Није никаква тајна да је наш дивни Светитељ Сава приближио српски народ, тада још поприлично пагански, Богу и Небесима. Није никаква тајна и да је Свети кнез Лазар запечатио једном за свагда тај савез, или завет, нашег народа са Богом Сведржитељем својом личном жртвом, али и жртвом своје војске и народа на "Косову равну". Позната крилатица да је "Земаљско за малена царство, а Небеско увек и довека" одзвања и одзвањаће као анђелска труба у нашем роду до свршетка света - до Другог доласка Христовог. Овом крилатицом је, још преко мајчиног млека, био храњен и Свети ђакон Авакум, који је узвикнуо: "Срб је Христов, радује се смрти, нема лепше вере од хришћанске!". Овом животном философијом је живео и наш највећи, и један од највећих хришћанских богослова, Свети Јустин Поповић, када нас је учио да је најважнија животна философија коју треба да следимо: "Све за Христа, и Христа ни за шта!". Али, поставља се питање: Шта се дешава када српски народ, или бар већи његов део, тако не живи? Какве су последице? И какви су благослови у случају да испуњава Закон Божији? За ова питања нераскидиво је везано и питање: Зашто је немањићка Србија доживела такав крах пред турском најездом, и зашто је била поробљена толико векова?
На ово задње питање није потребно одговарати, јер је савршен одговор на њега дао наш Свети владика Николај у свом делу Царев завет...Међутим, на остала питања покушаћу да одговорим на најсигурнији и најбезбеднији начин - Светим Писмом. Савршени одговор о обавезама изабраног народа према Богу налази се у Старом Завету. Ради се, тачније, о тренутку када су Јевреји, као тада изабрани народ, требали коначно да уђу у Обећану земљу, тамо где "тече мед и млеко", Свети Тајновидац Мојсеј је по откривењу Божијем знао да неће моћи да пређе преко реке Јордана у Свету земљу, али је добио заповест од Бога да се изрекну благослови израиљском народу на брду Гаризину - ако народ послуша заповести Бога који га је извео из египатског ропства, и клетве на брду Евалу - ако се одметне од Њега и почне да служи лажним, гадним боговима суседних народа (види 5 Мојс. 27.32). Мора се признати да је у ових неколико глава исписана таква мудрост и опомена, која се поколењима остваривала код Јевреја, али и касније, код свих осталих изабраних народа, у хришћанском добу. Ово важи и за наш, српски народ. Господ каже: "Сведочим вам данас небом и земљом да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот, да будеш жив и ти и семе твоје" (30, 19).
Када погледамо 20. век из перспективе благослова са Гаризина и клетви са Евала, никако се не можемо отети утиску да смо више побрали клетви него благослова. Наш народ је био неколико пута страшно кажњаван за своје одступништво од Бога Светог Саве. И данас се није опаметио, или бар није у довољној мери. Ево само неколико доказа да је ово што причамо истина(1):
1. Драстичан губитак српских територија у задњих двадесет година, расељавање становништва и феномен избеглиштва: "Даће те Господ Бог твој непријатељима твојим да те бију; једнијем ћеш путем изаћи на њих, а на седам ћеш путова бјежати од њих, и потуцаћеш се по свијем царствима на земљи"(28,25).
2. Посрамљење и сатанизација Срба пред светом због оних "народа" који уопште немају све потребне атрибуте и институције цивилизованих народа: историју, закон, јединствене обичаје, етос...Каже Господ: "Они ме раздражише на ревност онијем што није Бог, разгњевише ме својим идолима; и ја ћу њих раздражити на ревност онијем који није народ, народом неразумним ражљутићу их" (32,21).
3. "Бела куга" и одлазак људи у туђину због лоших услова за живот и због ратова (и сама реч дијаспора значи расејање): "И остаће вас мало, а пређе вас бијаше много као звијезда небеских; јер нијеси слушао гласа Господа Бога својега...И расијаће те Господ по свијем народима с једнога краја земље до другога, и ондје ћеш служити другим боговима, којих нијеси знао ти ни оци твоји, дрвету и камену"(28, 62; 64).
4. Појава депресије и анксиозности у обезбоженом народу: "И живот ће твој бити као да виси према теби, и плашићеш се ноћу и дању, и нећеш бити миран животом својим. Јутром ћеш говорити: камо да је вече! а вечером ћеш говорити: камо да је јутро! од страха којим ће се страшити срце твоје, и од онога што ћеш гледати очима својима"(28, 66-67).
5. Све већа задуженост нашег народа код светских банкарских удружења, али и код представништава страних банака код нас: "Странац који је код тебе попеће се нада те високо, а ти ћеш сићи доље веома ниско. Он ће ти давати у зајам, а ти нећеш њему давати у зајам; он ће постати глава, а ти ћеш постати реп"(28, 43-44).
Да не идемо даље у појединости, у овим главама Старог Завета налазе се многе паралеле са страдањима српског народа у 20. веку, а још више са страдањима у време турског ропства.
Међутим, сада треба да поменемо који су благослови Бога Сведржитеља верном народу ако чува и испуњава Његове заповести. Благослови Господњи су дивни, животворни и могу се јавити и када је народ у јако лошем стању, када нестаје, када копни, чак и када је у ропству, у туђини. Јер ништа се не може поредити са милошћу Божијом. Каже Господ над војскама: "...гдје би год био међу народима, у које те загна Господ Бог твој, ако се обратиш ка Господу Богу својему и послушаш глас његов у свему што ти ја заповиједам данас, ти и синови твоји, из свега срца својега и из све душе своје, тада ће Господ Бог твој повратити робље твоје и смиловаће се на тебе, и опет ће те сабрати између свијех народа, по којима те буде расијао Господ Бог твој. Ако би ко твој и на крај свијета загнан био, отуда ће те опет сабрати Господ Бог твој и отуда те узети" (30, 1 - 2;4).И на само то, него Бог говори да ће изабрани народ који се покаје да узвиси више свих народа на земљи (28, 1); благословен ће бити у граду, благословен ће бити у пољу, благословен ће бити плод утробе његове, благословен када полази и када долази. Господ ће му дати у руке све непријатеље његове, "једнијем ће путем доћи на те, а на седам ће путова бјежати од тебе" (28, 7). Благословене ће бити житнице његове, и све чега се прихвати рукама својим. Даваће зајам многим народима, а сам неће узимати у зајам (28, 8-12). И постаће народ Свети, само ако сачува заповести Господње.
На крају, да се изразим као Господ наш Исус Христос: "Ко има уши да чује, нека чује!". Надам се да је у овом кратком тексту јасно изложено шта треба да радимо и у Кога треба да се уздамо. Чињеница је да се код нас све више људи враћа Цркви и својим коренима, али то је још недовољно. Без правог покајања и без уздања у Бога Светог Саве не можемо се надати никаквом бољитку. Али, уз право покајање и уз обнављање истинског црквеног живота, наш народ се може надати свему добром и сваком благослову од Бога. Ко је искусио благодат правог покајања зна о чему причамо, а ко није, нека похита да обрати срце своје Господу свом снагом својом и свом мишљу својом. Други пут не постоји. Нити ће га бити.
1) За цитате из Пете књиге Мојсијеве (поновљених закона) коришћен је Даничићев превод који је понегде коригован оригиналним текстом старогрчке Септуагинте због веродостојности.
др Александар Стојановић, Жички благовесник,Часопис Епархије жичке, број јун-септембар 2014.
Нема коментара:
Постави коментар