Хор Богословије Светог Саве, Београд
Песма степеница (за пењање ка Храму)
(Поклонички Псалми 119-133).(МТ: Псалам 120)
Ка Господу, кад ме снађе невоља,
завапих, и услиша ме.
Господе, избави душу моју од уста неправедних,
и од језика лажљивога.
Шта ће ти се дати и шта ће ти се додати
према језику подмукломе?
Стреле моћнога су наоштрене,
као угљевље пустињско.
Авај мени! Јер се боравак мој продужи,
настаних се у насељима Кидарским.
Дуго (ту) борављаше душа моја.
Са мрзитељима мира бејах миран;
када им говорих, нападаху ме залуду.
Псалам је тишина душе и раздавање мира. Он умирује пометеност помисли, умекшава раздражљивост душе и уцеломудрује неуздржање. Псалам је посредник пријатељства, сједињење међу далеким, помирење непријатеља. Псалмопојање нам даје једно од највећих добара, љубав, сједињујући људе у један заједнички хор. Псалам је уточиште од демона, ступање под заштиту ангела, оружје у ноћним страховима, починак од дневног труда, сигурност за младенце, украс у цветном узрасту, утеха старцима, најдоличнији украс женама. Псалам насељава пустиње, уцеломудрује тргове.
Из Псалама се учимо величини одважности, достојанству целомудрености, савршенству разборитости, начину покајања, мери трпљења и сваком другом добру.
Св. Василије Велики
Нема коментара:
Постави коментар