СРПСКА ПЕДАГОШКО-КАТИХЕТСКА МИСАО

приредио: протојереј- ставрофор др Драгомир Сандо, Издавач: Православни богословски факултет, Педагошко-катихетски институт, 2014.

                                           
   "...И наш век би требало да пусти своју децу да приђу Христу. Овај наш век радио- телеграфије и аероплана не би ништа изгубио, а много би, много, добио кад би децу своју привео. Техничка култура нашег времена, подједнако корисна и штетна, није смањила зло у свету, а смањила је код људи моћ револтирања против зла... Пресићено је ово време духа техничкога, духа егоистичке револуције, духа млаке хуманости, полу - и полумера и потајног пактирања са злом. Један нов  дух је потребан, дух мушке револуције против зла, надахнуте духом Божјим. Овај нови дух мора се унети у васпитање да би се свет освежио и зло било потиснуто," пише Свети Владика Николај ( Велимировић )  у тексту Црква и револуционарна педагогика, којим почиње вредно сваког запажања сочињеније Српска педагошко-катихетска мисао, чији приређивач је протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, који  је на челу Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке.
   Како и сам приређивач крстоносни прота др Сандо пише у предговору, пред читаоцем је да просуди да ли је наслов претенциозан и да ли се на основу изабраних текстова који су донетиу овом зборнику може формирати свест о српској катихетско-педагошкој мисли.
   Није намера да се овим зборником презентује катихетско-педагошка мисао у новијим временима, а ни српска педагошка мисао у целини: "...Тим пре што знамо чињеницу да се догођено у педагошком смислу од раног средњовековног периода па до новије историје: српска духовност, култура, уметност, моралност и друге сродне области могу у неку руку идентификовати са просветом која је битисала и развијала се у оквирима Цркве.
   У тзв. новијим временима када се просвета институционализовала и када је због "средњовековне тескобе" тражила сопствене и "оригиналне" путеве окренуте будућим временима, осећала се идеолошка доктринарност грађанске просвете која се ограђивала од вековне црквено-традиционалне и духовно-националне просвете.
   Црквена просвета је задржала свој вековни дискурс и у савременом периоду. Истина, и црквена просвета је претрпела извесне промене услед нових момената и прилика у којима живимо, али је остала теоцентрична и одговорна у најзначајнијим аспектима свог континуираног тока. Носиоци такве просвете су, управо, уврштени у овај зборник. Они су непоколебиво стајали на становишту тумача етимолошких израза образовања и васпитања, као и просвете, и из њених дубина сведочили су оно што је било или ће бити јуче, данас и сутра", саопштава нам протојереј- ставрофор др Сандо.
   У зборнику су објављени изабрани текстови: Светосавска философија просвете (преподобни Јустин Ћелијски); Суочавање божанске и људске егзистенције (Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије); Божанско откривење (умировљени Епископ захумско-херцеговачки др Атанасије); Светосавска беседа (Епископ бачки др Иринеј); Изазов веронауке и црквена педагогија (Епископ браничевски др Игнатије); Човек-дете  - ; Биће игре (Омаж Гадамеру) (Епископ крушевачки др Давид); Основни проблеми васпитања (др Јордан Илић); Културна добра као васпитни чиниоци (др Радмило Вучић); Психолошки доживљај и методички поступак у учењу црквеног пјевања (протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић); Литургијско методичке основе верске наставе (протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо); Веронаука у служби васпитања за вредности (протојереј-ставрофор др Зоран Крстић) и Структурно-садржајни модел уџбеника православног катихизиса (др Ксенија Кончаревић).
   "Брига Српске Православне Цркве, поред осталога, огледа се и кроз највишу научно- педагошку и образовну институцију указујући да се у свим плановима и програмима, а данас посебно, изучавају педагошки предмети: Основи педагогије, Катихетика, Дидактика и Методика.
   Носиоци катедри су кроз своје сопство и писану реч истицали да су они у сваком конкретном периоду наглашавали нови тон времену уз одговарајући аспект и тумачили педагошке догађаје у складу са оним што је било индикативно за дато време, пише приређивач, протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо.
   Овим зборником је показано да је педагошка мисао. уствари. кичмена нит новог образовног доба и може се назвати и богословском и философском педагогијом потврђујући истовремено обједињеност вере и знања.
   Позитивни садржај зборника, који је на ползу свима, огледа се у неизрецивом сусрету са Спаситељем света; он обједињује изворну педагошку мисао код Срба и дијалог класичне и савремене образовне литературе.

приредила: Зорица Зец
www.spc.rs