Најмудрије главе, највештије руке,
најчистија срца, увек су зидала храм,
да сазидан буде дом Цара Славе,
да својом лепотом Небо сведочи сам.
Под древним куполама иконе и фреске,
окађени векови славне прошлости,
земаљски престоли - круне небеске,
докази су златни свете ревности.
Од темеља храма до кубете с крстом,
од улазних врата до апсиде олтара,
са љубављу, с вером и надом чврстом,
свако је давао све од својега дара.
текст и музика: Небојша Мастиловић
СЈАЈНЕ СРПСКЕ ЗВЕЗДЕ, Чувари, Београд, 2013.
 | |
| Манастир Вазнесење |
Преподобни Симон монах, краљ српски Стефан Првовенчани. Син Стефана Немање и брат Светог Саве. После Немањиног повлачења са престола, примио власт у Србији 1196, године. Са супругом Евдоксијом, кћерком византијског цара Алексија Анђела (1195 - 1203), изродио четири сина: Радослава, Владислава, Уроша и Предислава. Са братом Савом подигао манастир Жичу где је крунисан за краља Србије на Спасовдан 1221. године. Пред крај живота, по угледу на свога оца, замонашио се и добио име Симон. Скончао у миру 1224. године.
Свети краљ Владислав. Син краља Стефана Првовенчаног. Владао Србијом десет година - од 1233 до 1243. године. Подигао манастир Милешеву у који је пренео из Трнова мошти свога стрица светог Саве. Одликовао се милосрђем и помагањем сиротиње. Скончао у миру н рукама свога синовца краља Милутина.
Преподобни Давид Немањић. Најмлађи син кнеза Вукана, сина Немањиног брата светога Саве. Пре монашења звао се Димитрије. Подигао манастир у Бродареву на Лиму где се замонашио и добио монашко име Давид. Путовао у Свету Земљу на поклоњење светињама Јерусалима и Палестине. Упокојио се око 1286. године.
Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, књига 7, Глас цркве, шабац, 2013.
Нема коментара:
Постави коментар