По благослову Епископа жичког Г. Јустина, гост јубиларних 25. Рашких духовних свечаности (15-19. август), био је архимандрит Иларион (Лупуловић). Ово вече је организовано у сарадњи Црквене Општине Рашка и Центра за културу Градац.
У младости, изузетно надарени уметник, познати глумац, замонашио се 1996. године у Манастиру Дечани, да би 2011. године постао игуман Манастира Драганца који се налази на Косову и Метохији. Тема ове вечери била је „Духовне стазе“, а предавању је предходио величанствен наступ црквеног хора Свети Василије Острошки из Рашке.
Захваливши се на позиву и честитајући домаћинима јубилеј, отац Иларион је истакао да је веома радостан због сусрета јер човек и јесте биће које је срећно зато што се сусреће (срећа-срешченије) и да је задивљен истрајношћу домаћина на толикој посвећености духовности и култури.
Предавање је било засновано на хришћанској етици, антропологији, аскетици и догматици. Повезујући учење Светих отаца и тумачећи Свето писмо, указао је на проблеме савременог човека нудећи одговоре на горућа питања. Истакао је „да сви путеви добијају смисао управо од Оног који је за себе рекао: „Ја сам пут, истина и живот“, а да је најдубља тајна човека када осети да у дубини његовог бића постоји место где Бог заиста пребива.“
Човек је биће које путује, а на самом путу, налази се тајна крста. Човек јесте стално на раскршћу светова. Шекспир говори кроз Хамлета: „ Шта ће оваква бића као што сам ја, да се шуњају између неба и земље?“ То је вечни вапај човека који осећа да је разапет између бесконачности и пролазности. Хришћани имају на кога да се угледају – на распетог и васкрслог Христа који је пропутио пут у вечност. Истакао је и битност очувања заједнице која јесте наш непрекидни напор у овом свету, а то знају и људи који су у браку као и они који живе у општежићу, у манастирима.
Ово чудесно и надахнуто излагање дивног оца Цркве, оставило је изузетан утисак на све присутне који су се са њим опростили уз речи велике захвалности и у дивном хришћанском расположењу.
протонамесник Здравко Николић
фото: г. Марко Марковић
извор: eparhija-zicka.rs
У младости, изузетно надарени уметник, познати глумац, замонашио се 1996. године у Манастиру Дечани, да би 2011. године постао игуман Манастира Драганца који се налази на Косову и Метохији. Тема ове вечери била је „Духовне стазе“, а предавању је предходио величанствен наступ црквеног хора Свети Василије Острошки из Рашке.
Захваливши се на позиву и честитајући домаћинима јубилеј, отац Иларион је истакао да је веома радостан због сусрета јер човек и јесте биће које је срећно зато што се сусреће (срећа-срешченије) и да је задивљен истрајношћу домаћина на толикој посвећености духовности и култури.
Човек је биће које путује, а на самом путу, налази се тајна крста. Човек јесте стално на раскршћу светова. Шекспир говори кроз Хамлета: „ Шта ће оваква бића као што сам ја, да се шуњају између неба и земље?“ То је вечни вапај човека који осећа да је разапет између бесконачности и пролазности. Хришћани имају на кога да се угледају – на распетог и васкрслог Христа који је пропутио пут у вечност. Истакао је и битност очувања заједнице која јесте наш непрекидни напор у овом свету, а то знају и људи који су у браку као и они који живе у општежићу, у манастирима.
Ово чудесно и надахнуто излагање дивног оца Цркве, оставило је изузетан утисак на све присутне који су се са њим опростили уз речи велике захвалности и у дивном хришћанском расположењу.
протонамесник Здравко Николић
фото: г. Марко Марковић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар