Реч пастира - о. Јован Бабић: Кајмакчалан - стогодишњица развијања барјака слободе

Звучни запис преузми ОВДЕ

На дан почетка савезничке артиљеријске паљбе на Солунском фронту 1918. године, уочи незадрживог јуриша српских војника за слободу Отаџбине, свештеник Јован Бабић, парох храма св. Архангела Гаврила у Хумској улици у Београду говори управо о молитвеном приступу нашим светим и светлим ратницима током Првог Светског рата. „Које би било прво осећање нашег претка са јужне стране Солунског фронта, надомак своје куће, после четири године раздвојености од породице и своје родне груде“ питао је о. Јован и додао да није у питању „хришћанско, али је крајње људско осећање“. Велики је благослов живети у времену када се стогодишњица обележава, али је још већа одговорност нас који смо то дочекали, стога о. Јован истиче да „не дао Бог да будемо 'церемонијалисти' када се сећамо наших предака, него нам дао Бог да молитвеним ходом срца наших непрестано оживљавамо наше претке“. А где ми смо ми данас, 100 година после, да ли смо ми уопште достојни пронесеног великог барјака слободе, који су наши преци протегли од јужних до северних граница наше земље? Замолили смо о. Јована и да нам осветли појам „државе“ и појам „Отаџбине“.

    Радио Слово љубве, 14.9.2018.

     Обележена стогодишњица пробоја Солунског фронта

    Са Капије слободе на стогодишњицу пробоја Солунског фронта

   Протеклих дана српски род је славио величанствену победу своје војске, која је започела пробојем Солунског фронта 15. септембра 1918. године на Добром пољу, источно од Кајмакчалана, на јужној граници тадашње Краљевине Србије и Грчке, а завршила се продором све до Печуја и Темишвара на северу, Ријеке и Клагенфурта на западу крајем новембра.Више српских удружења, поводом великог јубилеја, сабрало је више од 250 махом младих људи, који су стазама својих предака пошли на коту 2521 планине Ниџе - славни Кајмакчалан.
   Народ из Битоља принео је жито за душе наших див-јунака. Код капеле Светих апостола Петра и Павла служен је парастос у присуству представника Републике Србије и Војске. Поред државне делегације и чланови неколико удружења положили су венце. Многобројни народ пристигао са свих страна до - у српском сећању - најславнијег планинског врха, стао је под велики српски барјак и родољубивим појањем и многим сузама оживљавао ратне приче Великог рата својих прадедова.

    свештеник Јован Бабић
    извор: www.spc.rs