Епархијско свештенство као и гостујући свештеници из Епархија источноамеричке и Новограчаничко-средњозападноамеричке, као и из Канаде, а да не спомињемо и онај велики број из свеправославне заједнице из шире околине Лос Анђелоса, направили су дугачку поворку док су пратили Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја и све архијереје на уласку у препуну цркву, при чему су многи верници остали испред цркве, где им је био обезбеђен пренос богослужења на видео биму.
Поред Српског Патријарха, богослужили су следећи архијереји: Његово Високопреосвештенство Архиепископ Димитрије, Његово Високопреосвештенство Архиепископ Сан Франциска и Западне Америке г. Кирил, Његово Високопреосвештенство Архиепископ Мексико Ситија и свег Мексика г. Алео, Њихова Преосвештенства: Епископ Наро-Томински Јован, викарни Епископ Московске епархије, Епископ Сана из Грузинске Патријаршије, Епископ Данило из Бугарске Патријаршије, Епископ новограчанички и средњозападноамерички Лонгин, Епископ источноамерички Митрофан, Епископ жички Јустин, Епископ захумско-херцеговачки Григорије и надлежни архијереј, Епископ западноамерички Максим.
Света архијерејска Литургија
По уласку Његове Светости у цркву, епископи Максим и Јустин су изнели икону Светог Севастијана Санфранциског и Џексонског из олтара и приказали је Његовој Светости и архијерејима. Епископ Лонгин је прочитао званичан текст - одлуку о проглашењу светим Светог Архијерејског Сабора од 26. маја 2015. године.
После прочитане одлуке, ученици Призренске богословије су отпевали тропар Светом Севастијану. У наставку је певано Кто Бог велиј када су Патријарх и служашчи Архијереји целивали икону Светог Севастијана. Архиепископ Димитрије је одржао проповед после прочитаног јеванђељског зачала, при чему је навео јеванђељске речи „Научите се од мене јер сам кротак и смеран у срцу“ (прилог Радија Слово љубве).
Високопреосвећени је истакао да је Свети Севастијан био и кротак и смеран у срцу, али исто тако и веома динамичан и обдарен и приљежан мисионар. Поседовао је, по речима Архиепископа, три својства, а био је апостолске природе која га је учинила светим. Прво, био је сасвим предан вољи Божјој. Друго, носио га је занос док је ширио Јеванђеље, и то не само међу њему драгим Србима, него и међу свима људима добре воље жељних да чују Реч Божју. И најзад, Свети Севастијан је гајио љубав према народу повереном његовом старању и са сузама у очима старао се о њиховом спасењу.
Велики број верних приступио је Светој чаши, тако да је поред Његове Светости који је лично причешћивао, више свештених лица било распоређено по цркви да причешћују, па и оне изван цркве.
Поред ученика Призренске богословије који су певали певнички, певао је хор састављен од певача из хорова широм Западноамеричке епархије, а многи свештеници и ђакони допринели су да је јутарња литургијска свечаност била величанствена.
Његова Светост је говорио о чудесном животу новопросијавшег Светог Севастијана, о томе како је изучавао богословље у иностранству, и да се најзад вратио у Сан Франциско да би ревносно преносио своје знање о хришћанској вери српском народу: -По своме рукоположењу он је путовао широм континента. И кад год би чуо да негде постоји српска заједница ишао би да је посети, да са њима разговара, да оснива парохије и да подиже цркве. Ходио је стопама Светога Саве, истакао је Патријарх (прилог Радија Слово љубве).
У знак захвалности Његовој Светости, епископ Максим му је на крају Литургије уручио икону новопросијавших светитеља.
Симпосион и заједничарење
После ручка одржан је симпосион којим је пердседавао отац Јосија Тренам. Говорило је неколико гостујућих архијереја. Беседио је и епископ Максим, који је био позван да говори о поступку канонизације. С обзиром на то да је икону која је изнета у цркви и показана народу изобразио отац Стаматис Склирис, и отац Стаматис је позван са говори о иконама. У свом дивном излагању говорник је предочио како уметник покушава да нешто захвати и учини бесмртним. Уметносгт живописања је једина уметност која успева у томе. -Кад сам изображавао Светог Севастијана, казао је отац Стаматис, ја га нисам сликао као историјску личност, него као неког кога ћемо поздравити у већном Божјем царству.
Прочитана су и писма црквених великодостојника упућена Епархији поводом каонозације.
После двочасовне паузе, кад су људи уживали у заједничарењу, свештенство и верници су се састали још једном у цркви на вечерњи. На крају последовања вечерње епископ Лонгин је пожелео Његовој Светости Богом благословен имендан, празник Светог Иринеја Лионског.
Вечерњи програм
После свечане вечере отац Никола Чеко је позвао све присутне да у свечаној сали присуствују вечерњем програму, који се састојао од народних игара и песама фолклорне групе при цркви Светог Стефана, као и фолклорне групе „Авала“ при парохији у Сан Маркосу. Учествовала је и певачка група „Брезе“ из цркве Светог Саве у Фениксу. Годишње такмичење у беседништву имало је два учесника, Каију Џермаин из цркве Светог Ђорђа у Сан Дијегу и Лазара Катанића из цркве Свете Петке у Сан Маркосу. Каија је заузео прво место. Поред новчане награде учесницима од 500 и 300 долара, протопрезвитер Брато Кршић је изјавио да је архиепископ Димитрије са своје стране додао 500 долара за другопласираног и 1.000 долара за првопласираног. Програм је окончан задивљујућим наступом српског композитора и певача Слободана Тркуље.
Отац Никола је на крају програма обавестио присутне да ће трећи Епархијски дан отпочети у 9 часова јутарњим богослужењем. Многи верници су остали до дубоко у ноћ у дружењу.
Извор: Епархија западномаеричка
www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар