ПСАЛАМ 119.

Хор Богословије Светог Саве, Београд

Песма степеница (за пењање ка Храму)

(Поклонички Псалми 119-133).(МТ: Псалам 120)

Ка Господу, кад ме снађе невоља,

завапих, и услиша ме.

Господе, избави душу моју од уста неправедних,

и од језика лажљивога.

Шта ће ти се дати и шта ће ти се додати

према језику подмукломе?

Стреле моћнога су наоштрене,

као угљевље пустињско.

Авај мени! Јер се боравак мој продужи,

настаних се у насељима Кидарским.

Дуго (ту) борављаше душа моја.

Са мрзитељима мира бејах миран;

када им говорих, нападаху ме залуду.

   Књига Псалама обухвата оно што је најкорисније у свим осталим књигама. Она пророкује о будућности, подсећа на (историјске) догађаје, даје законе за живот, указује на то, како би требало да деламо. Једном речју, она је заједничка ризница добрих учења, која свакоме обезбеђује оно што му погодује, сагласно његовој сопственој ревности. Она зацељује застареле душевне ране, недавно рањеном даје брзо исцелење, васпоставља болесно а неповређено подржава. Уопштено, ова књига, колико год је то могуће, искорењује страсти, које у човековом животу на разне начине господаре његовом душом. Поред тога, она ствара неку складну утеху и насладу, које помисли чине целомудреним.
   Псалам је тишина душе и раздавање мира. Он умирује пометеност помисли, умекшава раздражљивост душе и уцеломудрује неуздржање. Псалам је посредник пријатељства, сједињење међу далеким, помирење непријатеља. Псалмопојање нам даје једно од највећих добара, љубав, сједињујући људе у један заједнички хор. Псалам је уточиште од демона, ступање под заштиту ангела, оружје у ноћним страховима, починак од дневног труда, сигурност за младенце, украс у цветном узрасту, утеха старцима, најдоличнији украс женама. Псалам насељава пустиње, уцеломудрује тргове.
   Из Псалама се учимо величини одважности, достојанству целомудрености, савршенству разборитости, начину покајања, мери трпљења и сваком другом добру.

   Св. Василије Велики