МИТРОПОЛИТ КАЛИСТ ВЕР: ВОЛИМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ

Углавном мислимо да знамо ко смо. Али, да ли ми уистину знамо у потпуном и дубоком смислу ко смо?

Један текст који је веома значајан за православно схватање људске личности је Псалам 64: 6 [ЛXX 63:7]: ,,Срце је дубоко”. То значи да је људска личност велика тајна. Постоје дубине или, можемо рећи, висине у мени о којима врло мало знам. 

Ко сам ја? Одговор уопште није очигледан. Моја личност као људског бића простире се  далеко превазилазећи простор и време. И заиста, она допире изван простора до бесконачности и изван времена до вечности. Наша људска личност јесте створена, али она превазилази створени поредак. Позван сам да будем “учесник у божанској природи”, као што каже Петар у својој Другој посланици. Другим речима, позван сам да узмем удела у нествореним енергијама живога Бога. Наше људско позвање је обожење (theosis)деификација, дивинизација. Као што каже Св. Василије Велики: “Људско биће је створење позвано да постане Бог”.

Ово ме подсећа на причу о паду на почетку Књиге Постања, на обећање змије која каже Еви: “Постаћете као Бог”. Иронија ове приче је у томе да је управо то и била божанска намера. Људи су уистину позвани на божански живот. Али пад се састојао у чињеници да су Адам и Ева самовољом приграбили оно што би им  Бог на Свој начин и у Своје време доделио као дар. 

ПРОТОЈЕРЕЈ РАДОВАН БИГОВИЋ, СВЕТИ САВА:HOMO UNIVERSALIS

ИКОНОГРАФСКА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА

Свети Сава је наша вечита прича, никад до краја испричана и завршена. Сви Срби знају о њему понешто, али нико не зна све, јер је његова биографија истовремено биографија Бога и Цркве у свету и историји. У великој мери, то је биографија целог овог народа.

Свети Сава је конкретна историјска личност, Србин од крви и меса, становник земље, али и грађанин Неба и човек будућег века. Он је, као што је рекао Владика Николај, “најлепше српско дете” које је даровано Богу, али и најлепши српски лик кроз који се Бог нама показује. Кроз њега је биће овог народа најбоље видело и предосетило Царство Божије и вечни живот. Непознати и далеки светови који се скривају иза завеса овог света у њему су се открили на најлепши начин. Кроз њега је наш дух доживео најдубљу катарзу, а мисао највећи узлет. Наша бурна природа, често склона разузданости и деструктивној стихији, Светим Савом се оплемењивала и припитомљавала.

МАНАСТИР ВАЗНЕСЕЊЕ, О.ТИМОТЕЈ Јовањдан, 2013.

Четворојеванђеље из манастира Вазнесење, 1570.
Народна библиотека Србије

О.ТИМОТЕЈ, БЕСЕДА НА БОГОЈАВЉЕЊЕ Студеница, 2009.

Манастир Вазнесење

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ, БЕСЕДА о бризи за спасење наших ближњих

  Нико да не гледа што је његово, него сваки да гледа што је другога ( I Кор. 10,28)

  То је начело светитеља Божјих, и сада и некада, од увек и довека. То је начело назидно и друштвено. На том начелу може се основати најсавршеније, најбогоугодније и најсрећније друштво људско. Спасоносно начело за сваку врсту тешкоћа, са којима се савремени људи боре, боре без победе и без наде. Света душа брине се о суседима својим, ближњим и даљним; брине се где ће бездомни преноћити, како ће се гладни нахранити, чиме ли се наги оденути. Брине се и моли се Богу, да ум свој управе к Богу; да се неваљали врате с пута неваљалства; да се колебљиви у вери утврде; да се утврђени одрже; да упокојени виде лице Божје; да живи буду уписани у Књигу Живих у царству светлости.
   Но пазите, браћо, како исто тако од речи до речи може да гласи и начело ђаволско, разорно и недруштвено: нико да не гледа своје тело како да га очува у чистоти од греха, него свак да гледа туђе тело како да га оскврни и уништи. Нико да не гледа своју душу како да је спасе, него свак да гледа на туђу душу како да је оцрни, оклевета, осиромаши, упропасти. Нико да не гледа свој дом како да га сазида и обнови, него свак да гледа на дом туђи како да га спали и поруши. Нико да не гледа своје житнице како да их напуни, него свак да гледа туђе житнице како да их покраде и испразни. Видите ли, браћо, како ово начело може да буде начело добра и начело зла; мач оштар с обе стране; ангел или сатана. Погледајте како је ово начело, у сатанском духу и облику, данас узело маха на све стране!
   О Господе Душе Свети, који си ове свете речи пустио у свет кроз језик апостола Божјег, као светле зраке сунчане, да нас обасјају а не да нас сагоре, помози нам, да их испунимо у правом смислу небесном, на славу Бога Тројединога, а на спасење душа наших. Теби слава и хвала вавек. Амин.
    

Манастир Вазнесење

РАСУЂИВАЊЕ

   Православна Црква учећи људе савршеној љубави, учи их у исто време и савршеној послушности из које проистиче ред и благостројност међу вернима. Епископи дугују послушност Господу, свештеници епископима, верни једним и другим. О томе пише св. Игњатије: "Ви сте дужни повиновати се без сваког лицемерства: онај ко би обмануо свог видљивог епископа, насмејао би се над Невидљивим...Молим вас, старајте се све извршивати у једнодушности Божјој под председништвом епископа, који заузимају место Бога, и презвитера, који сасатвљају сабор апостола...не мислећи да би ма шта било правилно, што ви чините сами, оделито."

Владика Николај, Охридски пролог, 9/22.јануар

МАНАСТИР ВАЗНЕСЕЊЕ, О.ТИМОТЕЈ Богојављење, 2013.

                                              

Четворојеванђеље из манастира Вазнесење, 1570.
Народна библиотека Србије

АРХИМАНДРИТ ЈОВАН РАДОСАВЉЕВИЋ, "БОРБА ЗА ВЕРУ"

   Једна група чачанских грађана у свом неслагању са прописима Цркве и са духовним ауторитетом црквених власти основала је свој електронски лист „Борба за веру”, како би преко сајта кроз овај лист упознавала јавност са својим противљењем Српској Цркви. Овде бисмо одмах овим поводом навели речи светог апостола Павла из Светог Писма које су обавезне за све православне хришћане, а које гласе: „Свака душа да се покорава властима које владају, јер нема власти да није од Бога, а власти што постоје, од Бога су установљене. Зато, ко се противи властима, противи се и уредби Божјој, а који се противе примиће осуду на себе” (Римљ. 13, 1-2). Ово је речено у време када су владале незнабожачке власти. Односи се непосредно на државне власти, па тим пре и на духовне, црквене власти. Које су то власти? Црква је, по свом прејемству од Господа Христа, апостолска. А по свом устројству, преко апостолâ, она је епископална и управља се под руководством епископâ.

БОЖИЋНЕ ПОРУКЕ ЕПИСКОПА БРАНИЧЕВСКОГ ИГЊАТИЈА

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ,БЕСЕДА О СРЦУ УСПРЕМЉЕНОМ ЗА БОГА

                                   Готово срце моје, Боже, готово срце моје! (Пс. 57, 7). 

   Христос се роди, драга браћо! Роди се као слабачко дете Онај који је небеса утврдио силом својом. Роди се у тами пештере витлејемске Онај који је светлост свету, светлост ангелима и људима. Роди се као слуга Онај коме херувими и серафими служе од створења света дан и ноћ певајући му: свјат, свјат Господ Саваот. Као слуга је дошао на земљу, као слуга послужио људима, као јунак све отрпео, и као Бог васрсао, да буде судија свим живим и мртвим...
   Господ је дошао да послужи људима из љубави према људима. Јер љубав се показује кроз служење. Ко има већу љубав тај више и служи. А Христова је љубав највећа, најтежа и најнеуморнија-служба до суза, крви и смрти на крсту! Зато, браћо, поклонимо се служби Сина Божјега; поклонимо се љубави Његовој, поклонимо се и помолимо му се: да нас обасја светом вером, да утврди мир и добру вољу у нама и међу нама, да нам опрости грехе наше, да нас исцели од гордости и сваке злобе. Поклонимо се и помолимо се, да нам свима помогне милошћу и силом својом, да би умирени, уједињени, опроштени, исцељени и надахнути духом Његовим, могли верно послужити слави имена Његовог, и да би радосна срца могли запевати ангелску песму: Слава Богу на висини, мир на земљи и добра воља међу људима! Слава Сину Божијем Јединородном, са Оцем и Духом светим, Тројици Светој, Једнородној и неразделној, сада и на век века. Амин.

Св. Николај Велимировић, Божићна посланица, Охрид, 1926.г.

   О СРЦУ УСПРЕМЉЕНОМ ЗА БОГА

   Благо оном, браћо, ко може овако рећи Господу своме! Благо оном, чије је срце потпуно готово, да следује вољи Божјој. У томе и јесте готовост срца човечјег, да радосно следује вољи Божјој, и да се не смућава никаквим својим помислима и жељама. Покајани цар Давид следовао је најпре својим грешним помислима и жељама, и био је као лађа на бурноме мору. Но кад је увидео, да ће га бура потопити, обратио се Богу с великим покајањем и плачем, и предао је лађу свога живота потпуно у руке Божје. Готово срце моје, Боже, готово срце моје! узвикује он са великим миром душевним, јер зна, да је предао лађу своју у руке највештијем крманошу. Бесни ли још бура, наваљују ли ветрови и таласи, он се не боји, јер он је уверен, да његову лађу ништа не може разбити, и да ће мирно допловити у тихо пристаниште. Готово срце значи очишћено срце од гордости и смирено пред величанством силе и мудрости Божје. Готово срце значи срце испражњено од свих жеља и маштања светских, и испуњено једино стремљењем к Богу и љубављу према Богу. Готово срце значи срце излечено од свих беспокојстава, брига и страха, и утишано и охрабрено присуством благодати Божје. Хвалићу те и пјеваћу те у слави мојој. Тако продужује Псалмопевац. И то показује, колико је у истини срце његово готово. На име, он се не поноси царском славом својом, него је приписује Богу. Он се понизио пред Богом до ништа, и сва му је сладост, да велича и прославља Бога. Његова лична слава даје му само повод за прослављање преславнога Бога свога. 
О браћо моја, потрудимо се, да и наше срце буде што скорије готово пред Богом, — готово да чује реч Божју, готово да следује вољи Божјој, готово да прославља Бога живога. 
О Господе Боже, Створитељу наш бесмртни, помози нам приготовити срце наше, да буде сасуд благодати Твоје животворне. Теби слава и хвала вавек Амин.

                                     Владика Николај, Охридски пролог

Не бој се, само веруј!
У вери је утеха.
У вери је снага.
У вери је храброст.
У вери је светлост.
Из Жиче се проповеда
света и чиста вера Христова.
Ја знам да је свима вама
потребна утеха и снага и
храброст и светлост, нарочито
у овим данима велике таме
и буре у свету.
Верујте Христу и у Христа,
и имаћете све ово.

Из Беседе Св. Епископа Николаја Жичког
у Жичи, о Св. Стефану 1940. године

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ(ЋЕЛИЈСКИ), БЕСЕДА НА САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ Манастир Ћелије, 1966.

  " Данас се рађа Вечни Живот као Човек. Кад се Бог рађа као Човек, Вечни Живот рађа се с Њим. Зар у Богу може бити смрти? Не! Бог је сав Живот, Бескрајан и Бесконачан. Постаје Човек, еда би ти, човече, који си, ето, пропао у безброј смрти, осетио шта је Живот Вечни. Каква велика тајна, каква велика милост! Људи имају једно парче живота на земљи, опкољено са свих страна смрћу. Са свих страна опкољен си смрћу. Какав је твој живот? Шта је твој живот? Твој живот, то је мала свећица у огромној помрчини смрти, и он труне. Само мали ветар смрти дуне, оде твоја свећица у мрак. Шта је, дакле, ако не љубав то да је Господ, Вечни Живот, постао Човек да теби, човеку, подари Вечни Живот? Какво богатство, какав сјај, каква срећа, какво блаженство! И Он, Вечна Љубав, Вечна Радост постаје Човек. Све то постаје твоје, и ти, бедни човече, од рођења Господа Христа, од Божића већ можеш осетити шта је то истинска радост Вечна Радост, шта је то истинска љубав Вечна Љубав, Љубав која не престаје, Љубав која не зна за лом, за несрећу, за љубомору, Љубав света и божанска. Све то Господ даје нама."

МАНАСТИР ВАЗНЕСЕЊЕ, О.TIMOTEJ Бадњи дан(Оци), 2013

Четворојеванђеље из манастира Вазнесење, 1570.
Народна библиотека Србије

МИТРОПОЛИТ АНТОНИЈЕ (БЛУМ), РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО

 У име Оца и Сина и Светога Духа!

  Жена се порађа у боловима, али све заборавља када се дете роди, јер је човек дошао на свет. Неко нови је дошао на свет да живи, неко нови је ступио у царство пролазног живота да би узрастао до вечног живота, и рођење детета се увек поима као почетак живота и почетак вечности, још једном оваплоћене, још једном остварене, видљиве, опипљиве, која постаје део људске радости и људске једноставности.

ЕПИСКОП ЖИЧКИ Г.ХРИЗОСТОМ, БЕСЕДА НА БАДЊЕ ВЕЧЕ Краљево, 2010.

Манастир Вазнесење

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА СПЦ

И Р И Н Е Ј

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ

ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

Мир Божји – Христос се роди!

Радујте се, праведни, кличите небеса,
Играјте горе јер Христос се роди...
(стихира на божићном јутрењу, глас четврти)

   Божић нам доноси радосну и дивну вест да је вечни Син Божји постао Човек, Богочовек Исус Христос. Оваплоћењем Његовим испунило се пророштво пророка Исаије: Ето, Девојка ће зачети и родиће Сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог (Мт 1, 23; Ис 7, 14). Од тог дана, па до краја века, Бог је са нама и ми смо Божји. Син Божји је сишао на земљу, а човек се успео на небо. Све се сјединило. Анђели са људима певају, а људи учествују у анђелском животу. Свети Јован Златоуст назива Божић мајком свих празника и, дивећи се Рођењу Божјем као чудесној тајни, прославља га говорећи: „Гледам чудновату тајну. Гласове пастирâ чујем у ушима својим. Анђели певају, арханђели поју, серафими славослове, сви празнују гледајући Бога на земљи, а човека на небесима. Бога, Који се на небесима налази, гледају као Онога Који је Узрочник Свог силаска на земљу. Човека, који је на земљи, гледају како се човекољубљем Божјим нађе на небу.“ Бестелесни Бог узима тело, Невидљиви бива видљив, Онај Коме нико не могаше да се приближи постаје опипљив, Безвремени добија почетак, Син Божји постаје Син човечји. Ово јављање Божје у нашем свету и у нашем животу почетак је нашег сопственог уласка у свет Божји. Дакле, смисао Божића јесте у томе да је Бог дошао људима како би се они приближили Њему.

ПСАЛАМ 109. Псалам Давидов

Архимандрит Емилијан, Радујмо се Господу, Манастир Жича, 2007.

Сто девети Псалам, као Месијански Псалам, чита се на Деветом Часу о Божићу. Тумачење је повезано са празником Рођења Христовог, у којем вечни и ненаследни Цар Христос, на величанствен, и истовремено опипљив начин, умањивши себе, као мало Дете излази да победи грех и подигне (васкрсне) палог човека. Тумачен је у претпразничном периоду Божића, 20. децембра 1969. године, у Св.Манастира Преображења Господњег на Метеорима.

СВ. КЛИМЕНТ АЛЕКСАНДРИЈСКИ, ПЕДАГОГ уводна песма

   Песма коју овде доносимо један је од веома старих примера хришћанске поезије. Писана као поетски финале Педагога, песма је у замисли једноставна и чврсто везана за прозно трокњижје које јој претходи: након што је подробно изложио начела хришћанског живота, св. Климент најзад упућује генерације хришћана к њиховом правом васпитачу-ка самоме Христу. Међутим, овај песнички састав показује се на свој начин веома сложеним. Његова ритмичка потка фолклорног је порекла, премда већ има за собом дугу и разноврсну историју кроз неколико уметничких жанрова. Лексика је великим делом несвакидашња, црпена из традиционалног поетског речника, чији су корени дубоко у епици; на другој страни веома се истичу битни хришћански термини.