31. август 2015.

О ДУХОВНИМ ДАРОВИМА

   Беседа на Посланицу св.ап.Павла Римљанима, гл. 12, стихови 6-14

   За свакога је важно и потребно да схвати како је благодатан дар добио од Бога, за који облик животне делатности га је Бог предназначио. Јер, како често због своје самовоље стремимо ка високим и почасним дужностима, гнушајући се нижима, али угоднима Богу. Јер Он нас предназначује за делатност за коју имамо снаге и одговара условима нашег живота, о чему је апостол Павле писао у Посланици: Имамо пак различите дарове по благодати која нам је дата: ако је пророштво, нека је по мјери вјере; ако је служба, нека је у служењу; учитељство, нека је у учењу; ако је тјешитељ, нека тјеши; који даје, нека даје искрено; који управља, нека је ревностан; који чини милостињу, нека чини радосно (Рим. 12, 6-8).
   Како много несрећа и туга сустиже сваког ко није спознао свој дар од Бога и самовољно иде путем који му се свиђа! А за оне који су правилно схватили и усрдно чувају дар благодати који им је дат од Бога, врло је важно да чине дело угодно Богу с великом марљивошћу и усрдношћу.

Свети Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у години, НЕДЕЉА ЧЕТРНАЕСТА ПО ДУХОВДАНУ

   ПОНЕДЕЉАК

   Дуну Бог дух животни и постаде човек по образу Божијем. Тако је и у препороду: надахњивањем Духа Божијег, који незнано откуда и незнано како прилази, поставља се почетак новог живота и обнавља се образ човека. То је полазна тачка. Од тада почиње труд усавршавања образа до подобија. Препорођени по образу Онога који га је саздао се Господњим Духом преображава из славе у славу, иако не без личног удела. Наш је труд и старање, а Бог, по нашој вери у Господа, изграђује и узраста [дело] благодаћу Пресветог Духа. Ето идеала и начина остварења образа и подобија Божијег! А колико само пишу и говоре о васпитању! Међутим, у речи Божијој оно је у потпуности одређено са неколико речи. Подухвати се само да оствариш написано и васпитање ће само по себи успешно да крене ка свом циљу. То је Божији пут. Он, међутим, не искључује и људске путеве. Напротив, он им даје смер и венчава их успехом. Кад се остаје само на људском, васпитање обично бива недовољно и мањкаво, а не ретко и сасвим изопачујуће за васпитанике. После тога и живот почиње да иде наопако. Где се умножава наопако васпитање, све друштво почиње да се све више и више накривљује - и у свом животу и у својим погледима. Крај тога је - свеопшта искривљеност. Један вуче на једну страну, а други на другу.

 

29. август 2015.

Први српски православни цртани филм: Нерукотворени лик Господа Исуса Христа

Са великом радошћу вам представљамо прво анимирано издање Књиге Знамење. Реч је о књижици "Повест о Нерукотвореном лику Господњем" коју смо штампали 2013. године са благословом патријарха српског Иринеја. Наша велика жеља је да овим снимком отворимо серијал православних цртаних филмова и понудимо данашој деци ваљану алтернативу за многе рђаве садржаје којим су она обасипана са ТВ екрана. ...

Нерукотворена икона Господа Исуса Христа.


                                                  29/16. август

Нерукотворена икона Господа Исуса Христа. У оно време када Господ наш проповедаше Јеванђеље и исцељиваше сваку болест и сваки недуг на људима, беше у граду Едеси, на обали Еуфрата реке, кнез неки Авгар, сав прокажен губом.Он чу за Христа, Исцелитеља од сваке муке и болести, па посла неког живописца Ананију у Палестину с писмом Христу, у коме Авгар мољаше Господа да дође у Едесу и да га исцели од губе. У случају да Господ не могадне доћи, нареди кнез Ананији да живопише лик Његов и донесе, верујући да ће му тај лик повратити здравље. Господ одговори, да не може доћи, јер се приближаваше време Његовог страдања - узе убрус, убриса Своје лице, и на убрусу уписа се савршено пречисти лик Његов. Тај убрус предаде Господ Ананији с поруком, да ће се кнез од њега исцелити, али не сасвим, због чега ће Он њему доцније послати посланика, који ће збрисати и остатак болести његове. Примивши убрус кнез Авгар га целива, и губа спаде са свега његова тела, но остаде мало од ње на лицу његовом. Доцније апостол Тадеј проповедајући Јеванђеље дође Авгару, исцели га потајно и крсти га. Тада кнез полупа идоле, који стајаху пред капијом града, и над капијом стави онај убрус с ликом Христовим, налепљен на дрво, уоквирен у златан рам и окићен бисером. Још написа кнез испод иконе на капији: „Христе Боже, нико се не ће постидети, ко се у Тебе нада". Доцније, један од праунука Авгарових обнови идолопоклонство. И епископ тога града дође ноћу и зазида ону икону над капијом. Векови су од тада прошли. У време цара Јустинијана нападе Персијски цар Хозрој на Едесу, и град беше у великој тескоби. Деси се тада да епископ Едески Евлавије имаде виђење Пресвете Богородице, која му објави тајну о зазиданој и заборављеној икони. Икона би пронађена, и силом њеном војска Персијска побеђена.

Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

Нови број часописа Богословље

   Пред читаоцима је још једна садржајна свеска Богословља -или словљења о Богу. Као постављена духовна трпеза, наш часопис нуди различиту ду­ховну храну и утеху својим читаоцима и поштоваоцима, ево већ, ни мање ни више него деведесет година (прва свеска Богословља изашла је 1926. године). Ретки су наши часописи и листови који су дуговеки на нашим не­мирним просторима. Старина и добро искуство обавезују, по оној народ­ној изреци: „Племство обавезује!“ Треба само следовати добром примеру и искуству које је наш часопис већ прошао и остати му веран и доследан. То управо и чини садашњи нараштај, махом наших млађих богослова који стасавају под окриљем Богословског факултета последњих деценија. По садржају нашег часописа може се лако видети које све области богословља су заступљене.

28. август 2015.

Успење Пресвете Богородице


   Ни вољеније ни дивније особе, ни мање тужне сахране! Фреске и иконе Успенија Пресвете Богородице приказују праву празничну, скоро радосну сахрану.
   Погледајмо један детаљ који се појављује представљен и у живопису (апостоли са анђелима на облацима у облику летилица) и збуњује многе.

Нови Библијски музеј у Вашингтону

   Нови Музеј Библије у Вашингтону садржаваће збирку библијских старина пронађених у Израелу, истакнуто је после постигнутог договора са израелским властима за старине.

Из штампе изашао 247. број часописа „Светигора“

   Са великим хришћанским празником – Успењем Пресвете Богородице из штампе је изашао септембарски, 248. број „Светигоре“ – образника за вјеру, кулутуру и васпитање Митрополије црногорско-приморске. На првим страницама налази се бесједа Његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија „Завјетни кивот рода светосавског“, коју је изговорио уочи Видовдана ове године у Пећкој патријаршији.

Епископ Јустин разговарао са градоначелником Чачка

   Преосвећени владика жички г. Јустин посетио је, 26. августа 2015. године, град Чачак и том приликом је разговарао са градоначелником мр Војиславом Илићем и његовим сарадницима о могућностима градске управе да се заврше започети пројекти на изградњи и реконструкцији храмова на територији града.
ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА
   Такође, постигнут је договор да се у наредном периоду уложе додатна средства у инфраструктурне пројекте у Овчарско-кабларској клисури, која је позната као српска Света Гора због броја светих манастира који се ту налазе.
   Владика Јустин је са задовољством поменуо да град Чачак предњачи у односу на друге градове у Епархији када су у питању улагања у очување наших храмова и манастира.

   извор: eparhija-zicka.rs

о. Александар Шмеман, УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ


В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси Богородице: пре-ставиласја јеси к животу, мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.

Родивши девство си сачувала, упокојивши се свет ниси оставила, Богородице: прешла си у
живот, будући Мати Живота, и молитвама Твојим избављаш од смрти душе наше.
Охрид

Епископ Јован(Пурић), О Успењу

Тропар Успења

У рађању си сачувала девство,
У успењу свет ниси оставила, Богородице!
Прешла си у живот, Мати Суштога Живота,
молитвама Својим избављаш од смрти душе наше.

Кондак(гл.2)

Ни гроб, ни смрт не могаху да задрже Богородицу,
неуморну у молитвама и у заступништву непромениву наду,
јер матер Живота пресели у живот
Онај Који се усели у утробу (Њену)
свагдадевствену
Манастир Сопоћани

KAКО СМО ОДЛАЗИЛИ ОЦУ НИКОЛАЈУ ГУРЈАНОВУ

   За сусрет са оцем Николајем Гурјановим морам да захвалим муслиманки, супрузи мог тјуменског друга Степана из Тјумена. Степан је родом из просте земљорадничке породице, где их је било деветоро и припадао је, данас реткој, врсти људи, чије „да“-је „да“, а „не“-је „не“, а свако лукавство их збуњује и наводи на стид. Нашавши се у граду, нису се журили са животом, проводећи га темељно и озбиљно. И када су морали да бирају, три пута су мерили, а ако су се већ прихватали посла-хватали су се у коштац са њим. Господ воли такве, а суграђани трпе јер су поуздани.

26. август 2015.

БЛАГОСЛОВ ШЉИВИ КРАЈ ПУТА

Благословене да су гране
Те руке што те нежно
Младу везаше земљом
Благословено стабло
Домаћин који те
Усправи на међи васељене
Благословен да је плод
Путнике који крепи
И мирис зрелости
                                                       Благословено двориште
                                                       Та порта царствујушћа
                                                       Несебичног воћара
                                                     Благословен ваздух
                                                      Који гласа те и дах
                                                      Даје ти штедро
                                                     Благословено небо
                                                     Које наткриљује
                                                     И огледа у вечности
                                                    Благословена си
                                                    Јер ниси као смоква
                                                    Шкрта


                                                      Благословен Господ
                                                      Који нас сазда и даде
                                                      Једно другоме

                                                       На укрепљење

Александар Марић, Обручавање светлости, Књижевни клуб, Краљево, 2014.
фото: ФБ страница Манастир Високи Дечани

25. август 2015.

Архимандрит Софроније Сахаров, О СВЕТИТЕЉИМА


   XII
   О СВЕТИТЕЉИМА

   Ја љубим оне који мене љубе (Пр.8,17) и прославићу оне који ме прослављају (1.Сам.2,30), говори Господ.
   Бог се слави у светитељима, а светитељи су прослављени Богом.
   Слава коју Господ даје светитељима јесте велика. Када би људи угледали светитеља какав јесте, од дубоке побожности и страха попадали би на земљу, јер плотски човек не може да поднесе величину небеског јављања.
   Не чудимо се томе. Господ је толико заволео Своје саздање да је човеку у изобиљу дао Духа Светог. Њиме је човек постао подобан Богу.
   Зашто Господ толико воли човека? Зато што је Бог Љубав, и та се љубав познаје Духом Светим.


ЖАЛИ ЗАРЕ

Монахиње манастира Прохор Пчињски у манастиру Драганац, 2015.

                                                                  

ВЕРА БЕЗ ДЕЛА ЈЕ МРТВА

   Проф. др Бошко Миловановић, са Учитељског факултета у Лепосавићу који је измештен из Призрена послије егзодуса 2004. године, у суботу 22. августа 2015. године у Горњем острошком манастиру одржао је предавање „Вјера без дјела мртва је вера“.

    извор: Манастир Острог

др Ивица Живковић, ОДНОС НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА У ПРАВОСЛАВНОЈ ВЕРСКОЈ НАСТАВИ

Овај чланак је део опширнијег необјављеног рукописа „Студије о верској настави Православне Цркве“ др Ивице Живковића, професора Богословије у Нишу
Манастир Вазнесење

24. август 2015.

Беседа Епископа Иринеја, Сабор вероучитеља и катихета Епархије бачке, Нови Сад, 22. август 2015.

Манастир Вазнесење

преузми везу:
Беседа Епископа Иринеја
...Овом приликом Владика бачки Иринеј је подсетио све присутне на корене учитељске службе у Цркви, позвавши их да са благодарношћу Богу одговорно приступају служби на коју су љубављу и милошћу Божјом постављени. Преосвећени Владика је још подсетио вероучитеље и катихете да се деца угледају на њих и да је стога веома важно владати се достојно имена хришћанскога. Владика је овом приликом најавио да је у припреми нови план и програм за Православни катихизис, као и да би требало да се настави рад на изради уџбеника и приручних средстава која ће унапредити квалитет наставе Православног катихизиса.

   извор: Радио Беседа

Свети владика Николај, ИСТОК СА ВИСИНЕ

По идеји његовог високопреосвештенства г. Амфилохија (Радовића), митрополита Црногорско-приморског, пројекат осмислио и уредио јеромонах Јован (Ћулибрк), 2000.

Исток нам се са висине јави
Вечну светлост свету да објави,
Вечну светлост и вечно сијање,
Вечног Бога вечно постојање.
Син се јави Оца да објави
И Дух сиђе Сина да прослави.
Триједина слатка хармонија
Људска срца љубављу загреја.
Вечни Исток вечитога дана
На истоку сунчаном заруди
Од сна људе тешкога пробуди.
Сновиђења лажна ишчезоше,
Мрачне сени у ад побегоше.
Христос дође, људе страва прође,
Христос рече, пакао утече ,
Кад пострада, сатану савлада,
У смрт паде, у живот устаде.
Гроб се стресе, кад Христос воскресе.

ВЕЛИКА ТАЈНА

 "Но као што се Црква покорава Христу,
тако и жене у свему својим мужевима."

(Еф. 5, 24)

Многи су изненађени па чак и запањени када на венчању чују одељак из ове посланице. Изгледа да идеја о послушности жене мужу смета слуху људи модерног доба. Када чују оверечи, многи вероватно помишљају на феминистички стереотип о мужу тиранину који искоришћава, малтретира, гуши и узнемирава послушну жену, која мора да га слуша без обзира на то колико су неразумни његови захтеви. Овај стереотип, ипак, нема ничега заједничког са оним о чему апостол Павле говори. Погледајмо пажљивије. Аскетски циљ брака је да у мањем степену поново васпостави рајски живот Адама и Еве у Едемском врту пре пада. Зато, да би смо разумели тај циљ, прво морамо бити свесни због чега су они отпали од благодати.
   Ева је сагрешила непослушношћу. Није послушала Бога, пристала је на ласкање змије и повела се за својом сујетом и гордошћу. А Адам је сагрешио себичношћу и гордошћу. Прво, није се бринуо о жени дозволивши јој да падне у грех са змијом. Друго, он је пао у грех кад га је Ева наговорила да и он поједе забрањени плод. А треће, када му се Бог обратио, за све је оптужио Еву. Другим речима, Адамов грех се састојао у томе што се није жртвовао за Еву. Најпре није успео да одбије змијино кушање, да заштити Еву, а потом је и сам подлегао искушењу. Коначно, уместо да заштити Еву и смирено преузме кривицу за жену за коју је био одговоран, на њу је свалио сву кривицу. Зато су обоје били кажњени, аскетски говорећи "подобно злочину". Адаму је изречено да ће "у зноју лица свога јести хлеб", жртвујући се да би живео, да се тиме понизи на покајање јер је из себичности дозволио Еви да падне. Ева је имала да у боловима рађа децу, да се тиме смири и покаје због своје сујете кроз коју јој је змија ласкала.
Манастир Вазнесење

МОЛИТВА БРАЧНИКА

Свемилостиви Боже молим ти се, послушај моју смерну молитву и даруј ми да свагда осећам да је бити у браку - свето и да свој брак чувам светим. Даруј ми своју благодат да никад не сагрешим против верности и љубави овога брака. Учврсти између мене и мог супруга/моје супруге/дух разумевања и мира, тако да међу нама не буде сукоба, свађа и неразумевања! Даруј нам здравље духовно и телесно, и хлеб наш насушни да би смо ти још усрдније служили.
   Стање Адама и Еве у Едемском врту се дакле може обновити ако се оба супружника покају, негујући врлине које су супротне гресима у које су претходно пали. Да би се борила против непослушности, жена мора настојати да буде послушна. А да би се борио против немара, непожртвованости према жени и недостатка одговорности, муж се за њу мора жртвовати. То је покушај да се обнови првобитно рајско стање. Даље, Свети апостол Павле упоређује однос између мужа и жене са Христом и Црквом. Црква је дужна да буде послушна Христу, Њеној Глави, а Христос се жртвује за Цркву, све до смрти - тајна је ово велика (Еф. 5, 32).
Зашто се, старче, бракови разводе?

-Људи се, чедо моје, разилазе због свог сладострашћа и егоизма. Ни због чега другог. Све остале своје разлоге проналазе касније, како би оправдали сами себе

Старац Пајсије
   Има ли жене која не би била послушна мужу који је спреман да све положи за њу, да умре за њу као Христос на Крсту? Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје(Јован 15, 13). Жена неће слушати мужа ако је он не воли, а муж који очекује послушност а не пружа љубав је и не сазлужује. Јер послушност према ономе који воли није тиранија, већ слобода, будући да љубав постоји само тамо где има слободе.
  Дакле, женином послушношћу мужу и мужевљевом жртвеном љубављу према жени, биће обновљен мали део тог блаженог стања Адама и Еве у Едемском врту. То је подвиг који даје смисао браку. Када муж превазиђе своју себичност а жена своју сујету поново ћемо угледати Едем.

Свештеник Андреј Филипс
Превод: Милена Тејлор
СВЕТИГОРА, бр. 183, август/септембар 2008.

АГАПЕ: Азбука мога живота

                   Митрополит Порфирије и Мирјана Бобић Мојсиловић, 2009.                    
Манастир Вазнесење

Свети Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у години, НЕДЕЉА ТРИНАЕСТА ПО ДУХОВДАНУ

   ПОНЕДЕЉАК

   Док је био на земљи, Господ је људима и бесима забрањивао да га хвале (Мк.3, 12), али је тражио да верују у Њега и да испуњавају заповести Божије. Тај закон важи и сада, и важиће и на Суду: Неће свако који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско, но који твори вољу Оца мога који је ка небесима. Отуда славословље у цркви започиње: Слава на висини Богу, да би при крају исповедало: Исцели душу моју... научи ме творити вољу Твоју. Без тога слављење Бога нема никакве вредности, будући да не излази из душе, него се само језиком произносе туђе речи. Господ на то и не обраћа пажњу. Треба, напротив, бити такав да други, видећи наша дела, почну да хвале Господа. Сам наш живот треба да буде хвала Богу. У ствари, Он сам у нама све треба да дела, при чему ми не треба да му сметамо. Тако хвала за дела прелази на Њега. Свако треба да постане мирис Христов. Тада ће и без хвале да се врши славословље Господу. Ружин цвет не пушта глас, али се његов мирис, и поред ћутања, пружа далеко. Тако треба да живе и сви Хришћани.

23. август 2015.

Песма Богородици


                                     
Манастир Вазнесење, 23. август 2015.
CD РАВАНИЧКО ПОЈАЊЕ

Стеван Раичковић, Разговор у Жичи

   Замислио сам био како једнога јутра све новине у свету, па наравно и код нас, објављују на првим страницама, ситним словима, кратку, али сензационалну информацију - да од тог дана више неће бити песника и да поезију више нико неће писати! Замислио сам био и реакцију на све ово: Била би то једна таква вест коју би људи (чак и они који никада нису читали поезију, никада видели живог песника) примили можда испрва и са лаким смешком, а већ мало затим - са огромним изненађењем и неверицом, па чак и са нескривеном језом: као неки злокобни аларм да је у свету, нешто невидљиво, али у самим његовим темељима, ето, заувек пукло...(Као да је нагло, преко ноћи, изумрла нека питома врста или ишчилео неки племенити плод, на које је свет, откако зна за себе, био навикао...).

ПРЕОБРАЖЕЊА- 20 година Жичког духовног сабора, Народни музеј, Краљево, 2011.

Уручењем Хрисовуље завршен Жички духовни сабор


   Уручењем Жичке хрисовуље у Трпезарији Манастира Жиче песнику Ђорђу Нешићу, завршен  је Жички духовни сабора Преображење 2015. Награду је уручио Томислав Илић, градоначелник града Краљева, нагласивши да се овим чином ''Нешић уписао у ред бесмртних српских песника''.

- Честивам Вам награду и желим да у овој области и даље постижете успехе. Ви сте се овим обавезали да ћете верно служити језику свога народа и поезији уопште…рекао је Илић.

   Чину уручења претходила су слова о песничком делу Ђорђа Нешића др Драгана Хамовића, председника жирија и песника Ђорђа Сладоја.

- Из крајева у којима делује Нешић пристизали су многи што подигоше нову српску књижевност, писмену и учену, поред забележене усмене класике. Сада су тамо српски гласови опасно проређени и пригушени. Замењује их, на самој граници, и озвучује овај ненаметљиви песник, у чијем резонантном гласу отпевају значајни претходници, као и поетички сродници нашег бездушно леденог доба. Бираним, реским речима с покрићем, овером језика што дуго памти, одсудно подупирући исказ песника. Ђорђе Нешић је у небројеном низу збирки и језички крајње економичних песама изрекао више него толики исписанији и познатији савременици и уздамо се да ће то и даље чинити, присутнији и оглашенији у нашој укупној савременој књижевној свести, без граница…рекао је Драган Хамовић.
фото: Народни музеј, Краљево
- Чему пјесник и поезија данас кад сви показатељи трвде да тако нешто реално не постоји. Не љуљају се од пјесничких књига берзе, не расте и не пада бруто национални доходак. Додуше, неки геостратези тврде да су српски пјесници творци политичких идеологија и да својим дјеловањем продубљују кризу у региону. Да ли је у питању параноја или ријетка аналитичка проницљивост?Заиста, ако се издавачке куће гасе, а књижаре затрпавају треш, чик - лит и бестселер литаратуром, међу којом детектором треба тражити књиге истинске књижевности; ако се не чита лектира у школама, а СМС писменост врши без правописних правила, чему поезија.Ако број пјесника пријети да премаши број читалаца поезије, није ли све узалуд?Ако умрежени свјетском мрежом сурфамо по заданим координатама и уочавамо само површинске појаве, чему поезија и пјесници? Управо зато и упркос свему!Поезија није у дослуху са свакодневним, површним и пролазним. Она је дио вертикале која  се пење од ријечи која бјеше у почетку према оној посљедњој која ће ставити тачку на све.
   Зато се понекад чини да поезија и свакодневни живот трају у паралелним свјетовима који се тек спорадично дотичу.
   Поезија јесте данас на маргини друштва, али то је право мјесто за поезију. На маргину стиже тек прочишћени ехо буке из центра збивања. С маргине је, као са трибине, бољи преглед, читање и разумијевање  игре.
   Иако сам изразио чврсту вјеру у будућност поезије, јер не може тек тако ишчезнути нешто што траје хиљадама година, а везано је  уз суштину човјековог бића, не бих ту вјеру могао пренијети и на оно што пишем. У протеклих више од четрдесет година, колико се бавим слагањем стихова, често сам се питао зашто то радим, која је сврха и смисао  тога посла, морам ли да пишем, или је то егзибиционизам, охолост и умишљеност? Те сумње узроковале су бјежање од оловке, измишљање разлога за неписање, дуге паузе, перманентну стваралачку кризу...А и оно што је написано увијек подлијеже утиску да је најважнији дио доживљеног остао неизречен. Остала је прегршт пјесама која живи свој живот, а ако је која од њих у неком читаоцу пробудила емоцију, труд није био узалудан.
   Послије учења заната, почео сам озбиљно да пишем онако како млади писац најчешће почиње - иронијsким отклоном према традицији и пародирањем устаљених поетских форми и поступака. Неоспоран је утицај ондашње књижевне моде, али и узора - руске и западноевропске авангарде из тридесетих година. Тим лудистичким маниром исписане су моје прве двије књиге.
   Онда је дошао рат и све се окренуло наглавачке. Загрували су топови, а музе су на трен утихнуле. Од материјалног свијета остале су крхотине, а духовни је прснуо као балон. Превратна времена с наговјештајем апокалипсе тјерају и немуштог да проговори, као свједок посљедњих времена и као видилац ништавила. Ни ја нисам имао куд него сам се, чим су се стишали бука и бијес, латио оловке. Али та оловка није више била инструмент лудизма. Окренуо сам се традицији, а традиција је и предачка кућа у којој се живи, садница лозе у винограду, ракија која цури из казана, храна спремљена на отвореној ватри...
Активирао сам класичне лирске форме, исте оне које сам пародирао пар година раније, и окренуо се базичном лирском пјевању. Чинило се да је то једини начин којим могу поново да изградим свијет исцјепкан ратом на комадиће. Именовао сам топониме и хидрониме из окружења са жељом да их склоним у ријеч, у пјесму. Лирским гласом призивао сам непатворене слике дјетињства као спас и противтежу свеопштем расулу и деградацији. Држала ме је ос коју чине Сава Мркаљ, Никола Тесла, Симо Матавуљ, Владан Десница, а из ужег окружења Јаков Игњатовић, Милутин Миланковић, Милан Кашанин...
   Бљеском олује из Хрватске су с народом изгнани и његови најзначајнији књижевници. С оне стране Дунава остао је Драго Кекановић , чијој ренесанси у српској књижевности свједочимо  и два културна посленика - Чедомир Вишњић у Загребу и Боривој Чалић у Вуковару. На њима је да, радећи као мултипрактици, па још за тројицу, обаве посао евидентирања културне прошлости и садашњости народа који нестаје, народа којем ће књига, ријеч и слово бити једино уточиште. Јер поново се чује топот црних коња, ратни покличи и кидисaње на културу, на ћирилично слово.
   Данас, на овај свети дан, на овом светом мјесту, гдје су крунисани владари царске лозе Немањића, у пречудно извајаној седмовратој Жичи, коју је Доментијан упоредио с невјестом из Пјесме над пјесмама, осјећам радост и сјету. Радост јер су ме се браћа по перу сјетила и нашла и у заграничном простору и уврстила, недостојног, у друштво значајних српских пјесника добитника часне хрисовуље и сјету што друштво, у ком са сународницима живим, убрзано брише трагове нашег постојања.
   С надом да ћу будућим служењем поетској ријечи постати достојан данашњег признања, свима вам се захваљујем...рекао је у свом обраћању захвалности Ђорђе Нешић...

   извор: www.kv-biblio.org.rs, 19. август 2015. 

22. август 2015.

Лето — это маленькая жизнь, Манастир Свете Јелисавете

   Изградња обитељи је почела по благослову старца Николаја Гурјанова.Основу манастира чинило је истоимено православно сестринство, које се од 1996. године бринуло о Републичкој клиничко-психијатријској болници.Од 1997. године сестре су изашле на улице града - не само да би сакупљале прилоге за градњу већ и да би проповедале о Вечном животу. Дани су протицали...Рођенданом манастира се сматра 22. август 1999. године - први монашки постриг у манастиру....

Преподобни старац Порфирије Кавсокаливит, ВРАТИМО СЕ ПРАВОСЛАВЉУ!


+ Треба сви да будемо свети. Да постанемо Црква – Тело Христово, како би сви постали једно у Цркви православној.
+ У Цркви нема смрти. Они који не верују, за њих је смрт последња реалност и мера свега.

Проф.др Љубивоје Стојановић, Божја правда и људска несрећа

Како је могуће да појединци виде Бога само онда кад се другима догоди нешто лоше, посебно ако тог другог доживљавају у негативном контексту

О Србима

Манастир Манасија

Косовски заветник

О СРБИМА

Од овог повечерја
Срби су на бдењу
Ако ли ко задрема
За руку крсну славу
Да држи, ако ли коме
Ноге попусте на храстовину
Да се ослони, ко огладни
Светињом да сити,
Ко ожедни трикратко
Воду богојавску

А ко оде са бдења
Расрбљен се враћа
Као странац отачаства
пленик

Александар Марић
извор: Поетски летопис

ХИЛАНДАРСКА РИЗНИЦА

мај 2015.
Карејски типик из 1199, с потписом Светог Саве
фото: Политика