Етос православног исцељења, VIII Црква као болница - КРШТЕЊЕ

   У ствари, духовна димензија која је у основи било каквог лечења се најјасније открива фундаменталном Тајном хришћанског живота. Крштење је, као што Св. Павле поучава у шестој глави Посланице Римљанима, ново рођење, полазна тачка живота у Христу ступањем у Христову смрт и подизањем у "обличје" Његовог васкрсења. Служба крштења почиње молитвама запрећивања (заклињања), чија је намена да исцеле особу од болести и немоћи које су проуроковане побуном ђавола као што је горе наведено. Првобитно су ђакони читали те молитве, док их данас чита свештеник који обавља крштење. Молитве припремају кандидата за крштење да ступи у живот у Христу и на тај начин добије моћ (Светим Духом којег прима на крштењу) да се одвоји од силе зла која може владати његовом душом. Ове молитве и крштење које следи су заправо дубоко исцељење привезаности душе за погубне ствари, чиме јој се омогућава да стекне слободу.

Хиландарска врата, 1998.
Милоје Марковић, Чувар времена, 2010.

протојереј др Џорџ Морели
Лиценцирани клинички психолог и брачни и породични терапеут, координатор Болничког и пастирског саветовалишта Антиохијске Православне Архиепископије, и верски координатор Православног удружења за медицину, психологију и религију. Свештеник је у антиохијској православној цркви Св. Георгија у Сан Дијегу у Калифорнији, САД.

Изворник: http://www.antiochian.org/morelli/the-ethos-of-orthodox-christian-healing
Превод: Милена Тејлор
СВЕТИГОРА, ОБРАЗНИК ЗА ВЈЕРУ, КУЛТУРУ И ВАСПИТАЊЕ
бр. 238, Успење, септембар 2014.