Свети Севастијан, мисионар Америке

   Свети  оче Севастијане, моли се Господу да нам дарује Царство Небеско коме нема краја

   Свест о просветитељско-апостолској светости Севастијана Дабовића и Мардарија Ускоковића већ је увелико развијена: посебно у парохијским црквама и манастирима, молитвеним домовима и асктиријама. Поштовање њих двојице као Божијих угодника и апостолских просветитеља, проширено је и међу православним Американцима, који Севастијана доживљавају као "свога". О томе сведочи не мали број икона. Православна Црква у Америци (ОСА) је већ одлучила да Севастијана Дабовића "канонизује" и то врло скоро, о чему смо сазнали лично и у више наврата од престојатеља те Цркве.
   Пре шест година прослављен је повратак Архимандрита Себастијана Дабовића у западну Америку. Земни остаци првог америчког православног свештеника, апостола и мисионара, рођеног далеке 1863. године у Сан Франциску а преминулог 30. новембра и сахрањен у Жичи 1940, пренети су у Џексон, у Калифорнији, током лета 2007. године. По доласку, били су похрањени на српском православном гробљу у Џексону, крај прве српске православне цркве у Америци, коју је он основао 1892. године. Том приликом, у Џексону се окупио велики број православних верника који су учествовали у литургијском слављу предвођеном од шесторице православних Архијереја (из Америке, Србије, Бугарске, Аустралије, Русије). У Западноамеричкој епархији је већ установљен годишњи спомен о. Севастијану, а није мали број православних побожних свештенослужитеља који Севастијана спомињу као светога у литургијском отпусту, прибројавајући га међу свете просветитеље америчке земље, попут Аљаских Светих, Тихона, Германа, Јувеналија Рафаила Бруклинског, Петра Алеутског, Јована Санфранциског, Николаја Жичког, Варнаве Исповедника (Настића) и др.
   Када је 1040. године вршио опело Севастијану Дабовићу у манастиру Жича, Свети Николај Жички је, између осталог рекао: "Свети Севастијан, мисионар Америке."

Епископ Мардарије Ускоковић

   Архимандрит Севастијан је широм Америке познат по свом неуморном и плодном мисионарско-апостолском раду, проповедима на енглеском, српском и руском језику и неколико књига ради мисије (на енглеском). Саградивши први српски православни храм у Америци, отац Севастијан је себе уградио у темеље православља на америчком тлу. Најновије житије (полуагиографки спис јеромонаха Дамаскина Платинског, на енглеском и српском), сведочи о његовом изузетном подвигу.
  Отац Севастијан је, такође, предузео мисионарска путовања до православне мисије у Јапану, која га је дуго занимала и инспирисала. Св. Николај Жички је забележио да је отац Севастијан током свог живота прешао Атлантик 15 и Тихи океан 9 пута.
   У ликовима Епископа Мардарија Ускоковића, првог српског Епископа на америчком континенту, и о. Севастијана Дабовића, првог православног свештеника рођеног у Америци, на најлепши начин је заправо овенчано дубоко саборно стремљење наших предака досељених у Нови свет.
   Уврштење у Календар Светих двојице Срба, Епископа Мардарија Либертвилискога (Ускоковића), и Архимандрита Севастијана (Дабовића) представља препознавање њиховог прослављења од Господа. То је истовремено и испуњење дуга према наслеђу ових апостолских просветитеља.

   Кондак Св. Севастијану

   Рођен у Сан Франциску, / васпитан у православној Русији / огњени проповедник Речи Христове међ' народима Америке / градитељ многих парохија / беспоштедни мисионар / сиромашан телом, а богат Духом / говорећи Истину у љубави, Севастијане Џексонски и Свеамерички Апостоле, моли да се спасе род наш православни!

   Обрадовани Твојим јављањем у светости молимо Ти се (други кондак Светом Севастијану Џексонском, глас 4):

   Свети оче наш Севастијане,
   апостоле и просветитељу Америке:
   Био си први рођени у Америци
   који је постао свештеник,
   И пропутовао целу земљу
   проповедајући Истину и љубав,
   Утврђујући мноштво душа
   у православној вери,
   И подижући многе цркве у славу Божију.
   Моли се сада Господу Којем си
   служио свим срцем,
   Да нам дарује твоју последњу изговорену жељу:
   Небеско Царство коме нема краја.

   приредио монах Игнатије Марковић
   ПРАВОСЛАВЉЕ, бр. 1159, 1. јул 2015.