ПРЕЖИВЕЛИ СВЕДОК ВЕЛИЧКОГ ПОКОЉА / Летопис: Злочин у селу Велика

   28. јула 1944. године, догодио се покољ у селу Велика. То је  назив на монструозан злочин који су починили припадници злогласне нацистичке СС јединице Принц Еуген, потпомогнути са муслиманима из јединице Скендербег из североисточних делова Црне Горе и Kосмета. Убијено је најмање 500 становника овог планинског села, од чега је било 118 деце млађе од 12 година. Овај злочин је имао геноцидне разјере, јер број страдалих у овом покољу и број становника села Велика, недвосмислено говори да су зликовци имали план да ово село тотално униште и истребе српски живаљ из њега. Тако да је село Велика због овог ужасног покоља понело неславну титулу једног од најстрадалнијег села у Европи за време Другог светског рата.

   Велика је село на планини Чакор, који се налази у североисточним дијеловима Црне Горе, те га сматрају наставком планинског венца Проклетије. Административно потпада под општину Плав. Налази се на надморској висини између 900 и 1.700м, где влада сурова планинска клима са кратким и сушним летима, а дугим и оштрим зимама. Тако су становници овог села одувек били приморани на борбу са природом. Први помени села Велика, записани су у повељама манастира Високи Дечани, с почетка XIV века. Величани су учествовали у свим ратовима и народним устанцима за ослобођење српског народа, почевши од Првог српског устанка па до Другог светског рата. Одлуком Берлинског конгреса Велика је припала Црној Гори. После Првог светског рата Велика је ушла у састав Kраљевине СХС, односно Зетске бановине.
   Војници нацистичке Њемачке су имали велике губтике у операцији Драуфгенгер, код Андријевице (у другој половини јула мјесеца 1944. године). Немачке трупе су биле данима опкољене од партизана и постојала је реална опасност да буду потучени до ногу, али у последњем моменту партизанске јединице одлазе са фронта, ка Јабланици и Тополицу у Србију. Тако су се њемачке СС јединице, под командом Аугустина Шмитхубера, заједно са балистима из јединице 21. брдске дивизије Скендербег успели да се извуку из обруча и дођу у село Велика. Ту је направљен један логор, а дан раније је муслимански изасланик дошао да каже да фашисти неће никога дирати ко им изнесе храну. Нико од мештана није посумњао али су се мушкарци и дечаци старији од 15 година склонили у шуму. Фашистички зликовци су брзо опколили село и починили стравичне злочине над недужним цивилима, за само два сата биланс покоља је био 500 убијених жртава. Убијали су децу у мајчином наручију. Пред сваком кућом било је по неколико есесоваца. Палили су куће, амбаре, штале и сено. Убијали су све што се креће. На малом простору, за врло кратко време без икаквог разлога побијен је огроман број недужних људи, махом жене и деца”.

  приредио: Миомир Ђуришић
   извор: www.spc.rs