"ПОСТ С МОЛИТВОМ СРЦЕ ЋЕ ДА ЗГРЕЈЕ"

На канон Св. Андреја Критског


Пост с молитвом срце ће да згреје,
Над земљом се свуд разлеже звон.
Преподобни оче наш Андреје,
Горко читам твој свети канон.

Одакле, душо, почети сузама,
Грешних дана је прошао хлад?
Ти завапи и срцем и уснама:
-Боже, помилуј, не одбаци ме сад!

Адаме, био си први човек ти,
Пао у Рају, плако си без конца.
Плачи душо, и ти далеко си
Од свога Владике и Творца.

Душо, докле у греху стајање?
Ко Ева лако падаш у њих.
Принеси зато сада кајање
Господу Богу и Цару нас свих.

Адам је био изгнан из Едена
Прекршив једну заповест тек.
О, душо, где ћемо бити ми,
Преступајући цео наш век?

О, душо, чему се надаш ти?
За оружје узми плач и пост.
Опет си у бедној хаљини,
Савет змије ткао је подлост.

О, душо, крај је близу ненадано,
Прени се, на вратима Судија.
немамо чим да се оправдамо,
Што се буниш сад, душо моја?!

Нада мном опет вода надошла,
Живот пролази као кадила дим.
Браћа су Јосифа продала,
Ти се, душо, сама продајеш злим.

Погођен прељубе стрелама
Пао је Давид, ал' покајан уста.
Ти си, душо, од детињства лукава,
Зло чинила, заборавила Христа.

О, душо моја, устај пред злима,
Крај се ближи, а суза не лије.
Завапи и срцем и устима
Христос да те помилује.

Сав у греху пашћу пред Пречисту,
Пашћу испред Чисте Голубице.
Погледај тугу и нашу беду,
Не остави, Свеопевана Царице.

О, Андреје, оче преблажени,
Пастиру с Крита, певам ти смерно.
Да избегну нова сагрешења
који се тебе сећају верно.

24. март 1987.

јеромонах Роман Матјушин, ЈАСИКОВ ШУМАРАК, CATENA MUNDI, Београд, 2015.

Манастир Вазнесење