11. новембар 2015.

ХРИСТОС

   Ако неко говори да је Христос као кроз канал прошао кроз Дјеву, а да се није створио у њој истовремено божански и људски...ако неко говори да се у Дјеви створио човек и да је затим уступио место Богу...ако неко верује у двојицу синова - једног од Бога Оца, а другог од Мајке, а не у једног истог...ако неко говори да је Божанство у Христу, као у пророку, деловало благодатно, а не да је постојало повезано и да се повезивало...ако се неко не клања Распетоме, нека буде анатема и да се уврсти међу богоубицама.

   Свети Григорије Богослов
Манастир Високи Дечани 
 Шта је више унижавајуће за Бога од обличја слуге? Шта је смиреније за Цара свега него да драговољно ступи у блиску заједницу са нашом немоћном природом? Цар царева и Господар господара узима обличје слуге; Судија свих постаје поданик владалаца; Владика твари...не налази места у гостионици, већ се полаже у јасле животиња; чисти и непорочни не окреће се од прљавштине људске природе, већ, прошавши све степене наше ништавности, на крају подноси саму смрт. Гледајте на величину Његовог самоунижења; Живот доживљава смрт, Судија се уводи у судницу, Владика сваког живота подвргава се осуди судије, Цар свих надсветских сила предаје се у руке џелата.

   Свети Григорије Нисијски

   Дакле, ми исповедамо да Господ наш Исус Христос, јединородни Син Божији, јесте савршени Бог и савршени човек, (Који се састоји) од разумне душе и тела, да је рођен пре векова од Оца по Божанству, а у последње време ради нас и ради нашег спасења од Марије Дјеве по човечанству; да је једносуштан Оцу по Божанству, а у последње време ради нас и ради нашег спасења од Марије Дјеве по човечанству; да је једносуштан Оцу по Божанству и нама по човечанству, јер су се (у Њему) сјединиле две природе. Због тога и исповедамо једног Христа, једног Сина, једног Господа. На основу несливеног сједињења исповедамо Пресвету Дјеву за Богородицу због тога што се Бог Логос оваплотио и очовечио и у самом зачећу сјединио је са Собом храм који је примио од Ње...Бог Логос је сишао са неба на земљу, и примивши обличје слуге, унизио Се, и назван је Сином човечијим, остајући и оно што је био, тј. Бог.

   Свети Кирило Александријски

   Дакле, следујући Светим Оцима, сви сагласно поучавамо исповедању једног и истог Сина, Господа нашег Исуса Христа, Њега истог савршеног по Божанству и Њега истог савршеног по човечанству, и Њега истог истинитог Бога и истинитог Човека, из разумне душе и тела, једносуштног Оцу по Божанству, и Њега истог једносуштног нама по човечанству, у свему једнаког нама осим греха, рођеног од вечности од Оца по Божанству, и Њега истог у последње дане ради нас и ради нашег спасења од Дјеве Марије Богородице по човечанству. Њега једног истог Христа, Сина, Господа, Јединородног, Који се у две природе несливено, неизменљиво, нераздељно, неразлучно познаје, тако да сједињењем није нарушена разлика природа, већ је штавише сачувано својство сваке природе и сједињује се у једно Лице  и једну Ипостас - не у два лица раздвојеног или раздељеног, већ Њега истог једног Сина Јединородног, Бога Логоса, Господа Исуса Христа...

   Орос вере Халкидонског сабора

   Ми утврђујемо у истом Господу Спаситељу нашем Исусу Христу све двојако, то јест исповедамо у Њему две природе...Такође исповедамо да свака од Његових природа има природна својства: Божанство има сва божанска својства, а човечанско - човечанска својства, осим греха...Исповедајући две природе, две природне воље и два природна дејства у једном Господу нашем Исусу Христу, ми не учимо да су они супротни или непријатељски једни према другима...не учимо да су они раздељени на две личности или ипостаси...

   Свети Агатон, папа Римски

   Свим људима својствена је жеља...Ако човек по природи поседује способност да жели, онда и Господ по природи поседује способност да жели, не само због тога што је Он Бог, него и због тога што је постао човек. Јер, као што је Он примио нашу природу, тако је по природним законима примио и нашу вољу..."Дошавши", каже Свето Јеванђеље, "на место, рече: Жедан сам! И дадоше Му да пије оцат помешан са жучи, и окусивши не хте да пије" (Мт. 27, 34; Јн. 19, 28-29). Дакле, ако је Он жеднео као Бог и окусивши није хтео да пије, Он је, према томе, био изложен страдању као Бог, јер као што је жеђ страдање, тако је и кушање страдање. А ако Он није жеднео као Бог, онда је жеднео као човек, и поседовао је способност жеље исто као и човек...Ми тврдимо да су у Господу нашем Исусу Христу такође и два дејства...Сила чуда предстваљала је пројаву активности Његовог Божанства, а дела Његових руку и то што је усхтео и рекао: "Хоћу, очисти се", представљали су пројаву активности Његовог човечанства. Преламање хлебова и то што је саслушао губавца, и то што је рекао: "Хоћу, очисти се" - то је било оно што је учињено Његовим човечанским дејством, а умножење хлебова и очишћење губавца било је дело Божанске природе...

   Преподобни Јован Дамаскин

   Господње тело, услед најчистијег сједињења са Логосом...обогатило се божанским енергијама, ни на који начин не претрпевши лишавање својих природних својствава, јер оно није чинило божанске поступке својом соственом снагом, већ захваљујући Логосу са којим је било сједињено, с обзиром на то да је Логос кроз њега показивао Своју силу. Јер усијано гвожђе жеже, немајући силу жежења услед природних услова, већ је задобијајући од свог сједињења са огњем. Дакле, једно исто тело било је смртно по својој природи и животворно услед ипостасног сједињења са Логосом. На сличан начин говоримо о обожењу воље - не као да се природно хтење изменило, већ да се оно сјединило са Његовом божанственом и свемогућом вољом и постало воља оваплоћеног Бога.

   Преподобни Јован Дамаскин

   Он је Бог од Бога, беспочетног Оца беспочетни Син, бестелесни од бестелесног, непостижни од непостижног, вечни од вечног, неприступни од неприступног, несместиви од несместивог, реч Божија и Бог кроз Којег је све постало што је на небу и на земљи...Будући овакав и пребивајући у Оцу и имајући Оца Који пребива у Њему, не раздвајајући се од Њега и потпуно Га не остављајући, Он је сишао на земљу и оваплотио се од Духа Светог и Марије Дјеве, и очовечио се, поставши...једнак нама у свему, осим греха, да би, прошавши кроз све што је наше, поново створио и обновио првог човека, а кроз њега и све који су рођени и који се рађају, налик свом прародитељу.

   Преподобни Симеон Нови Богослов

   Приђите, радујмо се Господу, обзнањујући данашњу тајну; препрека која је стајала између нас разруши се, пламено оружје окреће се назад, и херувим одлази од дрвета живота, и ја окушам од рајског јела којег сам због непослушности био лишен. Јер непромењива икона Оца, икона Његовог вечног постојања, прима обличје слуге, произишавши од Марије која ноје знала за брак, не претрпевши промену, јер је остао исти као што је и био - Бог истинити, и примио је оно што није био - по човекољубљу постао је Човек. Њему завапимо: Боже Који си се родио од Дјеве, помилуј нас.

   Служба Христовог Рождества

Игуман Иларион(Алфејев), ТАЈНА ВЕРЕ, Епархија жичка, Краљево, 2005.

Нема коментара:

Постави коментар