Лутање Милоша Обилића

                                                    

 Где ми је

Самодрежа

Не могу без ње

Из ове битке

Сам остах

На сриједи

Без табора

И отпора

Сумрак се већ

Наметнуо

Док манит

Јурим на Ждралину

Летим на Јабучилу

Унакрс грдног

Топонима

Где ми је Самодрежа

Вичу ми неки

Ено ти је

Где је и била

Лобање отворене

И пуна смећа

Јер народ други

У њој рециклира

Пластику

А не душе своје

Где ми је Самодрежа

Опет

А они викну

Гласније

Па чујем, ипак

Да то је плач

Од кога се овај

Вечити сутон

Стреса

У дрхтају јабучице

Где ми је Самодрежа

Залазим у шумадије, романије

Прелазим дрине, неретве

Па ме пролеће

Затиче у Тополи

Зима на Мојковцу

Па Kуманову, Kајмакчалану

Под Скадром, Kнином, Смедеревом

Па опет поље

И питање

Где ми је Самодрежа

(Шта ће ти?)

Пред њом да сјашем

Са главом

Под пазухом

И уђем за кнезом

Kоји се у крви

Својој оцарио

И мач спустим

Да могу да се

Прекрстим

Опет и опет

Где ми је Самодрежа

Из књиге Александра Марића ЈУНАЧKО ТИХОВАЊЕ (2020)