Етос православног исцељења, VIII Црква као болница - ДУХОВНА ДИМЕНЗИЈА ЛЕЧЕЊА

   Свети Јован Златоусти нам представља идеју да је цела Црква Христова болница, тиме изражавајући јаснијим богословским терминима однос између лечења тела и душе који су упражњавали рани исцелитељи. Прича о милосрдном Самарјанину је образац који користи Св. Јован (Лк. 1, 33 и даље), где добри Самарјанин представља Христа који, као Велики Лекар, долази до раслабљеног човека (кога су претукли разбојници и који је лежао на путу) да би га излечио. Гостионица у коју добри Самарјанин доноси напаћеног човека је Црква (Влахос, 1994, 1998).

Чајник и кадионица, 1999.
Милоје Марковић, Чувар времена, Горњи Милановац, 2010.

   О односу душе и тела говори скоро свака литургијска молитва. Већина саборних молитава почиње Трисветом песмом - молитвом која објашњава овај однос: "Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше имена Свога ради".

протојереј др Џорџ Морели
Лиценцирани клинички психолог и брачни и породични терапеут, координатор Болничког и пастирског саветовалишта Антиохијске Православне Архиепископије, и верски координатор Православног удружења за медицину, психологију и религију. Свештеник је у антиохијској православној цркви Св. Георгија у Сан Дијегу у Калифорнији, САД.

Изворник: http://www.antiochian.org/morelli/the-ethos-of-orthodox-christian-healing
Превод: Милена Тејлор
СВЕТИГОРА, ОБРАЗНИК ЗА ВЈЕРУ, КУЛТУРУ И ВАСПИТАЊЕ
бр. 238, Успење, септембар 2014.