Од Ада до Вазнесења III ДОК СУ УЧЕНИЦИ ГЛЕДАЛИ КАКО ХРИСТОС ОДЛАЗИ ОД ЊИХ НАЗАД У ОЧЕВ ЗАГЉАЈ, МЕЂУ ЊИМА СУ СЕ ПОЈАВИЛА ДВА АНЂЕЛА. АНЂЕЛИ СУ ИМ ПРЕНЕЛИ ДА ЋЕ ИСУС ПОНОВО ДОЋИ - ИСТО ТАКО КАО ШТО СЕ УПРАВО ВАЗНЕО НА НЕБО

Камен са кога се Христос вазнео

Камен у капели Вазнесења на Маслинској гори.

У под капеле Вазнесења узидан је камен са кога се, по предању, Христос вазнео на небо, и који чува отиске његових стопала. На чувеном пећком Вазнесењу Богородица је приказана како, по узношењу свог Сина на небо, стоји на том камену, наговештавајући тиме да ће по свом Успењу и она у васкрснутом телу бити однесена на Небо.

Вазнесење Христово

Фреска на северној страни олтарског свода у цркви Богородице Одигитрије, Пећка патријаршија, око 1335. године.

Све то нам је открио и изнова даровао Христос, прожевши небом читав наш живот већ овде и сада, претворивши ову земљу у одраз и одблесак небеске лепоте. Ко је то сишао са неба на земљу да би нам вратио небо? Бог. Ко се са земље вазноси на Небо? Богочовек Исус. Или како каже свети Атанасије Велики: "Бог је постао човек да би човек постао Бог". Бог се спустио на земљу да бисмо је ми вазнели на небеса! То је прави смисао празника Вазнесења Господњег! У томе је његова светлост и његова неизрецива радост. Ако је Христос на небу, ако верујемо у Њега и волимо Га онда смо и ми са Њим на небу. За Његовом трпезом, у Његовом царству. Ако се у Христу вазноси човек, онда то значи да је у Христу и мени отворен пут Вазнесења, онда то значи да сам и ја призван да се вазнесем, онда то значи да се и мени у Вазнесењу открива циљ, смисао и крајња радост мога живота. Све, баш све што нас окружује непрестано нас вуче наниже. Али, на празник Вазнесења ми гледамо Христа који се вазноси у слави, гледамо Његово божанско тело које се вазноси на небо и говоримо себи и свету: "То је истина о свету и човеку, то је оно на шта нас одувек позива Бог!". (Отац Александар Шмеман, Тајне празника - Вазнесење Господње).

Празник

Прослава празника Вазнесења на Маслинској гори у Јерусалиму, фотографија из 1898. године

Празник Вазнесења Господњег слави се четрдесет дана после Васкрса и увек пада у четвртак. Испочетка Вазнесење није слављено као одвојен празник, већ је било део Педесетнице. Најраније сачуване беседе на Вазнесење потичу из четвртог века, што значи да се у то време усталила пракса посебног празновања Вазнесења. Одвајањем Вазнесења од Педесетнице овом празнику као да је одузето нешто од радосног карактера. Време Пасхе се скратило са педесет на четрдесет дана, Христос одлази од нас десет дана раније. Остаје нам да тих десет дана, уместо у пуноћи Пасхе, проводимо у очекивању Силаска Светог Духа. Срби Вазнесење Господње зову и Спасовдан, као дан Господњи у који се испуњава дело како људског спасења, тако и спасења свега створеног.

   И кад гледаху за њим где иде на небо, гле, два човека стадоше пред њима у белим хаљинама.

   Који и рекоше:

   Људи Галилејци! Шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнео на небо тако ће доћи као што видесте да иде на небо.

   Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.

Дела светих апостола 1, 10-12.

   И они му се поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу. И беху једнако у храму хвалећи и благосиљајући Бога.

Јеванђеље по Луки 24, 52.

Ђакон Ненад и Анастасија Илић, ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС, Београд, 2008.