога се обраћамо локалним и међународним заједницама следећом изјавом:
1.      Хришћани који овде живe чине суштински важан део своје земље. Они страдају болом као и  свака особа која страда, делају као гласници мира који се боре против неправде над свима који су потлачени: следећи јеванђељско учење које каже да је љубав основ свих људских односа. Званични ставови које су објавили духовни лидери различитих цркава најбоље потврђују ово учење, а мисија који су извршили двојица киднапованих митрополита је само још један у низу доказа овакве оријентације.
2.      Хришћани у овом делу Истока дубоко су ожалошћени због онога кроз шта пролазе њихове земље, тачније, због насиља које се шири и убијања синова једне земље као и излагања њихових живота разним опасностима од којих киднаповање представља један од најгорих облика насиља јер угрожава животе мирних и ненаоружаних појединаца. Позивамо отмичаре да поштују животе двојице наше отете браће и апелујемо на све да се прекине са чиновима који изазивају конфесионалне и секташке расколе међу синовима једне земље.
3.      Разумемо забринутост хришћана због онога што се десило и позивамо их на стрпљење, да се држе учења своје вере и да се ослањају на Господа чија се сила у нашој немоћи познаје. Јер бранити нашу земљу пре свега значи држати се ње (остати у њој) и радити на томе да она постане земља љубави и мирољубивог заједничког живота. Такође смо свесни тога да сви грађани свих вероисповести осећају исти бол због оваквих чинова насиља и молимо се да их Господ укрепи у њиховим невољама. Подржавамо их у гласном противљењу и одбијању свих врсти насиља које раздире нашу земљу и чини да наша срца крваре. 
4.      У овој болној ситуацији остаје нам да позовемо и цео свет да уложи напор да се Сиријска криза оконча, тако да Сирија поново постане башта љубави, безбедности и мирољубивог суживота. Политичко разрачунавање се не сме одигравати по цену живота људи који овде живе.
5.      Такође позивамо све цркве у свету да остану чврсто у вери упркос свему што се збива и да сведоче своју веру и силу љубави у овом свету. Неопходно је предузети кораке који би одражавали њихово противљење свим врстама насиља које погађа  људе на Истоку.
6.      Користимо ову прилику да позовемо и наше сународнике из свих исламских конфесија да једни уз друге заједничким напорима радимо на супротстављању злоупотреби човека и третирања човека као робе, као штита у борби или као средства финансијске и политичке трговине.
7.      На крају, обраћамо се отмичарима и говоримо им да су они које су киднаповали благовесници мира у овом свету. Њихов рад на пољу вере, друштва и нације сведочи за њих. Позивамо их да овај болни инцидент реше мирно и без тензија јер то само иде у прилог непријатељима наше земље.
Молимо се Господу у овом благословеном периоду да се ова криза брзо оконча и да душе наше браће и сестара поново осете мир и сигурност и да наша земља ужива у миру и просперитету који заслужује.

                                                                                 Патријарх Јован (Јазиги)
                                                                                 Патријарх Игњатије (Зака Ивас)

22. мај 2013.

МИТРОПОЛИТ АЛЕПА И АЛЕКСАНДРЕТЕ (у Сирији) др Павле Јазиги, ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Манастир Вазнесење


У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог. Он бјеше у почетку у Бога. Све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало. У њему бјеше живот, и живот бјеше свјетлост људима. И свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе. Би човјек послан од Бога, по имену Јован. Овај дође за свједочанство, да свједочи о свјетлости, да сви вјерују кроз њега. Он не бјеше свјетлост, него да свједочи о свјетлости. Бјеше свјетлост истинита која обасјава свакога човјека који долази на свијет. У свијету бјеше, и свијет кроз њега постаде, и свијет га не позна. Својима дође, и своји га не примише. А онима који га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у име његово; Који се не родише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога. И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине. Јован свједочи о њему и виче говорећи: Ово је онај за кога рекох: који за мном долази испред мене је, јер прије мене бјеше. И од пуноће његове ми сви примисмо, и благодат на благодат. Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа. (Јован 1: 1-17)

,,И свјетлост свјетли у тами и тама је не обузе''

СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ, ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЖЕНАМА МИРОНОСИЦАМА Стихире Пасхе(Васкршње јутрење)


Марко 15, 43-47; 16, 7-8. Зач. 69.
   Дивна је љубав живих према живима. Никад светлост сунца није тако дивна. Дивна је и љубав живих према мртвима. Никад тиха месечина на језеру није тако дивна. Човек је узвишен, кад брине о живима. Човек је више него узвишен, кад брине о мртвима. Човек често брине о живима из себичности. Но где је себичност у бризи човека за мртве? Хоће ли му мртви платити, или заблагодарити?

19. мај 2013.

АРХИЈЕРЕЈСКА ПОВЕЉА ЕПИСКОПА ВАЉЕВСКОГ МИЛУТИНА О ДАРУ МАНАСТИРУ ВАЗНЕСЕЊА ХРИСТОВОГ-ДЕЛИЋ МОШТИЈУ СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА СРПСКОГ Недеља Мироносица, 19. мај, 2013.


МАНАСТИР ВАЗНЕСЕЊЕ, ДАР МАНАСТИРА КАМЕНАЦ

МИЛУТИН,
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ
ПРАВОСЛАВНИ СРПСКИ
ЕПИСКОП ВАЉЕВСКИ

   Сагласно Канонском Предању Цркве, и Оцима Васељенског сабора који кажу: "Господ наш Исус Христос подарио нам је мошти светитеља као спасоносне изворе разних доброчинстава на немоћне", а по молби Његовог Преосвештенства господина Јована, Православног Епископа Шумадијског, и администратора Православне Епархије жичке, част нам је овом:

А  Р Х И Ј Е Р Е Ј С КО М  П О В Е Љ О М

Подарити делић моштију

СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА СРПСКОГ

МАНАСТИРУ ВАЗНЕСЕЊА ХРИСТОВОГ
(ЕПАРХИЈА ЖИЧКА)

   Те тиме посведочити догматску истину да је Бог постао тело, да би се тело испунило Богом и његовим чудотворним силама и моћима. Тело Светог Владике Николаја Српског са својим овоземаљским животом у Цркви и за Цркву, иако вештаство и материја, просветило, освстило, одуховило Духом Светим и отројичило Светом Тројицом.
   Ове Свете мошти по свом телесном уснућу дејствују као живе: исцељују болне, одгоне нечастиве, и силом Господа у коме су живеле одбијају сваки зао утицај на оне који им са вером приступају, јер миришу на Бога и на Небо. Тако и ми народе верни, сви заједно, окупљени око моштију Светог Владике имамо удео наслеђа, јер се као подражатељи његови, удостојавамо добара која су њему припала.

АМИН!

Дано у нашој резиденцији, у Ваљеву 2013. Љета Господњег

ЕПИСКОП ВАЉЕВСКИ

+МИЛУТИН
Тропар Св. Николају Српском

Глас 8.

Златоусти проповедниче Васкрслог Христа 
Путовођо рода српскога крстоноснога у векове 
Распевана лиро Духа Светога 
Поносе и љубави монаха 
Радовање и похвало свештеника 
Учитељу покајања свенародни владико 
Человођо богомољне војске Христове 
Свети Николаје српски и свеправославни 
Са свима светима Небеске Србије 
Моли Јединог Човекољупца 
Да подари мир и слогу роду нашему.