Лешек Колаковски, Да ли је Господ Бог срећан

Лешек Колаковски, Да ли је Господ Бог срећан и друга питања, Бранко Кукић, Београд и Градац, Чачак, 2013.

    На 58. београдском сајму књига 2013. године, чачански Градац је у својој познатој едицији „Алеф“ објавио књигу Да ли је Господ Бог срећан и друга питања, славног европског философа Лешека Колаковског. Претпостављам да не морам друга, пардон, господина Колаковског посебно да представљам. Мада, ипак бих нешто рекао о њему. Хтео бих да кажем да Лешек Колаковски јесте оно што би Славој Жижек требало да буде, тачније, што мисли да јесте, а није. Колаковски је бескрајно духовит и генијалан, који и о баналним стварима говори на начин достојан философа. Жижек је покушао исто и то се завршило, тј. још увек се завршава тако што дави читаоце стотинама страна местимично духовитог текста, у коме му не полази за руком, за разлику од Колаковског, да о баналним стварима говори на философски достојан начин, већ се дешава супротно – о философским стварима говори на баналан начин. Има још једна значајна ствар због које у ствари и поредим ову двојицу аутора.Наиме, Колаковски је много писао о хришћанству; Жижек такође. Колаковски је хришћанство сјајно познавао; Жижек, нажалост, не. Данас се књиге Жижека на хришћанске теме доста читају, књиге Колаковски, нажалост, веома, веома мало. Ни један ни други то нису заслужили.
Елем, Бисерка Рајчић је одлично превела са пољског још једну књигу Лешека Колаковског, и тако немало обогатила наш учмали како философски тако, Бога ми, и теолошки живот. Књигу је, иначе, приредио Збигњев Менцел, вероватно најбољи познавалац дела Лешека Колаковског, а она се појавила у години смрти овог великог пољског мудраца, убрзо након његовог упокојења. Текстови које је Менцел сабрао у ову збирку писани су разним поводима у периоду од 1984. до 2008. године; укупно их је тридесет и четири и сврстани су у пет поглавља: О философима; О Богу; О свету; О томе шта је добро и истинито; О томе шта је коначно.
Веровали или не, управо о свему томе ћете понешто доиста вредно наћи у овој књизи. Записи Колаковског су кратки, паметни и лепи, препуни сјајних увида, понекад духовито изнесених, али је, то треба подвући, његова духовитост увек пажљиво одмерена и умесна. Долазим у искушење да сада не само о сваком тексту, него и о свакој мисли Колаковског коју је у тим текстовима записао, понешто кажем, али ћу морати да се суздржим. Не зато што ће ми главни уредник Православља исећи текст или ме, што је још горе, натерати да сам то учиним, већ зато што бих се огрешио о Колаковског препричавајући га. Зато се овде заустављам и најтоплије вам препоручујем да што пре узмете у руке књигу Да ли је Господ Бог срећан и друга питања. Сигурно се нећете покајати, сваки тренутак у друштву Колаковског, бар је моје искуство такво, није узалудно проведен.

Благоје Пантелић, "ПРАВОСЛАВЉЕ", бр. 1123/1124, 15.1.2014.

Сајам књига, Београд, 2014.