Етос православног исцељења, III ИСЦЕЉЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

   У Православној Цркви, душевно исцељење има првенство над телесним. У ствари, телесно исцељење се нуди као знак Божије милости и благослова личности која доживљава исцељење, и као надахнуће другима да творе Његову вољу. Исцељење треба тражити молитвом и применом физичких наука, али ниједно потпуно излечење није могуће осим коначног васкрсења појединаца, јер смрт као казна још увек влада смртним телом. Даље, не добијају сви људи исцељење, упркос усрдним молбама Богу и применом најбољих лекова. Понекад се болест мора трпети.

Из Хиландарске кухиње, 1999.
Милоје Марковић, Чувар времена, Горњи Милановац, 2010.

   Црквени Оци нам дају увид у то како можемо користити болест и прихватање смртности(смрти) за узрастање у Христу. Св. Илија Презвитер пише: "Да би се душа потпуно ослободила од греха, није довољно само да се добровољно злопати. Неопходно је да буде претопљена и у распаљеној пећи невољних страдања. Уколико не прође кроз огањ и воду" (Пс. 66, 12), тј. као кроз неки мач, наиме и вољне и невољне напоре, душа неће моћи остати неповређена када наиђу на њу непријатна дешавања." (Илија Презвитер, Доборотољубље, 3 том). Морамо стећи став којим ћемо обухватити како болест тако и неминовну смрт као део божанске воље Божије за нас. То важи не само за болесне, већ и за њихове најближе који суделују у патњи. У оним случајевима у којима не долази до исцељења, то се дешава да бисмо још више волели Бога.
   Понекад је физичка болест неопходна за исцељење душе. Свети Максим Исповедник пише: "Страдање чисти душу заражену прљавштином чулних задовољстава и потпуно је одваја од материјалних ствари, показујући јој казну насталу као резултат њене љубави према истим. Зато Бог по својој правди допушта ђаволу да задаје патње људима". Прихватање болести и смрти као Божије воље је један од начина на који примамо спасоносну Христову благодат. Тешко је прихватити те речи, али они који су страдали у Христу сведоче о овој истини. Зар не можемо да прихватимо да Бог понекад разуме оно што ми не разумемо?
   Подређивање физичког духовном исцељењу је изведено из Јаковљеве посланице. Свети Јаков каже:
   Злопати ли се неко међу вама? Нека се моли Богу...Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере Цркве, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ, и ако је грехе учинио, опростиће му се (Јак. 5, 13-15).

протојереј др Џорџ Морели
Лиценцирани клинички психолог и брачни и породични терапеут, координатор Болничког и пастирског саветовалишта Антиохијске Православне Архиепископије, и верски координатор Православног удружења за медицину, психологију и религију. Свештеник је у антиохијској православној цркви Св. Георгија у Сан Дијегу у Калифорнији, САД.

Изворник: http://www.antiochian.org/morelli/the-ethos-of-orthodox-christian-healing
Превод: Милена Тејлор
СВЕТИГОРА, ОБРАЗНИК ЗА ВЈЕРУ, КУЛТУРУ И ВАСПИТАЊЕ
бр. 238, Успење, септембар 2014.