УВОДНО СЛОВО Планина, шума, пустиња, пећина...одувек су привлачиле заљубљенике у Христа. Премда место не спасава, и не може бити циљ по себи, може умногоме да допринесе онима који хоће да положе темељ новога живота. Удаљен од светске вреве, човек на таквом месту добија прилику да се загледа у себе. да зарони у дубине свога унутарњег бића и, угледавши себе у огледалу свога срца, постави питање: Ко сам ја? Одговор нас углавном изненади, не буде нимало сладак, штавише, буде застрашујући. Ко се, у том тренутку, осмели да очима истине сагледа себе, неопходно је да буде одлуча, решен да бескомпромисно иде до краја. Такви су били монаси исихасти, који су између 14. и 16. века дошли у Србију, изабрали и настанили неколико забачених планинских области погодних за умно делање и молитвено тиховање. једно од таквих благословених места је и Овчарско-кабларска клисура, а у њој међу осталим манастирима и манастир Вазнесење на Овчару о коме је у овој књизи и реч. Радујемо се овом првом штампаном издању монографије од оснивања манастира. Посебно се радујемо што се то догодило у години јубилеја - 800 године од хиротоније Св. саве за првог архиепископа српских земаља и добијање самосталности Српске православне цркве. Захваљујемо се Граду Чачку на финансијској помоћи, Народној библиотеци Србије на уступљеном материјалу, сестри Јелени Кужетић и брату Александру Перковићу из Београда на стрпљивом и марљивом раду приликом сакупљања и обраде целокупног материјала, а такође и Дизајн студију ТРИГОН из Чачка на несебичној помоћи и саветима. Господ да им помогне у сваком добром делу. Архимандрит Тимотеј Настојатељ манастира Вазнесење  |
| Манастир Вазнесење, 2019. |
Нема коментара:
Постави коментар