облак светлости љуљала
Поскакаше чак и старке
из уских клупа.
Светло утихло;
Теа, ја, и сестре
постасмо сенке;
ено нас горе:
у том светлу
Све једна душа,
И данас,
у тим дворима што
лебде, за небо везани*,
одкад Сава Књигу
донесе, где седам круна
круњено беше,
где благи наше кају грехе,
Данас,
људи и ангели доживе зрење
- к'о грожђе у јесен:
извор: klubmladihpesnika.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар