У МАНАСИЈИ ПРОНАЂЕНА ЈЕДИНА МАНАСТИРСКА КУХИЊА

   Манастир Манасија, задужбина деспота Стефана Лазаревића, са најмонументалнијом гробном црквом моравске Србије, открио је ове године још једну своју тајну. Након проналаска гроба деспота Стефана, средњовековне трпезарије, највеће у нашој сакралној архитектури, недавно је у југозападном делу манастирског дворишта откривен досад једини познати средњовековни комплекс манастирске кухиње.

- Поред двоспратног објекта пронађена је и велика фуруна пречника седам метара – каже Марин Брмболић, руководилац археолошких истраживања у Манасији. – То је досад једина откривена средњовековна фуруна на нашим просторима. До овог открића, у нашој стручној литератури, само се претпостављало како су изгледале тадашње кухиње. Изглед овог објекта указује да је био важан у животу монашке заједнице.
Зидови кухиње су, по речима нашег саговорника, изузетно очувани. Њихова висина премашује и три метра.

- Истраживања се приводе крају. То је огроман комплекс. У нашим манастирским целинама још није пронађен сличан објекат, тако да не можемо да га поредимо. И пећ је засад јединствена код нас. Најближа аналогија у свету може бити манастир Јована Богослава на Патмосу у Грчкој. Ту је откривена слична, пречника три метра. Наша пећ је два пута већа. Зато смо ми, археолози, сада у проблему. Не можемо да пронађемо било какве аналогије, па да је упоредимо на основу сличних налаза. Јер, такви налази не постоје.

Кухиња, као и трпезарија, указује на бројну монашку заједницу која је тамо боравила.
- Трпезарија је прављена за најмање 300 монаха. Требало је негде направити храну за њих – каже Брмболић. – Откривено је и много покретних археолошких налаза, попут кухињске керамике, изузетно луксузне трпезне керамике, археолошких предмета од метала, који су коришћени у разне сврхе. Пронађена је и занатска пећ, такође невиђена на овим просторима.
Археолошка истраживање Манасије започета су 2005. и трају до данас.

- Предвиђено је да се 2014. заврше истраживања у порти манастира. Тиме ће Манасија, која је на прелиминарној листи за светску баштину, бити једини средњовековни манастир у нашој земљи који је у потпуности археолошки истражен – истиче Брмболић. – Посао потом преузимају архитекте, који ће конзервирати и покушати да врате првобитни изглед трпезарије, коју још зову Ресавска школа.
Брмболић тврди да Ресавска школа није била смештена у трпезарији, већ је то била цела Манасија.

- Не можемо поистоветити Ресавску школу са једним објектом. Монаси нису седели у клупама и преписивали богослужбене књиге, већ су то радили у својим ћелијама. Али, трпезарија, димензија 16х32 метра, спада у највеће досад откривене код нас. Приземље је коришћено као магацински простор, док су монаси јели на спрату.
Иначе, у протеклих неколико година Манасији је враћен изглед изузетно утврђеног манастира. Северни и западни бедеми су реконструисани, као и улазне куле.
И живопис манастира, у ком се истичу „Свети ратници“, једна од најлепших средњовековних фресака, је обновљен. Враћен је и стари камени иконостас, а све иконе и остали покретни материјал су конзервирани…

   СНАЖНО УТВРЂЕЊЕ

- Манасија и Раваница су једини наши утврђени манастири – подсећа Брмболић. – Када су Турци заузели Манасију 1456, нису је доживели као духовно средиште српског народа, већ као снажну фортификацију, смештену на добром стратешком положају. За њих је била изузетно важна све до 1516. године. У војном утврђењу, прилепљеном уз бедем манастира, сместили су јак одред од осамдесетaк војника.

radiosvetigora.wordpres.com, 23.4.2013.