Шта човечанство може да открије о себи или научи од инсеката?
др Терзин: Мада еволуционизам учи како имамо заједничко порекло са животињама, Библија открива да заправо имамо заједничког Творца. Пошто је Бог један, исти Творац је унео многе поуке у живи свет, тако да много тога можемо научити од инсеката. При томе је медоносна пчела највеће благо у тој ризници божанске мудрости. Позивам читаоце Благодарја да покушају да пронађу књигу “Медоносна пчела јеванђеље природе” где сам на преко четири стотине страница описао то благо. Библија нас такође упућује на мрава и каже следеће: “Иди к мраву, лењивче, гледај путове његове, и омудрај. Нема вођа ни управитеља ни господара, и опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју” (Приче Соломонове 6,6-8.).
Шта сва бића на земљи имају заједничко?
др Терзин: Бог је осим видљивог света створио и невидљиви свет духовних бића или анђела. Они су такође на земљи али их не видимо и наука о њима не зна ништа нити сматра да они постоје. Сва материјална бића на земљи, која су доступна научном истраживању, имају
следеће заједничке особине: 1.Сва су сачињена од живих ћелија; 2.Сва жива бића имају ДНК молекул којим преносе наследне информације из генерације у генерацију; 3. Сва жива бића имају метаболизам, тј. способност да размењују материју и енергију са својом околином.
По чему се човек разликује од свих осталих живих бића а које биће му је најсличније?
др Терзин: Упркос томе што атеистичко материјалистичка наука покушава да прикаже човека као мало развијенију животињу, човек има многе јединствене особине по којима се разликује од свих других врста. Када упоређујемо човека са животињама, неопходно је да то чинимо на бази претпоставки које нам сугерише теорија еволуције јер је она прихваћена у научним круговима као истина. Пошто дарвинизам претпоставља да су нам мајмуни еволутивно
најсличнији и најсроднији, најпре треба да упоредимо човека са мајмунима. Није потребно много да се уоче непремостиве разлике, тј. да претпоставка дарвинизма о заједничком пореклу мајмуна и човека није истина. На пример, човек живи у урбаним срединама у којима гради
комплексне куће. Човек сахрањује своје мртве на посебно одређеним местима која називамо гробља. Човек може да говори и да се користи невероватно сложеним вокалним језиком, што ни један мајмун не може. Човек, чак и у најтоплијим пределима, носи одећу. Ни један мајмун то не чини. Човек користи превозна средства. Човек врши операције. Човек живи у друштвима организованим у државе где свака јединка има идентификациона документа. Човек се бави спортовима итд. Листу бисмо могли да наставимо у недоглед. При томе, постоје животиње које су нам по неким особинама много сличније од мајмуна, али еволутивна логика не дозвољава да су нам то сродници па такве примере еволуционисти избегавају да помену. Мрави су нам по многим особинама најсличнији. Они живе у високо организованим урбаним срединама које сами граде (мравињаци). Неки мрави гаје домаће животиње (биљне ваши и гусенице лептира
плаваца које музу као што ми муземо краве). Неки мрави гаје печурке. Многе врсте мрава воде организоване ратове у којима учествују милиони јединки. Многе врсте мрава су робовласници који заробе друге мраве у ратовима и користе их као робове за разне послове итд. Али човека
не треба само да упоређујемо са животињским светом. Библија на самом почетку открива да је Бог створио човека по свом обличју. Дакле наш осећај за лепоту, за правду, за љубав, за пожртвовање, за морал, наше велико знање и способност размишљања као и многе друге особине, ми делимо са нашим Творцем. При свему томе, човек је јединствено биће, које има потенцијал да се подигне до божанских висина ако се препусти своме Творцу, а такође има способност да се понизи до стања горег од животиња и да постане највећа звер, ако одбаци божанско вођство у животу.
У чему су пчеле боље од људи?
др Терзин: У свему. Пчеле говоре а не могу да лажу. Пчеле имају демократску монархију много боље уређену од било које људске демократије. Пчеле праве хлеб по неупоредиво комплекснијем и здравијем рецепту него људи. Пчеле имају много ефикаснији школски и комунални систем него човек итд. О свему томе, погледајте поменуту књигу.
Људско младунче је најнесамосталније сторење у природи када се роди. Човек нема ни канџе ни велике зубе, подложан је разним инфекцијама, бактеријама, вирусима, не може брзо да трчи, слабо и плива, лоше подноси хладноћу, велику врућину, а опет је успео да завлада планетом. Како је то успео ако на почетку свог развоја није био много паметнији од других животиња?
др Терзин: Питање већ крије одговор у себи. Човек није могао настати еволуцијом, него је створен интелигентан да буде господар земље, како пише у Библији. Сваки еволутивни механизам би елиминисао човека у настајању од животиње.
Ако је тачно да се човеку смањује величина лобање и да су људи у далекој прошлости били много крупнији и имали веће мозгове, да ли можда човек назадује кроз време?
др Терзин: Генерална путања човечанства током 6000 година историје од постања до данас је назадовање. У последњих двеста година је ипак локално дошло до напретка, захваљујући интелектуалном пробуђењу у хришћанском свету, али свет поново одбацује хришћанске принципе и срља у велику пропаст тоталитаризма која прати генералну линију назадовања. Само Христос својом интервенцијом другог доласка описаног у Откривењу Светог Јована Богослова, може и хоће, спасити за вечност преостало здраво ткиво човечанства. На нама је да се вратимо принципима Библијског хришћанства да бисмо били убројани у групу коју ће Христос спасти.
За данашњу науку и даље постоје многа чуда и непознанице. Које су највеће непознанице савремене науке?
др Терзин: Највећа непознаница савремене науке је знање о томе да је материјални свет секундаран а да је информација тј. дух, примарна и да је интелигентни Бог створио све видљиво и невидљиво, а не природни процеси некакве еволуције базирани на случајности.
С обзиром да сте поред тога што сте научник и професор који се дуго година бави педагошким
радом, какав је ваш утисак, да ли вам из године у годину долазе све бољи студенти, лошији или
имате утисак да све зависи од генерације до
генерације?
др Терзин: У свакој генерацији има брилијантних изузетака, али генерално, тамо где ја живим и радим, сваке године долазе студенти који све мање знају, а све су убеђенији у високи квалитет свог знања.
Које научнике, према вашем мишљењу, можемо узети као путовође и светионике човечанства?
др Терзин: Данашња наука, огрезла у атеистички материјализам представља свету лажну слику о томе да су наука и вера неспојиви. Највећи научни умови, који су практично ударили темеље модерне науке и дали јој највећи допринос су били верујући људи. Набројаћу само неколико имена Исак Њутн, Блејз Паскал, Карл фон Лине, Антон ван Левенхук, Дмитриј Мендељејев,
Луј Пастер, Грегор Мендел, Алберт Ајнштајн, Михајло Пупин, Никола Тесла...
***
Проф. др Томислав Терзин рођен је у Сомбору, 1971. године. Дипломирао је молекуларну биологију и физиологију на Београдском универзитету 1996. год. Од те године до 2001. год. радио је на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду. Од 2001.
год. са својом породицом борави у Канади. Магистрирао је зоологију 2003.год. на униерзитету Вестерн Онтарио, Лондон, Канада. Докторирао је на истом универзитету 2007. год. Од 2009. год добија позицију асистента професора биологије развића и генетике на престижном универзитету Алберта у Канади и тако почиње његов педагошки рад. Аутор је многих научних радова објављених у водећим светским научним часописима.Добитник је многих награда и признања.
Драгана Кузмановић
извор: Благодарје, бр. 2
Нема коментара:
Постави коментар