Ана Правиловић, Преображење у Жичи

Ту ноћ је висока, сува сестра
облак светлости љуљала
Поскакаше чак и старке
из уских клупа.

Светло утихло;
Теа, ја, и сестре
постасмо сенке;
ено нас горе:
у том светлу

Све једна душа,

И данас,
у тим дворима што
лебде, за небо везани*,
одкад Сава Књигу
донесе, где седам круна
круњено беше,
где благи наше кају грехе,
Данас,
људи и ангели доживе зрење

- к'о грожђе у јесен:

   извор: klubmladihpesnika.blogspot.com