Рођени у Изабраном народу, Јевреји Јоаким и Ана, и њихова ћерка Марија...
Породица коју помињемо на свакој Литургији. а данас посебно прослављамо.
Породица нам је дата да пронађемо први начин за надилажење себичности. Да се учимо љубави.
Народ имамо да превазиђемо породичну самодовољност и себичност. Да се учимо љубави иа за оне који су нам мање блиски али с којима много тога делимо.
Они који не заволе чланове своје породице и своје сународнике које срећу, тешко да могу да заволе "Човека" кога нису ни срели. И што више осећају немоћ да заволе конкретне људе, то више су им уста пуна љубави ка човечанству.
Али и они одани роду и породици понекад заборављају:
Без Бога, због велике међусобне близине у породици људи могу да не науче љубав. Не могу да сагледају самосталну личност преко пута, него им и поред велике блискости чланови породице остану само сопствени продужеци. Наставак самољубља кроз нове, проширене "спољне органе".
Без Бога. припадност народу може да остане такође само наставак самољубља и да уместо раста ка љубави према човечанству доведе до пада у мржњу и крваве сукобе с другим народима. Због "правде" која надилази основну самозаштиту, очување наслеђа предака и будућности потомака, а коју је без Бога тешко препознати и успоставити.
Јоакима и Ану славимо не због тога што су одани традицији и вредностима свогЈеврејског народа, што су значајни за смисао његовове историје, и не због тога што су поштени породични људи. Чак не ни само због тога што су родили Ону која ће родити Спаситеља света.
Бога због тога славимо.
А њих славимо пре свега због тога што њиховим слављењем себе обавезујемо да чувамо светост породице, оданост народу, и пре свега веру у Бога Творца и Сведржитеља који једини свему даје смисао. Сваком народу, свакој породици, свакоме од нас.
о. Ненад Илић
извор: www.facebook.com
Породица коју помињемо на свакој Литургији. а данас посебно прослављамо.
Породица нам је дата да пронађемо први начин за надилажење себичности. Да се учимо љубави.
Народ имамо да превазиђемо породичну самодовољност и себичност. Да се учимо љубави иа за оне који су нам мање блиски али с којима много тога делимо.
Они који не заволе чланове своје породице и своје сународнике које срећу, тешко да могу да заволе "Човека" кога нису ни срели. И што више осећају немоћ да заволе конкретне људе, то више су им уста пуна љубави ка човечанству.
Али и они одани роду и породици понекад заборављају:
Без Бога, због велике међусобне близине у породици људи могу да не науче љубав. Не могу да сагледају самосталну личност преко пута, него им и поред велике блискости чланови породице остану само сопствени продужеци. Наставак самољубља кроз нове, проширене "спољне органе".
Јоакима и Ану славимо не због тога што су одани традицији и вредностима свогЈеврејског народа, што су значајни за смисао његовове историје, и не због тога што су поштени породични људи. Чак не ни само због тога што су родили Ону која ће родити Спаситеља света.
Бога због тога славимо.
А њих славимо пре свега због тога што њиховим слављењем себе обавезујемо да чувамо светост породице, оданост народу, и пре свега веру у Бога Творца и Сведржитеља који једини свему даје смисао. Сваком народу, свакој породици, свакоме од нас.
о. Ненад Илић
извор: www.facebook.com
Нема коментара:
Постави коментар