Етос православног исцељења, IV СЛУЖБА СВЕТОГ ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА

   Разлика између духовног и физичког исцељења се открива и литургијски. Православни хришћани врше Свету тајну јелеосвећења на исцељење душе и тела и за опроштај грехова. Обично се врши у среду Страсне седмице, но може се вршити у било које време. На служби се читају посланице и јеванђеље, узносе се молитве, освећује јелеј, а сваки верник се помазује светим уљем док свештеник говори: "Благослов Господа Бога и Спаситеља Исуса Христа: на исцељење душе и тела...".

   Молитва за освећење јелеја илуструје циљ физичког исцељења: да помазани прославе Бога и тиме буду духовно исцељени. Део молитве гласи:

   Господе, који милошћу и милосрђем својим исцељујеш патње душа и тела наших, Ти сам, Владару, освети јелеј овај, да би он био онима који се помазују њиме на исцељење и на уклањање сваке страсти и пљавштине тела и духа, и свакога зла, да би се у овоме прославило пресвето Име твоје, Оца и Сина и Светога Духа. сада и увек и у векове векова. Амин.

Хиландарски ибрик, 1999.
Милоје Марковић, Чувар времена, Горњи Милановац, 2010.

   У идеалном случају, седам свештеника обавља ову Свету тајну, али и мање, па чак и само један. Нуди се како здравима тако и болеснима, јер смо сви болесни на неки начин.
   Служба светог јелеосвећења датира још од најранијих дана хришчанства. Православни литургичар о. Алкивидиадис Каливас наводи: "У древној хришћанској литератури се могу наћи посредни искази о тајни јелеосвећења код Светог Иринеја Лионског и Оригена. Потом, постоје јасна сведочанства о томе код Светог Василија Великог и Јована Златоустог, који су оставили молитве за исцељење немоћних које су касније ушле у чин миропомазања; а исто тако и код Светог Кирила Александријског." (http://www.goarch.org/en/special/lent/holy_wednesday/learn/).
   Понекад се нагласак на духовном исцељењу тумачи као да физичко исцељење треба свести на минимум. То је велика заблуда. По православном предању и духовно и физичко исцељење треба да се изнесу пред Бога. Основа ове заблуде почива на идејама да је вера на неки начин супротна науци. Није тако. Бог је извор и вере и науке, и, на крају крајева, између њих нема сукоба. Православни теолог и етичар о. Стенли С. Харакас пише:
   "И медицинско лечење се сматра људском сарадњом у намери и циљу Божијег исцељења. У ствари, ћитаво православно учење признаје (да постоји) место за људски труд, тежњу и сарадњу са вољом Божијом. Технички познато као "синергија", ово веровање изискује коришћење људских талената и способности за спасење, духовни раст, морално понашање, остваривање људског потенцијала...Дакле, у принципу, лечење, лекови...чак и хируршке операције се углавном кроз историју Цркве сматрају одговарајућим, прикладним и пожељним начином сарадње са Богом за исцељење људских болести". (http://www.goarch.org/en/ourfaith/articles/article8076.asp).

протојереј др Џорџ Морели
Лиценцирани клинички психолог и брачни и породични терапеут, координатор Болничког и пастирског саветовалишта Антиохијске Православне Архиепископије, и верски координатор Православног удружења за медицину, психологију и религију. Свештеник је у антиохијској православној цркви Св. Георгија у Сан Дијегу у Калифорнији, САД.

Изворник: http://www.antiochian.org/morelli/the-ethos-of-orthodox-christian-healing
Превод: Милена Тејлор
СВЕТИГОРА, ОБРАЗНИК ЗА ВЈЕРУ, КУЛТУРУ И ВАСПИТАЊЕ
бр. 238, Успење, септембар 2014.