ЗЕМАЉСКИ ПРЕСТОЛИ, НЕБЕСКЕ КРУНЕ

Најмудрије главе, највештије руке,

најчистија срца, увек су зидала храм,

да сазидан буде дом Цара Славе,

да својом лепотом Небо сведочи сам.

Под древним куполама иконе и фреске,

окађени векови славне прошлости,

земаљски престоли - круне небеске,

докази су златни свете ревности.

Од темеља храма до кубете с крстом,

од улазних врата до апсиде олтара,

са љубављу, с вером и надом чврстом,

свако је давао све од својега дара.

текст и музика: Небојша Мастиловић

СЈАЈНЕ СРПСКЕ ЗВЕЗДЕ, Чувари, Београд, 2013.

Манастир Вазнесење

24. септембар/7.октобар

Преподобни Симон монах, краљ српски Стефан Првовенчани. Син Стефана Немање и брат Светог Саве. После Немањиног повлачења са престола, примио власт у Србији 1196, године. Са супругом Евдоксијом, кћерком византијског цара Алексија Анђела (1195 - 1203), изродио четири сина: Радослава, Владислава, Уроша и Предислава. Са братом Савом подигао манастир Жичу где је крунисан за краља Србије на Спасовдан 1221. године. Пред крај живота, по угледу на свога оца, замонашио се и добио име Симон. Скончао у миру 1224. године.


Свети краљ Владислав. Син краља Стефана Првовенчаног. Владао Србијом десет година - од 1233 до 1243. године. Подигао манастир Милешеву у који је пренео из Трнова мошти свога стрица светог Саве. Одликовао се милосрђем и помагањем сиротиње. Скончао у миру н рукама свога синовца краља Милутина.


Преподобни Давид Немањић. Најмлађи син кнеза Вукана, сина Немањиног брата светога Саве. Пре монашења звао се Димитрије. Подигао манастир у Бродареву на Лиму где се замонашио и добио монашко име Давид. Путовао у Свету Земљу на поклоњење светињама Јерусалима и Палестине. Упокојио се око 1286. године.


Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, књига 7, Глас цркве, шабац, 2013.