Светогорска послушања

   У свим манастирима на Атону, око првог јануара (по старом календару), бива седница Сабора стараца, на којој Управа манастира расподељује братији послушања. Сваки сабрат манастирски прима пред Сабором послушање на годину дана. По завршеној седници, братија по старини, творећи метанију, приступа игуману по благослов за ново послушање.
   Свети Сава у типику прописаном за манастир Хиландар у 30. глави каже: „Кључеве (од послушања) полажемо пред Пресветом Богородицом или пред Христом. И пошто се каже трисвето, онај који се производи нека долично и смирено учини три метаније пред Пресветом Богородицом. Затим нека узме кључеве својим рукама и приклони свој врат игуману, те од њега прими речени благослов. А они који немају кључеве, целивају свету икону. Игуманово знамење довољно им је за произвођење.”
   Данас је у Хиландару пракса, да се постави копија иконе Тројеручице на средину саборске сале где братија, приступајући пред Сабор, твори метанију и прима кључеве послушања.

   (На фотографији, игуман Хиландара архимандрит Методије, држи у руци штап који је Свети Сава добио од византијског цара да се њиме устоличавају игумани Хиландара. Овај штап се користи само за устоличења, док другим данима стоји поред Тројеручице, испод стакла. Иза штапа, игуман у руци држи и оригинал Хиландарски типик Светога Саве)

   У шестој глави унутрашњег правилника манастира Велике Лавре, набрајају се следећа послушања:

   - манастирски представник у Свештеној Општини (антипросоп),
  - секретар манастира,
   - помоћник економа (јер се економом Велике Лавре сматра Богородица),
   - водич гостију,
   - гостопримац,
   - игуменарис (помоћник игумана),
   - црквењак,
   - типикар,
   - сасудохранитељ (јеромонах, одговоран за олтар, сасуде и свете мошти),
   - келар (одговоран за намирнице),
   - подрумар,
   - пекар,
  - болничар,
   - трпезарац,
   - просфорар,
   - портар,
  - обућар,
   - чувар пристаништа,
  - баштован,
   - виноградар.

   У зависности од обима посла на неком послушању, монах који је носилац тог послушања, може имати једног или више помоћника, другог монаха или, што је и најчешће, неког од искушеника.
   Унутрашњи правилник манастира Хиландара из 1990. године, глава четврта, члан 42. набраја манастирска послушања следећим редом:

   - антипросоп (манастирски представник у Свештеној Општини),
  - епистат тј. прот (сваке пете године),
   - економ,
   - ризничар,
   - библиотекар,
   - архондар (гостопримац),
   - еклисијарх (црквењак),
   - типикар,
   - трпезар,
   - болничар,
   - кувар,
   - пекар,
   - игуменијарх (управитељ игуманове канцеларије),
  - вратар,
   - просфорар,
   - шивач,
   - обућар,
  - арсанар (опслужитељ пристаништа),
   - баштован.

   Објашњавајући даље, у члану 43. „послушања антипросопа, епистата, економа, типикара и ризничара додељује Сабор, дајући предност саборницима аналогно способностима свакога, а остала послушања додељују се од стране игумана и Епитропије”.
   Јеромонаси обављају послушање чредних свештеника, смењујући се по старешинству хиротоније.

   извор: svetogorac.blogspot.rs