Како је једна распевана птица певала на ораху изнад моје
главе, док сам ашовом обделавао земљу и како ми је нешто говорила, а ја нисам
могао да се сетим имена дана и његовог свеца.
Како се Сунце нагињало ка јужним странама, на којој су Жича
и Маглич и како је она птица заменила хор и службу узнела уместо људи који у
забораву бејаху, забораву у коме и сада пребивају.
Александар Марић
извор: Поетски летопис
Нема коментара:
Постави коментар