Дана 7. марта 2018. у раним јутарњим сатима у својој келији уснула је у Господу игуманија никољска Евпраксија (Белић).
Велика подвижница игуманија Евпраксија је провела осам деценија свога живота у светињама Овчарско-кабларске клисуре као искушеница, монахиња и игуманија манастира Јовање и Никоље. Сви који су познавали мати Евпраксију знали су за њену велику доброту, љубав, побожност и умереност у строгости када друге чини бољим људима и хришћанима. Она је рођена 1919. у хришћанској породици као Надежда Белић у малом месту Бангула, код Ердевика у Срему. Била је најмлађе, дванаесто дете Станимира и Марије. Због породичне трагедије у којој је већина деце умирала врло мала, нека од туберкулозе, кум јој је дао име Нада, како би бар она преживела и избегла тужну судбину коју су имала њена браћа и сестре. Она је једина преживела и остала сама са мајком, јер је у међувремену преминуо и њен отац Станимир.
Године 1938. на празник Крстовдан долази у манастир Жичу на Богомољачки сабор, а учена од мајке побожности и жељи за одласком у хришћанску заједницу, напушта мајку и остаје у манастиру Јовању. Замонашила се 1949. године после једанаест година живота у манастиру, јер је чекала да је замонаши Свети Владика Николај који је највише утицао на њено духовно узрастање. У Јовању је била шеснаест година, јер је због изградње хидроцентрале дошло до урушавања манастирских одаја, па су се преселили у манастир Никоље. Утицала је и на своју мајку Марију па је и она дошла у манастир Јовање, замонашила се у манастиру Никољу 1959. са монашким именом Ангелина и упокојила се 1960. Када је упокојени епископ Сава 1967. изабран за епископа источноамеричког и канадског, мати Евпраксија је отишла у његову епархију, али се после неколико година вратила у свој манастир Никоље. После упокојења игуманије Ефросиније 1987. године, на предлог сестринства, постављена је на управу манастира Никоља.
Била је даровита и разборита монахиња. Дуго година је водила сестринску радионицу у којој се израђују мантије, црквене одежде, расе и камилавке. Поред тога су израђивали ћилиме, јоргане, дивно шарали васкршња јаја и друге украсне ствари домаће радиности. Бавили су се сточарством и земљорадњом, а манастирска воденица и данас ради. Захваљујући свему томе монахиње су преживеле тешка времена кроз која је манастир прошао. Увек је волела рад, чистоћу и монашку дисциплину у манастиру. Због свог лепог појања једно време је ишла и појала са Светим владиком Николајем, а држала је и чувени Никољски хор.
Игуманија Евпраксија је славила Светог Јована Крститеља, а управо на дан обретења главе Светог Јована Крститеља у петак 9. марта 2018. служена је Света Литургија Пређеосвећених Дарова, а потом опело нашој игуманији. Сахрањена је на манастирском гробљу.
Опело је служио Епископ жички Г. Јустин, уз саслужење архимандрита Тихона, архимандрита Венијамина, архимандрита Доситеја, архимандрита Тимотеја, архимандрита Давида, протојереја-ставрофора Милоша Босића, протојереја-ставрофора Љубинка Костића, протојереја-ставрофора Драгољуба Костића, јеромонаха Виталија, протојереја Србољуба Стојковића, протојереја Милинка Тимотијевића, протођакона Александра Грујовића, јерођакона Илариона и ђакона Немање Тимотијевића. Такође су присуствовали и појали многобројни монаси, монахиње, свештеници и врни народ.
Епископ Јустин се обратио присутнима и пренео велике жеље Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја да дође на опело игуманији Евпраксији, али пошто је због великих и неодложних обавеза био спречен, послао је молитвене поздраве и свој Свети благослов сабраном свештенству, монаштву и народу.
У наставку беседе Епископ је рекао да је животна књига игуманије Евпраксије исписана Јеванђељем, трудом, молитвама и осталим врлинама. Та књига је писана са свим другим монахињама које су давале души њеној вечни смисао, јер је она бдила над душама њиховим да би их привела Пастиреначалнику Христу. Њена животна књига је затворена, али је сада добила вечни смисао, јер је дочекао Спаситељ Христос тамо где су Пресвета Богородица, Свети Јован Крститељ, апостоли, анђели и сви угодници Божији. То је место где је вечна љубав, правда и све савршено, зато је и данашњи дан савршен.
Епископ Јустин је истакао и то да иако је ово тужан догађај за нас људе, јер се опраштамо са игуманијом, надамо се и молимо да ће нас мати дочекати у Царству небеском; да ћемо и ми тамо, са њеним молитвама, бити домаћи Господу, свим угодницима Божијим и да ћемо се са њом и са нашим прецима заједно радовати и вечно славити Оца, Сина и Светога Духа.
Сабрање је настављено на трпези љубави коју је припремило сестринство манастира Никоља. Том приликом се присутнима поново обратио Епископ жички Г. Јустин.
Нека је вечни покој блаженоупокојеној слушкињи Божијој игуманији Евпраксији!
ђакон чачански
Немања Тимотијевић
извор: eparhija-zicka.rs
Велика подвижница игуманија Евпраксија је провела осам деценија свога живота у светињама Овчарско-кабларске клисуре као искушеница, монахиња и игуманија манастира Јовање и Никоље. Сви који су познавали мати Евпраксију знали су за њену велику доброту, љубав, побожност и умереност у строгости када друге чини бољим људима и хришћанима. Она је рођена 1919. у хришћанској породици као Надежда Белић у малом месту Бангула, код Ердевика у Срему. Била је најмлађе, дванаесто дете Станимира и Марије. Због породичне трагедије у којој је већина деце умирала врло мала, нека од туберкулозе, кум јој је дао име Нада, како би бар она преживела и избегла тужну судбину коју су имала њена браћа и сестре. Она је једина преживела и остала сама са мајком, јер је у међувремену преминуо и њен отац Станимир.
Године 1938. на празник Крстовдан долази у манастир Жичу на Богомољачки сабор, а учена од мајке побожности и жељи за одласком у хришћанску заједницу, напушта мајку и остаје у манастиру Јовању. Замонашила се 1949. године после једанаест година живота у манастиру, јер је чекала да је замонаши Свети Владика Николај који је највише утицао на њено духовно узрастање. У Јовању је била шеснаест година, јер је због изградње хидроцентрале дошло до урушавања манастирских одаја, па су се преселили у манастир Никоље. Утицала је и на своју мајку Марију па је и она дошла у манастир Јовање, замонашила се у манастиру Никољу 1959. са монашким именом Ангелина и упокојила се 1960. Када је упокојени епископ Сава 1967. изабран за епископа источноамеричког и канадског, мати Евпраксија је отишла у његову епархију, али се после неколико година вратила у свој манастир Никоље. После упокојења игуманије Ефросиније 1987. године, на предлог сестринства, постављена је на управу манастира Никоља.
Била је даровита и разборита монахиња. Дуго година је водила сестринску радионицу у којој се израђују мантије, црквене одежде, расе и камилавке. Поред тога су израђивали ћилиме, јоргане, дивно шарали васкршња јаја и друге украсне ствари домаће радиности. Бавили су се сточарством и земљорадњом, а манастирска воденица и данас ради. Захваљујући свему томе монахиње су преживеле тешка времена кроз која је манастир прошао. Увек је волела рад, чистоћу и монашку дисциплину у манастиру. Због свог лепог појања једно време је ишла и појала са Светим владиком Николајем, а држала је и чувени Никољски хор.
Игуманија Евпраксија је славила Светог Јована Крститеља, а управо на дан обретења главе Светог Јована Крститеља у петак 9. марта 2018. служена је Света Литургија Пређеосвећених Дарова, а потом опело нашој игуманији. Сахрањена је на манастирском гробљу.
Опело је служио Епископ жички Г. Јустин, уз саслужење архимандрита Тихона, архимандрита Венијамина, архимандрита Доситеја, архимандрита Тимотеја, архимандрита Давида, протојереја-ставрофора Милоша Босића, протојереја-ставрофора Љубинка Костића, протојереја-ставрофора Драгољуба Костића, јеромонаха Виталија, протојереја Србољуба Стојковића, протојереја Милинка Тимотијевића, протођакона Александра Грујовића, јерођакона Илариона и ђакона Немање Тимотијевића. Такође су присуствовали и појали многобројни монаси, монахиње, свештеници и врни народ.
Епископ Јустин се обратио присутнима и пренео велике жеље Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја да дође на опело игуманији Евпраксији, али пошто је због великих и неодложних обавеза био спречен, послао је молитвене поздраве и свој Свети благослов сабраном свештенству, монаштву и народу.
У наставку беседе Епископ је рекао да је животна књига игуманије Евпраксије исписана Јеванђељем, трудом, молитвама и осталим врлинама. Та књига је писана са свим другим монахињама које су давале души њеној вечни смисао, јер је она бдила над душама њиховим да би их привела Пастиреначалнику Христу. Њена животна књига је затворена, али је сада добила вечни смисао, јер је дочекао Спаситељ Христос тамо где су Пресвета Богородица, Свети Јован Крститељ, апостоли, анђели и сви угодници Божији. То је место где је вечна љубав, правда и све савршено, зато је и данашњи дан савршен.
Епископ Јустин је истакао и то да иако је ово тужан догађај за нас људе, јер се опраштамо са игуманијом, надамо се и молимо да ће нас мати дочекати у Царству небеском; да ћемо и ми тамо, са њеним молитвама, бити домаћи Господу, свим угодницима Божијим и да ћемо се са њом и са нашим прецима заједно радовати и вечно славити Оца, Сина и Светога Духа.
Сабрање је настављено на трпези љубави коју је припремило сестринство манастира Никоља. Том приликом се присутнима поново обратио Епископ жички Г. Јустин.
Нека је вечни покој блаженоупокојеној слушкињи Божијој игуманији Евпраксији!
ђакон чачански
Немања Тимотијевић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар