Српски православни манастир Вазнесење: март 2016

31. март 2016.

О ВАСКРШЊОЈ ВОДИЦИ

извор: eparhija-zicka.rs

проф. др Драгомир Сандо, ЦРКВА ЈЕ РАДИОНИЦА ВЕЧНОГ ЖИВОТА

извор: Ka televizija

Проф. др Драгомир Сандо, с београдског Богословског факултета, одржао је у препуној читаоници Дечјег одељења краљевачке библиотеке занимљиво предавање Црква је школа вечног живота. Нагласивши да су Црква и вера ''школа нашег непрестаног учења'', Сандо је рекао да је ''крајњи циљ овог учења – спасење.'' Он је посебно подвукао да Црква подразумева живот у вери и васпитање сваког човека, од пренаталног доба до последњег дана живота и да ''црквено не треба одвајати од националног јер је Црква вековима водила рачуна о писмености и култури, а да пример за то, у нашем времену, налазимо у нераскидивом односу народа и Цркве на Косову и Метохији...''

-Вера је начин и принцип нашег живота. Црква је заједница верних чију саборност означава Спаситељ. Он је мера нашег васпитања. Спаситеља су често ословљавали са рави, што значи учитељ. Спаситељ је подучавао, речима, делима, својим чудима...и због тога се разликује од свих других учитеља. Он је принео себе. Подсетимо се како је Спаситељ говорио својим ученицима: Узмите и једите овај хлеб, то је тело моје, пијте ово вино, то је крв моја...Идите подучавајте и крстите: у име Оца, Сина и Светог духа...
Његове поуке претходе делу. Он каже и то да се неће спасити онај који га само призива, већ онај који твори Његово дело. У томе је непрестана школа Цркве...Човек не може бити сам себи узор, зато морамо послушати оне речи које нас опомињемо да будемо савршени као што је савршен Спаситељ. Он је мера свега...рекао је Драгомир Сандо.

извор: www.kv-biblio.org.rs

Нови доктори наука Православног богословског факултета

17. март 2016. године представља значајан и радостан дан у историји Православног богословског факултета Универзитета у Београду, као и наше помесне Цркве, пошто је тада у свечаној сали Ректората промовисано десет нових доктора теологије, који су своје студије успешно окончали у претходне две године.

Истина о тзв. „хиландарском колачу”

Последњих година у Србији се шири такозвани „Хиландарски колач" или „Хиландарски квасац". Због злоупотребе имена Хиландар у датом случају, неопходно је да се манастир Хиландар огласи по том питању.

Деведесетих година прошлога века делио се квасац за колач под именом „Амишки колач пријатељства", а 1999. године под именом „Острошки хлеб љубави". Такође 2003. године понавља се иста превара под именом „Хлеб пријатељства из Хиландара". У последње време поново у Србији почиње да кружи квасац за тзв. „Хиландарски колач". У манастиру Хиландару постоји пекара и у њој се пече обичан хлеб, углавном полубели или црни хлеб. Током мешења хлеба се користи куповни суви квасац у паковањима од по пола килограма, који се углавном набавља у Србији. Дакле, не постоји никакав „Хиландарски квасац". Значи, током мешења хлеба у Хиландару као састојци за хлеб се користе: брашно, вода, со и обичан куповни квасац, понекад се смеса обогати семенкама неких биљака. Никада се у справљању хлеба у Хиландару не користи млеко и јаја.

30. март 2016.

Света Гора: Иже Херувими и Достојно Јест,првог гласа

Појац Нектарије Буразерски

фото: фб страница филма Отац

Пут од арсане, (пристаништа) ка келијама као видљиви симбол духовног успињања. Завојита светогорска лествица.

Протојереј Андреј Ткачов, ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА

Суботе и недеље се у Великом посту не сматрају посним данима. И то није због тога што је дозвољено да се у ове дане једе нешто мрсно. (Мрсна храна је за телесно здраве људе забрањена до самог Васкрса). То је због тога што се суботом и недељом служи потпуна, права литургија. Пошто Црква литургију сматра каменом-темељцем, од тога да ли се она служи или не служи и дани постају празнични или тужни.
Ако за све време Великог поста човек на службу иде само недељом, неће осетити пост, без обзира на уздржавање у храни. Треба да иде и на службе које су у посту посебне, како би осетио контраст између ових светих дана и осталих дана у години, како би дубоко удахнуо исцељујући ваздух Четрдесетнице. Главна међу посебним службама јесте литургија Пређеосвећених Дарова.
Она се од традиционалне литургије разликује по томе што се на њој Богу не приноси Бескрвна Жртва. Жртва је принета раније, Дарови су освећени и њима се може причестити. Цела служба представља припрему за причешћивање унапред припремљеним Даровима.

Манастир Јежевица, 26. март 2016.
фото: Владан Матијевић

Свети Исак Сирин, ПЛОД ПОСТА

Темељ свих добрих дела је пост. Њиме се кроте дивље страсти и одступају рђаве жеље. Сећање на смрт, сузе, целомудреност, ишчезнуће нечистих помисли – резултат су поста. Постом се сасеца небрига и немар, пороци пагубни за душу. Пост искорењује сваку срамну сањарију и ствара у човеку страх Божији и жељу за вечним животом. У душама које посте како заповеда наша света Црква, почива Господ. Они који посте имају наду да ће наследити Царство Небеско.

29. март 2016.

СРБИН У РАЈУ

Умре један Србин, не зна се од чега,
Али Господ прими у насеља њега,
И рече му Господ: „О љубазни сине!
Доспео си, ево, у рајске висине.
Ево овде има блага свакојака,
И учених људи, и добрих јунака.
Нек те, дакле, брига и туга не гуши,
Но слободно ишти што ти драго души.“
А Србин ће њему: „О Господе јаки!
Ја бих жељно иско новина ма каки’,
У којима пише шта ли доле раде,
Какве нове сплетке пред изборе граде?“
Окрете се Господ анђелима редом,
И затресе тужно својом главом седом:
„Подајте му – рече – а шта друго знамо?
Та то један Србин и разуме само.“

Отче наш,Киевский камерный хор

Са Христом је и болест лакша

Он је и лекар и свештеник и оба посла ради са великом преданошћу и љубављу. За свакога има по лепу и мудру реч, а његове мудре мисли прави је благослов слушати.

„Људи који имају Христа са собом и у себи лакше се суочавају са болешћу и патњом“, каже доктор Петар Дабић, интерниста-кардиолог из Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ и један од позванијих да прича на ову тему. Доктор Дабић је, наиме, и ђакон у Цркви Светог Трифуна у Београду. За себе скромно каже да ни по чему не заслужује посебну пажњу, сама чињеница да истовремено носи две, за нас обичне смртнике најзначајније униформе, бели мантил и мантију, вредна је дивљења. Поготово што и једно и друго ради са посебном преданошћу и љубављу.

Како црквени људи постају лажни

Већина нас је пришла Цркви да бисмо познали Бога. Ипак, бива тако, да после недуго времана ми постајемо некако лажни, буквално почињемо да служимо као украс на излогу. Изгледамо тако као да можемо решити све проблеме. О свему судимо, дајемо савете, о свему имамо своје мишљење. Претећи прстом чинимо примедбе другом. Но при том ми сами уопште не личимо на те идеале о којима расуђујемо. Нас муче сасвим друге ствари.
Зато, ако не желиш да се и са тобом не деси слично, говри о Богу својим животом. Говори о томе што знаш, и не скривај истинског себе. Ти си – обичан човек, са својим страстима, грешкама и немоћима. Као и сви људи и ти желиш љубав, пријатељство и остале радости.
Веома често, дошавши у Цркву човек почиње да мисли да је уцрковљење само по себи изменило сву његову природу. Но, рећи ћу ти, да по питању сопственог «ја», ту се никаква промена није десила. Карактер се не може изменити само зато што је човек дошао у конкретно место – чак и ако је то место свето.

28. март 2016.

КАЛУЂЕРКА

Одомаћена сорта француског порекла, настала из спонтаног сејанца. Пронашао је француски калуђер Ле Рој у једној шуми 1760. године и тако се раширила по целој Европи.Код нас се гаји од краја 19. века. Некада је била много заступљенија него данас.

Сазрева у октобру, а бере се нешто раније, пре пуне зрелости. Може да се чува до фебруара.

Плодови су крупни, до 300 г тежине, издужено-крушкастог, асиметричног облика, при чему је једна страна развијенија од друге. Има дебелу, суву и глатку покожицу, посуту браонкастим лентицелама. У пуној зрелости је жута, румена са сунчане стране.

Већина плодова има браон кожасту линију, која се протеже од петељке до чашице, по чему се распознаје у односу на друге сорте. Месо плода је хрскаво, сочно, средње топљиво, слатко, са израженим каменим зрнцима.

Веома је доброг квалитета, погодна за употребу у свежем стању, транспорт и прераду. Може да се гаји као индустријска сорта.

СТАРО И НЕСТАЛО ВОЋЕ СРБИЈЕ, Народни музеј, Чачак, фебруар/март, 2016.

Мати Макарија, игуманија манастира Соколица: "Врлински живот у Христу"

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Теодосија, Епархија рашко-призренска и Дом културе Грачаница, као и ранијих година организују духовни семинар у време Великог и Часног поста. У уторак 22.марта одржано је прво предавање трећег циклуса духовних трибина и предавања. У галерији Дома културе у Грачаници на тему "Врлински живот хришћана" говорила је Високопреподобна монахиња Макарија игуманија манастира Соколица.

www.eparhija-prizren.com

Српски византијски хор Мојсије Петровић, Великопосно појање:Tропари Првог часа, глас 2.

извор: Телевизија Храм

фото: фб страница филма Отац

Света Гора је кроз векове инспирисала не само православне. Цртеж манастира Симонопетра из 1866.године, К.М. Хенора.

Слава придворног параклиса Светих 40 мученика севастијских

У другој недељи Свете Четрдесетнице, када Црква Божија прославља и спомен Светих Четрдесет мученика севастијских, прослављена је слава придворног параклиса владичанског двора у Краљеву.
Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички г. Јустин уз саслужење: архимандрита Дамјана (Цветковића), протосинђела Саве (Илића), Архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића, Архијерејског намесника жичког протојереја Миломира Радића и верног народа жичке и тимочке епархије. Велељепију богослужења допринели су својим појањем чланови братства Саборног храма Светитеља Саве у Краљеву и сестре монахиње из манастира Ковиље и Благовештење Овчарско са својим игуманијама.

У литургијској омилији архимандрит Дамјан је, честитајући славу домаћину Епископу Јустину, говорио о Великом посту износећи параболу о посту као мосту који се гради ка спасењу. Истакао је да са посебном пажњом чувамо успомену на личност блаженопочившег Епископа жичког Хризостома, који је оснивач ове свете обитељи и за чији смо покој душе узнели молитве.
Након заамвоне молитве пререзан је славски колач у част Светих мученика и принето жито као симбол вечног сећања Цркве на њих. Потом се свима присутнима обратио протојереј- ставрофор Љубинко Костић. Он је честитајући празник истакао и то да се у другој недељи поста сећамо изузетне личности богослова и подвижника Светитеља Григорија Паламе, архиепископа Солунског. Његово учење о божанским енергијама и виђењу Таворске светлости је основ богословствовања.
На завршетку Свете Литургије свима се обратио Владика Јустин и још једном потсетио на значај поста. Потом је све верне позвао у просторије епископске резиденције где је уз трпезу љубави настављено литургијско славље.

вероучитељ Стеван Минић
извор: eparhija-zicka.rs

27. март 2016.

Преподобни Јустин Ћелијски, Беседа 1. у Другу Недељу Великог Поста, 1966. године у манастиру Ћелије

Јеванђеље по Марку 2, 1-12; Јн. 10,9-16

Устани и узми одар свој, и иди дома. И одмах устаде, узе одар свој, и оде. И сви се дивљаху и чуђаху и говораху:[2] ко је то међу људима да тако силну власт има да рекне парализованом човеку, узетоме човеку: устани, узми одар свој, и ходи. И тог часа збива се по речи Исусовој. Ко је то дошао међу људе, ко има такву власт? Бог. Бог постао човек! Ето, то је најважнији догађај, најважнија истина у свима световима, најважнији за свакога човека који се јави на овој земљи. Бог постао човек да људима да сву Истину Неба, да им да Живот Вечни, да им да све што Бог у Свом богатству може да да. И онда га Он раздаје свима и свакоме.

О значају поучавања народа

Често се као изговор за неревносно мисионарско деловање свештенства износи аргумент да народ није заинтересован. Чињеница је да ту име истине. Тачније, данашњи човек је све мање заинтересован за било какав духовно-просветни садржај. Време ријалити шоу програма, досаде и међу старим и међу младим (“смарања“, како каже омладина), наркотика, проналази све више присталица. Могли бисмо рећи да су ово неки од изазова на које је савремени свештеник позван да одговори. Извод који нудимо у наставку указује на светао пример Светог Григорија Паламе. Сигурно ће неко да помисли да ми нисмо он. То је тачно. Ипак, овде видимо да је и он своје време оцењивао као незаинтересовано за веру. Виђење које је имао га је поучило другачијем размишљању. Могуће да ми нећемо имати овакво виђење, али ваљда нам је Свети Григорије довољан сведок. Млеко учења вере данас је неопходно српском народу као духовном одојчету. Само тако ће се припремити за вино догматског учења и Вино које је Крв Христова чији причасници постајемо. Томе нас учи и спомен Светог Григорија у Другу недељу Великог поста.

јереј А.Јевтић

“Од тога времена, причао је о томе сам блажени Григорије, он је стварно свагда, ма где се налазио, имао очигледне доказе о нарочитом божанском промишљању о њему. Једном за време молитве, преподобнога Григорија захвати лак сан, и њему се присни: он у рукама држи суд чистога млека толико пун, да се оно прелива; затим млеко доби изглед мириснога вина, које, преливајући се преко ивице суда, окваси његове руке и одело, ширећи унаоколо диван мирис. Осећајући дивоту мириса, Григорије се радоваше. Утом му се јави лучезарни младић и рече: Зашто ти не дајеш и другима од тог чудесног напитка, који ти намерно расипаш? Или не знаш да је то непресушни дар благодати Божје? – Свети Григорије одговори: Али ако у данашње време нема људи који осећају потребу за таквим пићем, коме онда давати? – Младић на то узврати: Иако у данашње време нема жедних таквога напитка, ипак си ти обавезан да испуњаваш своју дужност и не занемарујеш дар Божји, за који ће Господ тражити од тебе рачун.

При тим речима виђење се заврши. Григорије се прену из сна и остаде ту седећи цео дан и ноћ обасјан неописивом божанском светлошћу. Свети Григорије ово виђење објасни касније своме пријатељу и ученику Доротеју овако: млеко означава дар обичне речи, појмљиве за срце простих, жељних моралне поуке; а претварање млека у вино означава да ће се са временом од њега тражити поуке о најузвишенијим истинама вере Христове, истинама догматским и небеским. Послушан Божанском призиву он отада отвори своја медоточива уста и сва Света Гора се дивила дубинама његове мисли.“

(Извод из: Житије Светог Григорија Паламе, 27⁄14. новембар)
извор: eparhija-zicka.rs

Свети владика Николај, Недеља друга поста

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСЦЕЛЕЊУ УЗЕТОГ
Марко, 2,1-12. Зач. 7.

Прошле недеље чули смо јеванђеље о чудотворном дејству великог и моћног присуства Христовог.
Натанаил, који је посумњао у речи апостола Филипа, да се појавио у свету дугоочекивани Месија, и то у лицу Исуса из Назарета, - тај исти Натанаил чим је дошао у присуство самога Господа, одмах Га је признао и исповедио као Сина Божјег и цара Израиљева. Данашње пак јеванђеље говори о превеликом паштењу и труду истинских верујућих људи да дођу у присуство Христа Господа.
Четворица људи носили су једнога раслабљенога рођака, или пријатеља свога, носили су га на постељи - тако је очајан и непомичан био раслабљени. Гурали су се узалуд кроз многи народ, да се приближе Господу, па кад нису у томе успели, а они се подигоше на кров од куће, открише кров, и кроз кров, с напором и муком, спустише постељу са болесником пред ноге чудотворног Исцелитеља. Тако је силна била вера њихова у Христа.
А Исус видећи веру њихову, рече узетоме: синко, опраштају ти се греси твоји. Господ не чу исповест вере њихове, али виде веру њихову. Прозорљивост Његова ишла је до најтајнијих дубина срца људског, и разматрајући те дубине срца Господ виде велику веру њихову. Но и Својим телесним очима Он виде и позна веру њихову по паштењу и труду њихову да принесу болесника у присуство Његово. Њихова вера, дакле, била је очигледна и за духовни и за телесни вид Господа.

АНТИТЕЗА

извор: УСКИ ПУТ

Срце моје беше тврђе од најтврђег камена,

по њему се нахватала маховина од греха.

Ал кад су га такле Свете тајне Христове

запитах се шта ми је?

Да ли ме је напојила роса

што на цвету раном зором оста,

бистра вода опојна и чиста

јер ми срце ко бисер заблиста.

Да ли ме је обасјало сунце,

топлим зраком загрејало срце?

Нит је роса, нит је јарко сунце,

то се Господ уселио у ме.

Душа моја беше пуста као сува пустиња.

Тражила је, није нашла, воду с чистог извора.

Ал кад су је такле Свете тајне Христове

запитах се шта ми је?

Да ли ме је напојила роса...

ЧЕТВОРИЦА ИЗ КАПЕРНАУМА И МИ

Четворица пријатеља који се пењу на кров куће у којој Христос проповеда, раскопавају кров да би спустили свог болесног, одузетог пријатеља пред Господа с вером да ће га Он исцелити.
Какав дирљив и чист пример вере.
Исус видевши веру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се греси твоји!
И пред свима окупљенима Исус опрости одузетом грехе. Затим му заповеди да устане и однесе своју лежаљку кући. Опростити неком све грехе... Зар је то веће чудо него исцелити одузетог? Морамо мало да обрнемо своју материјалистичку перспективу. По последицама – можда и јесте веће чудо.
Човек коме су сви греси опроштени, у присуству Бога испуњен је толиком благодаћу да му ништа више ни не треба. Бог га у потпуности испуњава. Макар на кратко. Наравно, како се живот наставља, убрзо ћемо пожелети да се изборимо са физичким, социјалним ограничењима. Христос исцељује одузетог. То мање али видљиво чудо на окупљене моћније делује.

26. март 2016.

Литургијско сабрање у Светониколајевској обитељи у Јежевици

Друге суботе Свете четрдесетнице, на празник Светог Никифора Цариградског 26.марта 2016.године, Светониколајевски манастир у Јежевици посетио је Епископ жички г. Јустин. Предстојатеља Епархије жичке дочекало је братство ове обитељи, локално свештенство и монаштво. Свету Литургију после скоро десет година предводио је Епископ Јустин уз саслужење игумана јежевачког Германа, архимандрита Тимотеја вазнесењског, локалног пароха јереја Богдана Митровића и јереја Влада Капларевића. Благољепију богослужења допринела су сестринства манастира Ковиља, Благовештења, Каменца и Никоља, радосним појањем химни божанствене Литургије. Радост данашњег сабрања у овим светим данима поста и припреме за празник Васкрсења Господа нашега Исуса Христа, употпуњена је произвођењем јеромонаха Германа у чин протосинђела од стране нашег Епископа. Препознат је монашки труд и подвиг нашег оца Германа који се од пролећа 2006.године труди да ова обитељ из 14.века заживи, обнављајући светињу и окупљајући братство.

Упућујући поуку свом духовном стаду, Владика Јустин је говорио о непоходности чистоте срца и ума, нарочито у дане поста, када нас Црква позива да пост и молитву користимо као средства за ходање по лествици спасења. Позивајући нас да нам срце и ум буду у сваком тренутку трезвени и прожети хришћанским мислима и Исусовом молитвом, Епископ је причестио мноштво верног народа Божијег који манастир Јежевицу редовно посећују и молитвено јој прилазе.

Трпезом љубави и молитвеним поздравима, верни народ и братство манастира Светог Николаја у Јежевици, испратили су свог духовног оца уз жељу да се радост данашњег сабрања умножи и пројави на сваком Приносу свете Цркве Божије.

свештеник Владе Капларевић
извор: eparhija-zicka.rs

254. број часописа „Светигора“

Пост – средство, а не циљ

Приказ великопосног, 254. броја Светигоре

Да бисте боље схватили борбу на духовном попришту Великог поста помоћи ће вам ново, 254. издање Светигоре – образника за веру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Велики део текстова, ако не директно, а оно индиректно, преноси поруку смисла и суштине Великог поста. Можда је најупечатљивији кратки текст – порука Духовна борба великог поста старца Јефрема Филотејског, затим богословски текст игумана Дионисија Шленова о посту, тј. претечи Часнога поста, сирној седмици Традиција сирне седмице у Византији. Ту је и врлинослов, чији сам назив открива суштину оног што је написао митрополит Јона Пафхаузен Људска личност и вредност страдања. Са постом и молитвом нераскидиво је везано и покајање. Света тајна покајања као процес повратка у Цркву назив је предавања протојереја мр Арсенија Радовића, које Светигора објављује.

Епископ бачки Иринеј: Нека звоне звона Европе!

Међу напосредним реакцијама на потресну вест о терористичком нападу у Бриселу, који у сваком нормалном човеку изазива огорчење и дубоко саосећање са жртвама, издвајају се кроз сузе изречене речи високе представнице Европске Уније: „Ово је веома тужан дан у коме Европа и њен главни град доживљавају исти бол који Блиски Исток осећа и доживљава сваког дана.”

Госпођа Могерини је погодила саму срж проблема јер све истинске вредности, уграђене у основе европске цивилизације, потичу са Блиског Истока. Оне су хришћанске, али данашњу културу повезују и са претхришћанским културама. Како каже француски теолог Жан-Франсоа Колосимо, у коптској Литургији чујемо музику фараона, а у језику Халдејаца и Асираца проналазимо арамејски којим је говорио Христос. Код православних, данас арабизованих, хришћана налазимо остатке великог јелинистичког наслеђа. Арапски и персијски философи јесу нам пренели дела Платона и Аристотела, али их нису нашли у Корану него су их преузели од багдадских хришћана. И арапско писмо је настало у Византији.
Христос се родио на Блиском Истоку. Тамо су настали монаштво и прве катихетске школе, одржани васељенски сабори... Заједно са древним православним Патријаршијама Антиохије, Јерусалима и Александрије, тамо живе и Асирци, персијски хришћани који су проповедали Јеванђеље у Индији и Кини; затим Копти, Етиопљани и Сиријци, оснивачи Малабарске Цркве на југу Индије; тамо су и римокатолици и унијати, а од 19. века и англиканске и протестантске заједнице. Свака има специфичну духовну вертикалу, а данас су све изложене прогону и геноциду. О њиховом мучеништву недавно су говорили патријарх Кирил и папа Фрања.
Површна су тврђења да је страдање хришћана у Европи и на Блиском Истоку последица борбе екстремистâ са присталицама демократских вредности. Ради се о сукобу апсолутне, некрофилне деструктивности са животодавним божанским енергијама, оваплоћеним у вредностима које оличавају хришћанска култура и начин живота.

Појање Свете Горе

2014.
Наступ хора византијског појања "Филатоните" на 11. Ускршњем фестивалу, који је одржан у концертним дворанама и црквама у Москви. Име хора "Филатоните" значи "пријатељи Свете Горе".
Оснивач и вођа хора - Манусис Димитрије, доцент факултета византијске музике универзитета у Солуну је 25 година посветио проучавању светогорске традиције црквеног појања:

- Манастир Симонопетра - најстарији хорски центар на Светој Гори. Вештина локалних појаца је чувена широм света. Али како монаси ненапуштају манастирске зидине њих могу слушати само они који имају част да посете манастирску свету обитељ. Дакле, да би очували наше музичко наслеђе, пре две године, одлучили смо да окупимо музичаре, од којих је судбина сваког од њих на овај или онај начин повезана са Светом гором.

Многи од чланова хора - су међусобно рођаци - унуци или нећаци сименопетрских монаха. Сви они су упили древне традиције византијског појања.

-У нашем репертоару су светогорске химне са почетка 12. века па до модерних музичких образаца. Трудимо се да идемо на турнеју по разним православним земљама 2-3 пута годишње, у Русији смо били два пута прошле године - у Ростову, и овај пут - у Москви.

монах Лазар Хиландарац
фото: Доситеј Хиландарац

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, Света Гора и Светогорци данас

Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије одржао је у Крстопоклону недјељу, 27. марта, у Духовном центру Црквене општине Подгорица, предавање на тему "Света Гора и Светогорци данас".

Преосвећени Владика је говорећи о својим доживљајима Свете Горе подсетио, најпре, да су српски монаси, почев од Светог Саве, могуће и много раније, оставили дубоки траг на Светој Гори, а дубок и непролазан траг оставили су и наши добротвори, краљеви, цареви, касније деспоти, па све до најновијих времена. Много садржаја у нашој култури, историји, традицији, према речима Владике Јоаникија, има свој корен на Светој Гори, то јесте у светогорском искуству и светогорском предању које се преносило и у таласима запљускивало наше отачаство.

25. март 2016.

Српски мост: Директор Задужбине, г. Миливој Ранђић: "Дијаспора препознаје нашу најстарију живу установу - Хиландар као аутентичну вредност"

Милан Милетић, Хиландар
umetnickeslike.rs

преузми везу:

http://www.slovoljubve.com/emisije/srpski-most-direktor-zaduzbine-g-milivoj-randjic-dijaspora-prepoznaje-nasu-najstariju-zivu-u

О годишњицама - 12 од великог пожара који је уништио више од половине манастирског комплекса и 10 година од почетка обнове наше свете царске Лавре на Светој Гори, г.Ранђић говори о досадашњих око 65 одсто обновљених, не само изгорелих, већ и старих дотрајалих здања, динамици која не зависи само од средстава (буџет је 450 хиљада евра, уз додатна средства) већ од временских (радних дана је око 160) и бројних техничких услова, о снази дијаспоре која Хиландар препознаје као своју аутентичну вредност, о свакодневном животу монаха, као и радника од којих су поједини у светињи постали искушеници, дигиталној ризници на сајту Задужбине, о сусрету Патријарха Иринеја и Принца Чарлса са са представницима Хиландара, Задужбине и Друштва пријатеља Св. Горе из Србије и Велике Британије, којем је Принц од Велса патрон, те интересовању британског престолонаследника за духовно и културно благо Србије

извор: Радио Слово Љубве, 22.3.2016.

Манастир Хиландар, Псалам 135.

Сава Миловановић, Божић, 2012.

Принц Чарлс и Патријарх Иринеј са представницима Хиландара/March 9, 2004. H.R.H. PRINCE CHARLES SENDS MESSAGE OF SUPPORT TO CHILANDAR MONASTERY

Његово Краљевско Височанство Чарлс Принц од Велса и Његова Светост Патријарх српски Иринеј састали су се у Патријаршији српској 16. марта 2016. године са представницима Светог манастира Хиландара, Задужбине Светог манастира Хиландара и Друштва пријатеља Свете Горе из Србије и Велике Британије. Сусрету су присуствовали амбасадори Хеленске Републике и Уједињеног Краљевства Константин Икономидис и Денис Киф.

Сусрет је организован по жељи високог госта који је поштовалац духовног и културног наслеђа Свете Горе и патрон Друштва пријатеља Свете Горе у Великој Британији. Принц Чарлс је био веома заинтересован за напредак радова на Обнови Хиландара. О томе су га укратко упознали др Владета Јанковић, истакнути члан српског Друштва пријатеља Свете Горе и Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара. Принц од Велса је заједно са Патријархом прегледао фото албум актуелног стања пројеката у манастиру. Похвално се изразио о обновљеним целинама, рекавши да је импресиван резултат то што су братство и његови сарадници успели да реконструишу и поврате изглед објеката који су готово нестали.

БОГ НЕ КАЖЊАВА ВЕЋ ИСПРАВЉА И ПОДУЧАВА, Разговор са архимандритом Методијем, игуманом царске лавре Хиландара

27.4.2014.

Игуман манастира Хиландара на Светој Гори, архимандрит Методије (Марковић), рођен је у Чачку 7. јануара 1970. године. Пре монашења студирао је на Електротехничком факултету у Београду. У манастиру Хиландару је од 1994. године. Устоличење у трон – са византијском торжественошћу и благољепијем, а у складу са типиком Свете Горе – јеромонаха Методија за игумана свештене Царске лавре ставропигијалног манастира Хиландара, обављено је 16/3. маја 2010. године. Отац Методије је допутовао на Цетиње ради учешћа на Светосимеоновском сабору, који се у суботу, 1. марта 2014. одржао у Подгорици у склопу прославе великог јубилеја 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање. Ту смо прилику искористили да са њим разговарамо…

24. март 2016.

Хиљаду година стари крст пронађен у Данској

Денис Фабрицијус Холмс из Данске пронашао је крст са распећем стар неколико векова у изузетно очуваном стању.
Холмс је мистериозни предмет пронашао помоћу детектора за метал, а стручњаци сматрају да би тај предмет могао да промени нашу перцепцију о историји хришћанства у Данској, пише "Индепендент".
Холмс је у петак по подне рано изашао с посла, па је одлучио да проведе неко време обављајући једну од својих омиљених активности.
Након неколико сати, у блату је пронашао распеће које се потпуно разликовало од оних које је виђао до тада.

Румунија, ПСАЛАМ 135.