31. јануар 2019.
АНТОНИЈЕ ВЕЛИКИ О МУДРИМ ЉУДИМА И МУДРИМ ДУШАМА
Људи се обично називају мудрима, услед неправилне употребе ове речи. Није мудар онај који је научио изреке и дела древних мудраца, већ онај чија је душа мудра, који може да расуђује шта је добро, а шта зло; који се укљањаја од злог и штетног по душу, а брине се за добро и душекорисно и чини ово са великом благодарношћу према Богу. Само се такви људи могу назвати истински мудри.
***
Истински мудар човек има само једну бригу, да се свом душом повинује и на сваки начин угађа Богу. Томе и само томе поучава овај човек душу своју, како да угоди Богу, благодарећи Му за Његов добар промисао, у ма каквим животним околностима се налазио. Јер, неумесно је не захваљивати лекарима за оздрављење тела, чак и онда када дају горке и непријатне лекове. Исто тако је неумесно не благодарити Богу јер нам се не чини радосним, не схватајући да све се одвија по Његовом промислу и нама на корист. У таквом промишљању, у таквој вери у Бога је спасење и покој души.
***
Мудар човек, преиспитујући самог себе, спознаје шта му је потребно и корисно да чини, шта је блиско и спасоносно за његову душу, а шта јој је страно и погубно. На овај начин избегава оно што штети души, као нешто страно.
***
Мудра и добродетељна душа открива се у погледу, поступцима, гласу, осмеху, разговорима и обраћању. У таквој души се све променило и задобило достојанствен изглед. Њен богољубиви ум, као снажни вратар, затвара пролазе срамним и злим помислима.
***
Мудра душа се труди да се избави од беспућа, надмености, гордости, саблазни, зависти, крађа и свега у чему се састоји суштина демонских дела и злих казивања. Ово, при марљивом труду и пажљивом созерцању, успева да сврши човек чије жеље нису устремљене на ниска задовољства.
***
Квалитатвна мудрост у нама, само делима нас чини достојним да се називамо људима; без ове мудрости, од бесловесних бића бисмо се разликовали физиономијом и даром говора. Дакле, да позна разуман човек да је бесмртан; и да омрзне сваку срамну похоту, која је људима узрок смрти.
***
Мудрим људима није потребно да слушају разне беседе, већ само оне које доносе корист, које воде ка познању воље Божје; јер је она пут, којим се опет људи враћају у живот и у вечну светлост.
***
Нема никакве користи од изучавања науке, ако душа не живи добрим и богоугодним животом. Узрок свих зала је заблуда, прелест и мржња према Богу.
***
У разговорима не треба да буде присутна грубост; мудре људе обично, више него девице, красе скромност и целомудрије.
***
Непостојани и необразовани не треба да кушају мудре људе. Мудар је онај ко Богу угађа и безмолствује, или, уколико говори, говори мало, и само оно што је неопходно и Богу угодно.
***
Не може се одједном постати добар и мудар; ова два се задобијају пажљивим расуђивањем, вежбањем, искуством, дугим подвигом и (најважније) јаком жељом за чињењем добрих дела. Добри и богољубиви човек, који је истински спознао Бога, не да себи мира, радећи све, без изузетка, што је угодно Богу. Такви мужеви се ретко срећу.
***
Муж мудри, размишљајући о пребивању и разговору са Божанством, никада се не везује ни за шта земаљско и ниско, већ управља ум свој ка небеском и вечном, свестан да воља Божја – кривац сваког добра и извор вечних блага за људе, – јесте она која спасава човека.
***
Ум није душа, већ дар Божији који спасава душу. Богоугодни ум тече испред душе и саветује је да презре привремено, тварно и пролазно, а заволи вечна, нетрулежна и непролазна блага. Тако, да би човек док живи у телу, умом замишљао и созерцавао небеско и Божанско. На овај начин, богољубиви ум је благодетељ и спаситељ људској души.
***
Мудра и душекорисна реч је дар Божји; супротно, реч празна, жељна да одреди меру и растојање неба и земље, и величину сунца и звезда, јесте изум човека који се забадава стара, као да жели да ситом захвати воду, и по испразној таштини тражи оно што му никако не доноси корист, будући да нема могућности ово да пронађе.
***
Ко поседује ум, тај је свестан да је управо он, – човек пролазни. Онај који позна себе, зна и да је све творевина Божја дата на спасење човеку. У власти човека је да све добро разуме и исправно верује у то. Такав муж чврсто зна да само неколицина поседује врлину да омрзне овоземаљска блага, и да се утеха и вечни покој задобијају од Бога по смрти.
***
Целомудрена душа, држећи се непоколебљиво у својој доброј намери, попут коња обуздава гнев и похоту – ове неразумне страсти, и зато што се бори са њима, укроћује их и преовлађује, биће увенчана и удостојена пребивања на небесима, а задобиће ово од свог створитеља Бога, као награду за сетву и труд.
***
Истински мудра душа, гледајући на срећу злих и благостање недостојних, не жалости се мислима о њиховим насладама у овом животу, као што то бива са људима неразумним. Таква душа је јасно свесна несталности среће, непознанице пребивања овде, краткотрајности овог живота и страхоте суда, и верује да Бог брине о томе шта јој је потребно за живот.
***
Целомудрена душа, презире материјално сакупљање добара и краткотрајни живот, избира небеску утеху и живот вечни, који ће добити од Бога за благочестивост.
***
Ум који се налази у чистој и богољубивој души, истински гледа у Бога – нествореног, невидљивог, неизреченог – Јединог Чистог за чиста срца.
Преподобни Антоније Велики
Са руског Ива Бендеља
извор: www.pravoslavie.ru
***
Истински мудар човек има само једну бригу, да се свом душом повинује и на сваки начин угађа Богу. Томе и само томе поучава овај човек душу своју, како да угоди Богу, благодарећи Му за Његов добар промисао, у ма каквим животним околностима се налазио. Јер, неумесно је не захваљивати лекарима за оздрављење тела, чак и онда када дају горке и непријатне лекове. Исто тако је неумесно не благодарити Богу јер нам се не чини радосним, не схватајући да све се одвија по Његовом промислу и нама на корист. У таквом промишљању, у таквој вери у Бога је спасење и покој души.
***
Мудар човек, преиспитујући самог себе, спознаје шта му је потребно и корисно да чини, шта је блиско и спасоносно за његову душу, а шта јој је страно и погубно. На овај начин избегава оно што штети души, као нешто страно.
***
Мудра и добродетељна душа открива се у погледу, поступцима, гласу, осмеху, разговорима и обраћању. У таквој души се све променило и задобило достојанствен изглед. Њен богољубиви ум, као снажни вратар, затвара пролазе срамним и злим помислима.
***
Мудра душа се труди да се избави од беспућа, надмености, гордости, саблазни, зависти, крађа и свега у чему се састоји суштина демонских дела и злих казивања. Ово, при марљивом труду и пажљивом созерцању, успева да сврши човек чије жеље нису устремљене на ниска задовољства.
***
Квалитатвна мудрост у нама, само делима нас чини достојним да се називамо људима; без ове мудрости, од бесловесних бића бисмо се разликовали физиономијом и даром говора. Дакле, да позна разуман човек да је бесмртан; и да омрзне сваку срамну похоту, која је људима узрок смрти.
***
Мудрим људима није потребно да слушају разне беседе, већ само оне које доносе корист, које воде ка познању воље Божје; јер је она пут, којим се опет људи враћају у живот и у вечну светлост.
***
Нема никакве користи од изучавања науке, ако душа не живи добрим и богоугодним животом. Узрок свих зала је заблуда, прелест и мржња према Богу.
***
У разговорима не треба да буде присутна грубост; мудре људе обично, више него девице, красе скромност и целомудрије.
Непостојани и необразовани не треба да кушају мудре људе. Мудар је онај ко Богу угађа и безмолствује, или, уколико говори, говори мало, и само оно што је неопходно и Богу угодно.
***
Не може се одједном постати добар и мудар; ова два се задобијају пажљивим расуђивањем, вежбањем, искуством, дугим подвигом и (најважније) јаком жељом за чињењем добрих дела. Добри и богољубиви човек, који је истински спознао Бога, не да себи мира, радећи све, без изузетка, што је угодно Богу. Такви мужеви се ретко срећу.
***
Муж мудри, размишљајући о пребивању и разговору са Божанством, никада се не везује ни за шта земаљско и ниско, већ управља ум свој ка небеском и вечном, свестан да воља Божја – кривац сваког добра и извор вечних блага за људе, – јесте она која спасава човека.
***
Ум није душа, већ дар Божији који спасава душу. Богоугодни ум тече испред душе и саветује је да презре привремено, тварно и пролазно, а заволи вечна, нетрулежна и непролазна блага. Тако, да би човек док живи у телу, умом замишљао и созерцавао небеско и Божанско. На овај начин, богољубиви ум је благодетељ и спаситељ људској души.
***
Мудра и душекорисна реч је дар Божји; супротно, реч празна, жељна да одреди меру и растојање неба и земље, и величину сунца и звезда, јесте изум човека који се забадава стара, као да жели да ситом захвати воду, и по испразној таштини тражи оно што му никако не доноси корист, будући да нема могућности ово да пронађе.
***
Ко поседује ум, тај је свестан да је управо он, – човек пролазни. Онај који позна себе, зна и да је све творевина Божја дата на спасење човеку. У власти човека је да све добро разуме и исправно верује у то. Такав муж чврсто зна да само неколицина поседује врлину да омрзне овоземаљска блага, и да се утеха и вечни покој задобијају од Бога по смрти.
***
Целомудрена душа, држећи се непоколебљиво у својој доброј намери, попут коња обуздава гнев и похоту – ове неразумне страсти, и зато што се бори са њима, укроћује их и преовлађује, биће увенчана и удостојена пребивања на небесима, а задобиће ово од свог створитеља Бога, као награду за сетву и труд.
***
Истински мудра душа, гледајући на срећу злих и благостање недостојних, не жалости се мислима о њиховим насладама у овом животу, као што то бива са људима неразумним. Таква душа је јасно свесна несталности среће, непознанице пребивања овде, краткотрајности овог живота и страхоте суда, и верује да Бог брине о томе шта јој је потребно за живот.
***
Целомудрена душа, презире материјално сакупљање добара и краткотрајни живот, избира небеску утеху и живот вечни, који ће добити од Бога за благочестивост.
***
Ум који се налази у чистој и богољубивој души, истински гледа у Бога – нествореног, невидљивог, неизреченог – Јединог Чистог за чиста срца.
Преподобни Антоније Велики
Са руског Ива Бендеља
извор: www.pravoslavie.ru
Састанак предстојатеља Српске и Руске Православне Цркве
Патријарх српски г. Иринеј, на духовним сабрањима поводом 10-годишњице устоличења Патријарха московског и све Русије г. Кирила
На позив Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, а поводом десетогодишњице Помесног сабора Руске Православне Цркве, као и његовог избора за Предстојатеља Московске Патријаршије, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј ће боравити у Москви од 28. јануара до 3. фебруара 2019. године, заједно са Његовим Преосвештенством Епископом бачким г. Иринејем.
У њиховој пратњи налазиће се Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Српске Православне Цркве при Московској Патријаршији, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, викар Епископа бачког, високопречасни протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, и часни ипођакон Дејан Накић, лични секретар Патријарха српског.
извор: www.spc.rs
Новојерусалимски манастир или Воскресенска црква је манастир Руске православне цркве у граду Истра, удаљеном око 40 км од Москве. Основао га је руски патријарх Никон 1656. године. Река Истра симболично представља реку Јордан, а манастирске грађевине свети град Јерусалим. При изградњи Воскресенске цркве коришћени су нацрти цркве Светог Гроба Господњег у Јерусалиму.
Манастир је преживео Октобарску револуцију 1917. године, али су га разорили немачки нацисти у Другом светском рату.
Топоними око манастира су промењени у имена библијских светих места. Тако је брдо где је манастир изграђен названо Сион. Источно од њега је Маслинска гора, на северу - гора Тавор. Река Истра, преименована је у Јордан. Поједина манастирска здања изграђена су по узору на јерусалимске светиње као што је Воскресенска црква (1656-1685), насталих у обличју Светог Гроба Господњег у Јерусалиму.
1919. манастир је затворен а монаштво растерано. Од 1921. године комунистичке власти га претварају у музеј.
1941. године, током Другог светског рата минери нацистичке СС дивизије "Рајх" дигли су у ваздух Вознесењску цркву. Поред храма уништени су и бројни архитектонски споменици.
1959. године обновљен је музеј.
Остаци манастирских здања и део његових поседа враћени су тек 1994. године Руској православној цркви када је и започета обнова манастира.
30. јануар 2019.
Улога појца - хора / Први глас
Богослужење је немогуће замислити без музике. Песма представља врхунац наше љубави према Богу. Стога свештеници литургију служе уз учешће верног народа који одговара на прозбе и пева литургијске песме.
Ипак, не можемо очекивати од свих верника да познају богослужбене текстове, као што не можемо очекивати да сви имају музичких дарова.
Од најранијих времена Хришћанске цркве, појци су били представници верног народа, обучени да читају црквене текстове и певају црквене мелодије. Својим појањем омогућавали су верницима да се несметано моле. Због тога су и били сматрани црквеним саслужитељима, тј. световним лицима на служби, који су морали својим животом оправдати поверење и част која им је указана.
Служба се у цркви може вршити са најмање једним појцем. Уколико их има више, међу њима постоји одређена хијерархија. Најстарији, односно најискуснији појац, који пева најважније песме на служби, назива се првопојац или протопсалт.
Појци могу певати појединачно, а могу и заједно. Када више појаца пева исту песму они чине црквени хор којим управља доместик. Истовремено могу постојати два хора. Доместик десног хора зове се протопсалт, а левог лампадариј.
Ипак, не можемо очекивати од свих верника да познају богослужбене текстове, као што не можемо очекивати да сви имају музичких дарова.
Од најранијих времена Хришћанске цркве, појци су били представници верног народа, обучени да читају црквене текстове и певају црквене мелодије. Својим појањем омогућавали су верницима да се несметано моле. Због тога су и били сматрани црквеним саслужитељима, тј. световним лицима на служби, који су морали својим животом оправдати поверење и част која им је указана.
Служба се у цркви може вршити са најмање једним појцем. Уколико их има више, међу њима постоји одређена хијерархија. Најстарији, односно најискуснији појац, који пева најважније песме на служби, назива се првопојац или протопсалт.
Појци могу певати појединачно, а могу и заједно. Када више појаца пева исту песму они чине црквени хор којим управља доместик. Истовремено могу постојати два хора. Доместик десног хора зове се протопсалт, а левог лампадариј.
 |
| Звучни запис преузми овде: soundcloud.com |
Први глас
Уметност муза, твом се дивећ' звуку
Првим по части, тебе именује
почетни глас си, музичке вештине
Јер прво првим, Слово опевамо.
На првом месту, глас си превасходни
Првенство свагда, у победи имаш.
Први глас се одликује скромним и достојанственим, а опет свечаним и озбиљним карактером. Његове мелодије имају више смирени него радосни карактер. Можемо рећи да овај глас складно комбинује једноставност и свечаност, озбиљност и тиховање, лепоту са смерношћу.
Сматра се да су стари Грци први глас називали именом Дорског народа, којем су припадали Спартанци. Они су важили су за одважне ратнике и веома скромне људе, а по предању измислио га је извесни Тамир Трачанин.
Платон је сматрао да је скромност дорског модуса, што је антички предак првог гласа, прикладна људима који су добри ратници, а уједно смерне особе. По њему, овај напев је био у стању да ободри дух мудрих и умири душе несмирених.
Свети Василије Велики такође, у својим саветима младима, говори следеће о Првом гласу:
„Пролазећи поред веселе скупине пијаних младића, Питагора је наредио свирцу, предводнику дружине, да промени мелодију и да својим пријатељима свира дорским начином. Раскалашни младићи су се тако хитро уразумили да су са глава поскидали своје лакрдијашке венце од лишћа и отишли постиђени.“
Никола Попмихајлов
извор: pouke.org
Савиндан у Хиландару
 |
| Звучни запис беседе преузми овде: www.hilandar.org |
фото: монах Милутин Хиландарац
извор: www.hilandar.org
ЖИЧА
све речи српског језика,
које су било када настале
и оне које ће било када настати.
Жича - живи живот живога живота.
Стожер око којег се окупља
све што је српско.
Прошло и будуће.
Жича о нама све зна,
а ми о њој тек понешто.
Милоје Радовић
Светосавско звонце, бр. 1, 2019.
Јубиларно издање Студеничког типика
Студенички типик је писан по угледу на Карејски типик, а касније био узор за Жички типик и све друге манастире широм српских земаља. Пишући Студенички типик Свети Сава нема за циљ да пропише само спољашњу законик о устројству живота у манастиру, већ преноси живо монашко предање и искуство Свете горе и других духовних центара Истока, нарочито оних у Цариграду, Палестини (Лавра Св. Саве Освећеног) и на Синају.
Студеничким типиком оснива се у Студеници и прва болница код Срба, по византијским манастирским узорима. У типику се говори о детаљима организације болнице у коме се налазе подаци о распореду лежаја за болеснике, раду особља, кућном реду, начину справљања лекова, поступању код масовног обољевања и друго. Студеничка болница је имала четири просторије и 12 кревета, а болесни су након излечења (залечења) отпуштани са отпусном листом. Поред упустава за рад болнице, Свети Сава је прописао и забрану надрилекарства.
Студеница се овим уставом одређује као слободан од црквених и световних власти, с тим што је поверена ономе који влада српском земљом „њега да има за осветитеља ономе који би хтео да прекрши било које манастирско право”.
Поводом осам векова аутокефалности Српске православне Цркве, са благословом Епископа жичког др Јустина Стефановића, Манастир Студеница објавио је тројезично издање Студеничког типика Светог Саве, који свим својим одликама има међународни значај и представља велики и важан издавачки подухват.
На 539 страна (колико укупно књига има) налази се нови превод Студеничког типика са српскословенског на српски језик који је урадила проф. др Маја Анђелковић, а потом преводи на енглески (доц. др Јасмина Теодоровић) и руски језик (Светлана Луганска) – што је апсолутна новина у штампању овако сложених и капиталних дела једног народа. Уз превод је публикована и уводна студија Студенички типик Светога Саве (аутор М. Анђелковић), Регистар библијских, богослужбених и светоотачких навода и упоредних места и Фототипско издање Студеничког типика.
Превод је урађен тако да је, у односу на сва досадашња издања, најприближнији оригиналном српскословенском тексту, те стога у најбољем смислу произноси мисао и језик Светога Саве. Управо из тог разлога ово издање сигурно постаје незаобилазно за сва нова теолошка и филолошка проучавања.
Као највећа новина – коначно је успостављен првобитан поредак делова Типика, па је у њему Житије Светога Симеона стављено на почетно место, као Прво слово. Ова новина, аргументована у уводној студији, сматрамо да је од несамерљивог значаја јер једино правим поретком делова Типика, и постављањем ктиторског житија где му је по природи и по ознаци у заглављу место, можемо у потпуности разумети не само црквено-правне регулативе које потоњи делови Типика садрже, него и прави смисао есхатолошке визије коју Свети Сава преузима од Теодора Студита и умеће је у завршни део Житија. Истовремено, Житије Св. Симеона које се сматра почецима српске књижевности, коначно се може сагледати као саставни део Студеничког типика, а не као потпуно самостална целина каквим су је погрешним тумачењима до сада карактерисали.
Уз текст превода налазе се и објашњења мање познатих израза, и текстолошке напомене у којима се идентификују сва места преузета из Библије, богослужбених и светоотачких текстова. Такође, напомене садрже и одређена упоредна места у Хиландарском типику, али и у Евергетидском типику који је био Светом Сави узор за писање и Студеничког и Хиландарског типика. И по наведеним карактеристикама ово издање доноси значајну новину, којом ће нова богословска проучавања, нарочито она која се тичу богословља Светог Саве, бити у значајној мери унапређена.
Сва уочена упоредна места, цитате и парафразе неких текстова које је Свети Сава користио у Студеничком типику, проф. Анђелковић је систематизовала у Регистру библијских, богослужбених и светоотачких навода и упоредних места – а управо Регистар на једноставан и прегледан начин показује сво богатство извора на које се ослањао Свети Сава творећи једно од најзначајнијих дела српске књижевности и црквено-правне литературе. Ово је још једна од великих новина које нам студеничко издање доноси.
Хвале је вредно и Фототипско издање Студеничког типика, којим се књига завршава, а које у историји издавања Студеничког типика има посебно место – по први пут се фототипија штампа у пуном колору и пуној резолуцији, и по први пут можемо у потпуности спознати и изглед оригиналног Аверкијевог преписа.
Треба скренути пажњу на то да све релевантне податке у вези са Студеничким типиком, историјом његовог настанка и његовог значаја читалац може пронаћи у уводној студији Студенички типик Светог Саве, писаној веома концизно и јасно, у којој ауторка доноси и начела превођења и, између осталог, наглашава значај књиге и писане речи, манастирских библиотека, али и значај изучавања и презентовања српске културне баштине.
На основу свих предочених карактеристика, можемо закључити да је ново студеничко тројезично издање Студеничког типика Светог Саве по много чему несвакидашње – амбициозан и велики научни, преводилачки и издавачки подухват врхунског међународног значаја, које је већ постало незаобилазно за различите области изучавања, које доноси сву лепоту казивања Светог Саве, које је изнова потврдило значај Светог Саве за Српску православну Цркву, за културу српског народа чији светитељ и просветитељ.
извор: studenicainfo.rs
Студеница се овим уставом одређује као слободан од црквених и световних власти, с тим што је поверена ономе који влада српском земљом „њега да има за осветитеља ономе који би хтео да прекрши било које манастирско право”.
Поводом осам векова аутокефалности Српске православне Цркве, са благословом Епископа жичког др Јустина Стефановића, Манастир Студеница објавио је тројезично издање Студеничког типика Светог Саве, који свим својим одликама има међународни значај и представља велики и важан издавачки подухват.
На 539 страна (колико укупно књига има) налази се нови превод Студеничког типика са српскословенског на српски језик који је урадила проф. др Маја Анђелковић, а потом преводи на енглески (доц. др Јасмина Теодоровић) и руски језик (Светлана Луганска) – што је апсолутна новина у штампању овако сложених и капиталних дела једног народа. Уз превод је публикована и уводна студија Студенички типик Светога Саве (аутор М. Анђелковић), Регистар библијских, богослужбених и светоотачких навода и упоредних места и Фототипско издање Студеничког типика.
Превод је урађен тако да је, у односу на сва досадашња издања, најприближнији оригиналном српскословенском тексту, те стога у најбољем смислу произноси мисао и језик Светога Саве. Управо из тог разлога ово издање сигурно постаје незаобилазно за сва нова теолошка и филолошка проучавања.
Као највећа новина – коначно је успостављен првобитан поредак делова Типика, па је у њему Житије Светога Симеона стављено на почетно место, као Прво слово. Ова новина, аргументована у уводној студији, сматрамо да је од несамерљивог значаја јер једино правим поретком делова Типика, и постављањем ктиторског житија где му је по природи и по ознаци у заглављу место, можемо у потпуности разумети не само црквено-правне регулативе које потоњи делови Типика садрже, него и прави смисао есхатолошке визије коју Свети Сава преузима од Теодора Студита и умеће је у завршни део Житија. Истовремено, Житије Св. Симеона које се сматра почецима српске књижевности, коначно се може сагледати као саставни део Студеничког типика, а не као потпуно самостална целина каквим су је погрешним тумачењима до сада карактерисали.
Уз текст превода налазе се и објашњења мање познатих израза, и текстолошке напомене у којима се идентификују сва места преузета из Библије, богослужбених и светоотачких текстова. Такође, напомене садрже и одређена упоредна места у Хиландарском типику, али и у Евергетидском типику који је био Светом Сави узор за писање и Студеничког и Хиландарског типика. И по наведеним карактеристикама ово издање доноси значајну новину, којом ће нова богословска проучавања, нарочито она која се тичу богословља Светог Саве, бити у значајној мери унапређена.
Сва уочена упоредна места, цитате и парафразе неких текстова које је Свети Сава користио у Студеничком типику, проф. Анђелковић је систематизовала у Регистру библијских, богослужбених и светоотачких навода и упоредних места – а управо Регистар на једноставан и прегледан начин показује сво богатство извора на које се ослањао Свети Сава творећи једно од најзначајнијих дела српске књижевности и црквено-правне литературе. Ово је још једна од великих новина које нам студеничко издање доноси.
Хвале је вредно и Фототипско издање Студеничког типика, којим се књига завршава, а које у историји издавања Студеничког типика има посебно место – по први пут се фототипија штампа у пуном колору и пуној резолуцији, и по први пут можемо у потпуности спознати и изглед оригиналног Аверкијевог преписа.
Треба скренути пажњу на то да све релевантне податке у вези са Студеничким типиком, историјом његовог настанка и његовог значаја читалац може пронаћи у уводној студији Студенички типик Светог Саве, писаној веома концизно и јасно, у којој ауторка доноси и начела превођења и, између осталог, наглашава значај књиге и писане речи, манастирских библиотека, али и значај изучавања и презентовања српске културне баштине.
На основу свих предочених карактеристика, можемо закључити да је ново студеничко тројезично издање Студеничког типика Светог Саве по много чему несвакидашње – амбициозан и велики научни, преводилачки и издавачки подухват врхунског међународног значаја, које је већ постало незаобилазно за различите области изучавања, које доноси сву лепоту казивања Светог Саве, које је изнова потврдило значај Светог Саве за Српску православну Цркву, за културу српског народа чији светитељ и просветитељ.
извор: studenicainfo.rs
29. јануар 2019.
Протонамесник Александар Р. Јевтић, Светосавска беседа – Свети Сава у огледалу традиције и савремености
Говорити о Светом Сави и његовом значају за српски народ, истовремено значи говорити о традицији српског народа. Појам „Светосавље“ је превазишао историјски контекст једне личности – Растка Немањића, потоњег монаха Саве. У томе и јесте величина људи попут светитеља Саве, што њихова дела трају и након физичке смрти. Као да се њихово трајање продужује и бива све плодоносније како време одмиче. Време, као хоризонт на коме искрсава појавност бићâ (према филоософији Хајдегера), или онај чудесни спој садашњост-прошлост-будућност који на нивоу тренутка (према блаженом Августину) стапа се и чини непрепознатљивом појединачну временитост, сведочи парадоксалну истину да појединац није поседник истине, већ учесник и светионик исте. Свети Сава је то заиста био. Велики светионик свеколике доброте, лепоте и истине. После њега Србин је много теже, али и лепше бити. “Пут који води у живот“ (о коме пава тропар овом угоднику Божијем) је постао јеванђелски “уски пут“ или “пут којим се ређе иде“, али који сигурно води ка циљу. То је “пут Богочовека“ који је “Пут, Истина и Живот“.
28. јануар 2019.
Литургијска прослава Светог Саве у Горњем Милановцу
Дана 27. јануара када наша Црква прославља Светог Саву, првог Архиепископа српског, у Цркви Свете Тројице у Горњем Милановцу Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, коме су саслуживали: протојереј ставрофор Аранђел Даниловић, Архијерејски намесник таковски, протојереј ставрофор Јован Ђорем, као и свештеници Цркве Свете Тројице у Г. Милановцу.
Владика је свечано дочекан од великог броја верника, на челу са председником општине Дејаном Ковачевићем, новим комадантом касарне потпуковником Ненадом Дражинцем, заменицом председника општине Јадранком Достанић, председником Скупштине општине Лазаром Николићем, директором музеја Рудничко-таковског краја Сашом Марушићем, директором Јавног комуналног предузећа Иваном Лазићем, директором Културног центра Дејаном Арсићем, директором Дома здравља Александром Чивовићем и свим директорима основних и средњих школа.
У надахнутој беседи у току Литургије Епископ Јустин је протумачио причу о слепом, рекавши: Драга децо, велика и мала! Данас је празник свих нас православних Срба и свих оних који, кроз Господа Бога, прослављају свете угоднике Божије. Данас се у Светоме Писму говори о једном догађају који се десио када је Господ походио народ свој, када је један слепи од рођења почео да Га дозива: Исусе Сине Давидов, помилуј ме! Господ му прилази и каже: Шта хоћеш да ти учиним? А он каже: Учини да прогледам. И заиста слепорођени је прогледао. И не само он, него многи болесници, хроми, непокретни биваху исцељени онда када су призвали име Господње. Господ неће да нас пита: шта теби треба? Разлог томе је што ми нисмо са Њим успоставили присни контакт, нисмо упознали Бога, и нисмо се Њему поверили да нас он исцели. Онда када знамо да је Он тај који васкрсава мртве и са том вером прилазимо Њему, Он ће нам дати све што желимо. Јер, Он је Пастир Добри, како се каже у Светоме Јеванђељу.
У наставку беседе, Епископ Јустин је нагласио значај Светог Саве и светосавског предања за нас Србе. Господ као Пастир Добри породио је и Светог Саву, који је био најлепше дете, принц обдарен многим даровима. Он је то био, а Господом Христом постао је бесмртни чудотворац Сава. Са Господом Богом он је додао себи још једну димензију. Оно што ми по рођењу или по наследству добијамо овде у овоме свету је привремено. Свети Сава је својом вољом, својим хтењем, својом љубављу себе посветио Богу, тако што је отишао у Свету Гору као млад, оставио престо и поверио се Спаситељу душа наших. Кроз подвиг, молитву, усрђе, послушање и стицањем свих врлина, он је оврлинио себе тако да, ево, већ осам векова ми живимо том врлином, тим светитељем и том силом Божијом која делује кроз њега. Много је наш народ патио, много је лутао кроз урвине овога света. Често је напуштао Бога, бар привремено, али се и враћао. И све што наш народ има, има Господом Богом, Светим Савом и угодницима Божијим. То је та сила, то је та оставштина која нама православним Србима зрачи и светли до дана данашњег. И то је непотрошиво богатство. Све пролази, и злато и сребро и драго камење. А оно што је уткано Господом Христом у душу нашу, то је бесмртно, то је вечно, то је силно.
Нека Господ Бог силом и молитвама Светога Саве, првога Архиепископа српскога, просвети нас. Да нам да духовни вид да сагледамо ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. И да то непотрошиво богатство Савино користимо на спасење душа наших. Јер, видите и сами како је променљиво све у свету. Говори се о миру, а мира нигде. Говори се о богатству, а материјалног богатства нигде. А оно што Господ Бог има, то је невидљиво, тајно, које поткрепљује, које надахњује, које даје живот. Господу Богу, Светоме и дивноме у Тројици и дивноме у светитељима Својим и у светитељу Сави, нека је слава. Нека буде са свима нама да нас води и руководи до Царства небескога. Амин!
У току Литургије пререзан је славски колач и освећено славско жито у славу Светог Саве. Домаћин овогодишње прославе је био господин Ацо Милошевић са породицом. Након Свете Литургије ученици основних школа су изрецитовали најлепше песме посвећене Светом Сави и као дар од свештеника храма примили светосавске пакетиће.
Вероучитељ Горан Вучковић
извор: eparhija-zicka.rs
Владика је свечано дочекан од великог броја верника, на челу са председником општине Дејаном Ковачевићем, новим комадантом касарне потпуковником Ненадом Дражинцем, заменицом председника општине Јадранком Достанић, председником Скупштине општине Лазаром Николићем, директором музеја Рудничко-таковског краја Сашом Марушићем, директором Јавног комуналног предузећа Иваном Лазићем, директором Културног центра Дејаном Арсићем, директором Дома здравља Александром Чивовићем и свим директорима основних и средњих школа.
У наставку беседе, Епископ Јустин је нагласио значај Светог Саве и светосавског предања за нас Србе. Господ као Пастир Добри породио је и Светог Саву, који је био најлепше дете, принц обдарен многим даровима. Он је то био, а Господом Христом постао је бесмртни чудотворац Сава. Са Господом Богом он је додао себи још једну димензију. Оно што ми по рођењу или по наследству добијамо овде у овоме свету је привремено. Свети Сава је својом вољом, својим хтењем, својом љубављу себе посветио Богу, тако што је отишао у Свету Гору као млад, оставио престо и поверио се Спаситељу душа наших. Кроз подвиг, молитву, усрђе, послушање и стицањем свих врлина, он је оврлинио себе тако да, ево, већ осам векова ми живимо том врлином, тим светитељем и том силом Божијом која делује кроз њега. Много је наш народ патио, много је лутао кроз урвине овога света. Често је напуштао Бога, бар привремено, али се и враћао. И све што наш народ има, има Господом Богом, Светим Савом и угодницима Божијим. То је та сила, то је та оставштина која нама православним Србима зрачи и светли до дана данашњег. И то је непотрошиво богатство. Све пролази, и злато и сребро и драго камење. А оно што је уткано Господом Христом у душу нашу, то је бесмртно, то је вечно, то је силно.
Нека Господ Бог силом и молитвама Светога Саве, првога Архиепископа српскога, просвети нас. Да нам да духовни вид да сагледамо ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. И да то непотрошиво богатство Савино користимо на спасење душа наших. Јер, видите и сами како је променљиво све у свету. Говори се о миру, а мира нигде. Говори се о богатству, а материјалног богатства нигде. А оно што Господ Бог има, то је невидљиво, тајно, које поткрепљује, које надахњује, које даје живот. Господу Богу, Светоме и дивноме у Тројици и дивноме у светитељима Својим и у светитељу Сави, нека је слава. Нека буде са свима нама да нас води и руководи до Царства небескога. Амин!
У току Литургије пререзан је славски колач и освећено славско жито у славу Светог Саве. Домаћин овогодишње прославе је био господин Ацо Милошевић са породицом. Након Свете Литургије ученици основних школа су изрецитовали најлепше песме посвећене Светом Сави и као дар од свештеника храма примили светосавске пакетиће.
Вероучитељ Горан Вучковић
извор: eparhija-zicka.rs
Патријарх српски Иринеј: Интервју за „Политику“
Разговор недеље: Патријарх српски Иринеј. Аутор: Јелена Чалија
Нисмо могли лепше да започнемо разговор за наш најстарији дневни лист, него речима о најславнијем и најсветијем из рода нашег и о његовом наслеђу. И „Политика”, која је управо прославила 115. годину излажења, драгоцени је део духовног и културног наслеђа Светог Саве. „Политика” је изузетно важна јер је, на пример, једна од српских дневних новина која се одупире нападу шунда, таблоидног новинарства на српску културу, заправо на душу српског народа. На тај начин, чувајући нашу културу, јавну реч, српско писмо, сведоци смо да се најважнији српски дневни лист са својим новинарима и посленицима учио и научио од Светог Саве.
А величину и значај његове личности и дела, можемо да посматрамо с различитих страна, кроз кључни допринос у многим областима: теологији и философији, архитектури и грађевинарству, политици и дипломатији, уметности и књижевности, медицини... У неким од побројаних области, он сам се остварио кроз Богом му дароване таленте, а у другим је створио услове и атмосферу у друштву за свеобухватни развој и напредак.
Чини ми се да би било довољно рећи само то да је први поглавар аутокефалне Српске Цркве у исто време и зачетник осамостаљене српске књижевности. Та два процеса кључна за самосталност српске културе и њено трајно укључивање у светску културу, вољом Божјом, одиграла су се преко једне личности, преко Светог Саве. И да, напокон, речима овог анђела Српске Цркве и народа кажем шта данас од њега можемо да научимо. „Трудом својим све ћете стећи”, учио је Свети Сава савременике. Дакле, и данас нам он исто поручује: трудите се око сваког доброг дела и не одустајте. Било да се ради о напретку личном, било породичном, о напретку заједнице села, града, улице у којој живите, а поготово српских држава. Будите вредни, трудите се, а Господ ће, молитвама Светог Саве, и када не видите резултате вашег труда и рада, благословити оно што предузимате.
А величину и значај његове личности и дела, можемо да посматрамо с различитих страна, кроз кључни допринос у многим областима: теологији и философији, архитектури и грађевинарству, политици и дипломатији, уметности и књижевности, медицини... У неким од побројаних области, он сам се остварио кроз Богом му дароване таленте, а у другим је створио услове и атмосферу у друштву за свеобухватни развој и напредак.
Чини ми се да би било довољно рећи само то да је први поглавар аутокефалне Српске Цркве у исто време и зачетник осамостаљене српске књижевности. Та два процеса кључна за самосталност српске културе и њено трајно укључивање у светску културу, вољом Божјом, одиграла су се преко једне личности, преко Светог Саве. И да, напокон, речима овог анђела Српске Цркве и народа кажем шта данас од њега можемо да научимо. „Трудом својим све ћете стећи”, учио је Свети Сава савременике. Дакле, и данас нам он исто поручује: трудите се око сваког доброг дела и не одустајте. Било да се ради о напретку личном, било породичном, о напретку заједнице села, града, улице у којој живите, а поготово српских држава. Будите вредни, трудите се, а Господ ће, молитвама Светог Саве, и када не видите резултате вашег труда и рада, благословити оно што предузимате.
27. јануар 2019.
Хвала ти Свети Саво!
МОЛИТВА СВЕТОГА САВЕ
Добри Боже, стопама Твојим дај да ходим!
Дух Твој Свети да ми је вођа!
Зрачи моју душу вечним зрацима љубави!
Пусти доброту Твоју да загреје душу моју!
Правда Твоја нека завлада душама свих људи!
Твоје Царство нека је наш дом!
Слава Твоја нека засија човечанству да упозна Тебе и љубав вечну!
Песма Твоје радости вечно нека бруји у срцима нашим!
Молим Ти се, Боже Велики, услиши моје жеље! Амин!
Отац Јустин ,На Богочовечанском путу
Појањем молитвеним поштујемо и величамо, Светитељу угодниче Божји, и истински славимо свету успомену твоју;
јер и ако си у Србији заблистао, ипак Те сва васељенска Црква сматра за бранича, представника и молитвеника
пред Господом. Зато, сећајући се Твога богоугодног живота и многих твојих подвига и чудеса, прослављамо
Господа Исуса, Који је Тебе прославио, и смерно Му вапијемо: Алилуја!
Кондак 11.
Хвала ти Свети Саво!
Добри Боже, стопама Твојим дај да ходим!
Дух Твој Свети да ми је вођа!
Зрачи моју душу вечним зрацима љубави!
Пусти доброту Твоју да загреје душу моју!
Правда Твоја нека завлада душама свих људи!
Твоје Царство нека је наш дом!
Слава Твоја нека засија човечанству да упозна Тебе и љубав вечну!
Песма Твоје радости вечно нека бруји у срцима нашим!
Молим Ти се, Боже Велики, услиши моје жеље! Амин!
Отац Јустин ,На Богочовечанском путу
Појањем молитвеним поштујемо и величамо, Светитељу угодниче Божји, и истински славимо свету успомену твоју;
јер и ако си у Србији заблистао, ипак Те сва васељенска Црква сматра за бранича, представника и молитвеника
пред Господом. Зато, сећајући се Твога богоугодног живота и многих твојих подвига и чудеса, прослављамо
Господа Исуса, Који је Тебе прославио, и смерно Му вапијемо: Алилуја!
Кондак 11.
Хвала ти Свети Саво!
Хвала за веру!
Хвала за државу!
Хвала за школу!
Хвала за болнице!
Хвала за књижевност!
Хвала за уметност!
За све ти хвала и моли Христа да те будемо достојни, да те се не сетимо само једном годишње, већ да оно што си утемељио учинимо још бољим.
о. Марко Јефтић
"Веома је дакле добар Господ и праведан и веран и свима речима Својим, и сва су дела Његова у вери. Зато чеда моја богољубљена, ми који Га љубимо треба да чинимо дела вере у Христу Исусу Господу нашем, ми који смо примили од Њега бесмртну веру, толики дар - да не умремо никада!"
Из Беседе Србима о Правој Вери, Светог Саве.
Кад бисмо макар на тренутак заиста сместили вером у своје срце заветну поруку, подсећање Светог да смо примили од Христа "дар - да не умремо никад", како би изгледао наш живот?
о. Ненад Илић
 |
| Манастир Вазнесење |
У једној од својих књига, за коју добија Пулицерову награду, Пупин буди захвалност читавог српства према Светом Сави. И та је страна у српским издањима била истргнута. Као и предговор Милоша Црњанског. Али живела је у Америчкој лектири, у Немачкој, Јапану, Француској, Шведској.... Нико ни помислио није да руши живу реч нашег Пупина.
Александра Нинковић Тасић
Светосавска академија -Саборни храм Христовог Васкрсења (Подгорица 26.1.2019.љ.Г.)
 |
| Урош Предић, Свети Сава благосиља Српчад, 1921. |
Интервју са Владиком Порфиријем о Савиндану 2019 / Свечана Академија поводом 800 година Аутокефалности СПЦ, Марибор
Академију је организовала Митрополија загребачко-љубљанска, односно Црквена општина у Марибору у сарадњи са Роса продукцијом из Марибора и уз подршку Министарства културе Републике Србије.
Уз учешће мариборских хорова, посетиоци су имали прилику да виде и представу о развоју Српске Православне Цркве у Словенији и односу између српског и словеначког народа.
У представи је приказан и лик Катарине Кантакузине Бранковић, ћерке Вука Бранковића која је удајом за цељског грофа Урлиха ИИ покренула долазак православаца на просторе данашње Словеније.
Академија је заснована на историјским чињеницама о Српској православној цркви, са посебним освртом на заједничку историју Срба и Словенаца. Концептуално је замишљена као представа, у којој су учествовали глумци Војин Ћетковиц, Милада Калезић и Анастасија Весна Илић, оперска дива Сабина Цвилак, балет Народног позориста из Београда у кореографији Ђорђа Макаревића, Ансамбл Ренесанс, Српски византијски хор Мојсије Петровић, хор Хуго Волф, и многи други.
У Црквеној општине у Марибору истичу да они верују да ће овај пројекат дати додатни подстрек међусобном зближавању два братска народа.
Ако можеш веровати…
Беседа ова није о Св. Сави, него њему у част. Несумњиво најмудрији Србин, цео свој живот посветио је узвратној љубави родитељки своје и наше духовности, Цркви Христовој, те га се стога увек радо молитвено сећамо не би ли се његовим савршенством испунили недостаци наши. Св. Сава је родоначелник нашег духовног наслеђа, а наслеђе духовно има ту особеност да се не наслеђује онако како се наслеђују куће или њиве, брда или долине, тј. простом чињеницом крвне или националне везе, него једино свесним усвајањем и разложним опредељењем за баш те (а не неке друге) духовне вредности, а потом и трудељубивим непрестаним обделавањем њихове вечне ‘приматељке’, тј. сопствене душе. Отуда се и ти можеш звати Савиним наследником и следбеником само ако можеш бити у потпуном јединству вере са њим те…
Кондак Светом Сави [грчки] Saint Sava kontakion [Greek]
 |
| Славско кољиво у манастиру Хиландару за Савиндан прошле године. Светлописао монах Милутин. извор: www.facebook.com |
“Виђење красне ливаде“ од Стефана Првовенчаног
Из: Стефан Првовенчани, Хиландарска повеља
eparhija-zicka.rs
Мила Јевремовић, “Васпитна улога Светог Саве у историји и традицији српског народа“
Сви Срби знају понешто о Светом Сави, али заправо нико не зна све. Свети Сава је наша вечита прича, никад до краја испричана и завршена. Он је најлепше српско дете, наша визија, путоказ, наше највеће благо и знамење.
Свети Сава је Србин од крви и меса, конкретна историјска личност, становник земље, али и грађанин Неба, човек свог, нашег и сваког будућег времена. Растко Немањић, најлепша, најтоплија и најпитомија српска душа, али уједно и велика, снажна личност, тихе и стрпљиве нарави, испуњена богатством знања, која тежи васионским световима. Срби у својој историји немају неспорнију личност и већег просветитеља, који се својим умом и срцем уздигао до самог Божанског престола. Могао је многима да влада, али је одабрао да служи свима. Ниједан Србин није видео толика пространства и толико страног света, а више ценио своју земљу и волео своје људе. Разговарао је са царевима и кнезовима, али се дружио и са српским пастирима и божјацима. Био је радо виђен гост на многим дворовима, стизао је до Солуна, Цариграда, Јерусалима и Трнова, али се појављивао и у забитима, воденицама, колибама, као путник намерник, рођак, комшија.
Савина сен и Савине стопе су прве слике и скулптуре на српској земљи, али је он у Србију довео прве велике сликаре и мраморнике. Стварао је аутентичну и отворену српску културу, спремну да прими све оно што је достојно да буде примљено, али истовремено способну да одбаци све што скрнави људско достојанство. Српска земља је његов видљиви животопис, на коме заувек остају Савине стопе, стране, брда, врела, трпезе, почивала. На тој земљи отворио је прве ћелије за ћутање, учионице, болнице и библиотеке. До Светог Саве Срби су хладно гвожђе ковали, он их је научио да га усијају, али им је још више усијао срца за крст часни и веру православну. Његова личност у којој је све универзално, сабрано свечовечанско и свеобухватно – ум, воља, осећања, љубав. Љубав је ширила његово биће до неслућених размера, њиме се ослобађао окова смрти и заборава, ограничености идеологије и националне историје. Та остварена целовита душа управила нам је стопе, али и дух.
Писао је по вишој, унутрашњој синтакси и захваљујући њему продисала је и прва здрава реченица на српском језику. Он је Србин који се по свом начину размишљања налази не само испред свог, већ и испред нашег времена. Аристократа по тексту, стилу и изразу, његова личност је вечна икона за човека. Његов циљ је била земља слободних разноликих и различитих људи, који ће се међусобно поштовати и подржавати, његов циљ је била здрава и света а не велика Србија. Успоставио је начела правде, слободе и мудрости српске државе. Његова добра дела, труд и одрицање зарад свог рода показују колико је то стабилна и снажна личност, а уједно нежна, мирна, стрпљива нарав која је увек строга према себи, љубазна према другима, увек спремна да се нађе у невољи када небројене зебње и тишње уносе немир и страх у људске душе. Стварао је државу за потребе људи, а не људе за интересе државе. Знао је да истинска снага једне државе лежи у честитости и чистоти, у слози народа, а не у новцу и границама држава, где нема места за односе господара и роба, односе претпостављеног и подређеног.
Ми смо различити по свему, али се уједињујемо Савиним именом. Управо због тога треба да се спустимо из облака у којима смо се погубили, јер се захваљујући данашњем шунду и мизерном систему вредности, личности попут Растка Немањића налазе на рубу заборава. Зар није греота заборавити такву личност? Величанствено, племенито, честито људско биће, које је људима око себе несебично пружало све што је имало; ширило је знање, веру, изливало мудрост своје душе у душе наших предака, није живео само за себе, већ и за свој народ.
Свети Сава не заслужује заборав, јер он је засновао српског човека, то је његов најдубљи нацрт, најстарија грађевина и највећа задужбина. Захваљујући њему знамо ко смо, шта смо и коме припадамо, он је наш спомен на прошлост а знамење за будућност, а ми имамо задатак да од заборава сачувамо све оно што нас чини људима.
Мила Јевремовић
Из: Жички благовесник 1/2019.
eparhija-zicka.rs
Свети Сава је Србин од крви и меса, конкретна историјска личност, становник земље, али и грађанин Неба, човек свог, нашег и сваког будућег времена. Растко Немањић, најлепша, најтоплија и најпитомија српска душа, али уједно и велика, снажна личност, тихе и стрпљиве нарави, испуњена богатством знања, која тежи васионским световима. Срби у својој историји немају неспорнију личност и већег просветитеља, који се својим умом и срцем уздигао до самог Божанског престола. Могао је многима да влада, али је одабрао да служи свима. Ниједан Србин није видео толика пространства и толико страног света, а више ценио своју земљу и волео своје људе. Разговарао је са царевима и кнезовима, али се дружио и са српским пастирима и божјацима. Био је радо виђен гост на многим дворовима, стизао је до Солуна, Цариграда, Јерусалима и Трнова, али се појављивао и у забитима, воденицама, колибама, као путник намерник, рођак, комшија.
Савина сен и Савине стопе су прве слике и скулптуре на српској земљи, али је он у Србију довео прве велике сликаре и мраморнике. Стварао је аутентичну и отворену српску културу, спремну да прими све оно што је достојно да буде примљено, али истовремено способну да одбаци све што скрнави људско достојанство. Српска земља је његов видљиви животопис, на коме заувек остају Савине стопе, стране, брда, врела, трпезе, почивала. На тој земљи отворио је прве ћелије за ћутање, учионице, болнице и библиотеке. До Светог Саве Срби су хладно гвожђе ковали, он их је научио да га усијају, али им је још више усијао срца за крст часни и веру православну. Његова личност у којој је све универзално, сабрано свечовечанско и свеобухватно – ум, воља, осећања, љубав. Љубав је ширила његово биће до неслућених размера, њиме се ослобађао окова смрти и заборава, ограничености идеологије и националне историје. Та остварена целовита душа управила нам је стопе, али и дух.
Ми смо различити по свему, али се уједињујемо Савиним именом. Управо због тога треба да се спустимо из облака у којима смо се погубили, јер се захваљујући данашњем шунду и мизерном систему вредности, личности попут Растка Немањића налазе на рубу заборава. Зар није греота заборавити такву личност? Величанствено, племенито, честито људско биће, које је људима око себе несебично пружало све што је имало; ширило је знање, веру, изливало мудрост своје душе у душе наших предака, није живео само за себе, већ и за свој народ.
Свети Сава не заслужује заборав, јер он је засновао српског човека, то је његов најдубљи нацрт, најстарија грађевина и највећа задужбина. Захваљујући њему знамо ко смо, шта смо и коме припадамо, он је наш спомен на прошлост а знамење за будућност, а ми имамо задатак да од заборава сачувамо све оно што нас чини људима.
Мила Јевремовић
Из: Жички благовесник 1/2019.
eparhija-zicka.rs
26. јануар 2019.
СВЕТОСАВСКА БЕСЕДА: Драган Хамовић, Свети Сава и почетак наших сећања, Краљево, 25.1.2019.
„Савину причу о његовом и нашем општем родитељу, можемо дубински разумети када доспемо до часа останка без родитеља, који од тога растанка, нашом љубављу, постаје обоголичен у нама самима“, каже у беседи др Драган Хамовић
Записано је за Растка Немањића: „Није се смејао, а био је увек насмејан“, толико је напредовао у учењу да је изазивао дивљење својим разумом, па су сви говорили: „Ово дете ће бити неко ново знамење!“, подсетио је вечерас отварајући програм „Светосавска беседа“ Милош Милишић из Народне библиотеке „Стефан Првовенчани у Краљеву у којој је вечерас настављена традиција читања светосавске беседе дужа од две и по деценије.
Он је додао како је у историји црквене и државне дипломатије тешко наћи пример који се може упоредити са делима Светог Саве на њеновом путу од монаха до архиепископа, који је довео до самосталности Српске православне цркве и до самосталне и слободне српске државе.
Светосавску беседу казивао је др Драган Хамовић саветник министра за културу и информисање. Беседу објављујемо у целости:
Реч прошлост припада реду неомиљених речи у владајућем речнику наше глобалне савремености. Колико пута смо чули, протеклих деценија, у јавном простору папагајски понављану реченицу: „Оставимо се прошлости, окренимо се будућности!“ У ономе што гласноговорници Моћи изрекну – било да је моћ политичка, економска, интелектуална, било да су међусобно сплетене – не мора имати ни смисла, нити моралног оправдања, нити упоришта у чињеницама – довољно је да иза речи стоји интерес Моћи. Тврда и робусна, или мека а лепљива, Моћ која хоће да подвласти не само људско деловање него и људску мисао, не само садашњост и долазеће време, него и прошлост. Искушано предање из прошлости тако проглашавају за непоуздано и неважеће, за рачун плитких бајки о будућности, које делују још баналније када се суочимо с лицем света који, из године у годину, из дана у дан, све више делује као изгледна антиутопија.
ГОСТОПРИМНИЦА – јереј Марко Јефтић, Богообразано образовање
Ближи нам се празник Светог Саве. Стога данас говоримо о богообразном образовању и васпитању. Наш гост и саговорник је јереј Марко Јефтић, парох при Успењској цркви у Младеновцу и доскорашњи вероучитељ. Марко је одговарао на питања о томе како је он док је радио у школи сагледао правац у којем иде српско образовање, чему је наше образовање образно, да ли је хришћански поглед ушао у наставу и због чега верска настава није дала очекивани резултат – више младих на литургији. |
| Емисију преузми овде: radiozlatousti.rs |
ГОВОРИ ДА БИХ ТЕ ВИДЕО: Моја православна породица
 |
| Звучни запис преузми овде: www.rts.rs |
Они су: Марко Јефтић, свештеник у Храму успења пресвете Богородице и Наташа Јефтић професор руског језика, попадија.
Аутор Душанка Петровић
25. јануар 2019.
Архимандрит Тихон, Свети Сава и суд човечанству, Загреб, 22.12.2018.
 извор: mitropolija-zagrebacka.org |
| Звучни запис предавања преузми овде: soundcloud.com |
Свети владика Николај о Светом Сави
"Када Сава дође у Жичу као Архиепископ, установио је да су грађевински радови били завршени. Снажни торањ се пробијао, надвисујући све и доминирајући околином. Црква је имала дугачак нови средњи део, велики олтар и врло пространо предворје, које су држала два стуба. Била је једна велика и две мање куполе, две лепе капелице с обе стране лађе и трећа, врло мала, у торњу, коју је Сава користио за молитву у самоћи. Цела Црква беше сазидана од камена, изнутра омалтерисана и обојена у црвено са златним пругама на свим угловима, хоризонтално и вертикално. Црква је била заштићена правоугаоним, високим и дебелим зидовима, са много кула пушкарница намењених за одбрану од непријатеља. Унутар зидова и око велике, као и мале цркве Светих Апостола, биле су сазидане ћелије за монахе, са великом и пријатном собом и салом, као и просторијама за Архиепископа, Краља и госте. Све је ово Стефан саградио по Савином плану и упутствима и, разуме се, Сава је био веома задовољан..."
Преузето из књиге: Живот Светог Саве
Аутор: Епископ Николај (Велимировић)
Број страна:186
Цена: 450 рсд + поштарина
Уредник издања и издавач: Манастир Жича, 2008.
извор: Издавачка делатност манастира Жиче
Преузето из књиге: Живот Светог Саве
Аутор: Епископ Николај (Велимировић)
Број страна:186
Цена: 450 рсд + поштарина
Уредник издања и издавач: Манастир Жича, 2008.
извор: Издавачка делатност манастира Жиче
 |
| zica.org.rs |
Икона Богородице Млекопитатељнице
Дивјејево
О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве. Тако свети Јефрем Сиријски каже, у песмама на Рођењу Христовом:
"Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце - Син Господара свега.
Света Дјева-Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио Њезиним млеком.
Када се Господ хранио млеко Маријиним, тада је точио живот свему свету".
Света Тајна Свештенства, 15. део
1. Који све преступи чланова клира доводе до изрицања тако строгих казни ? (II део одговора)
2. Да ли свештеници одлазе у пензију ?
Аутор емисије: ђакон Немања Калем, професор Београдске богословије
Атина: Прeдстављен трећи том Догматике Преподобног Јустина Ћелијског
По благослову архиепископа атинског и све Јеладе Јеронима, у понедељак 21. јанура 2019. године у Атини је одржан приказ трећег тома Догматике Преподобног Јустина Ћелијског. Издавач књиге је свештени манастир Ватопед на Светој Гори са дозволом манастира Ћелије, а преводилац је Арис И. Георгопулос. Представљање Догматике Преподобног Јустина Ћелијског започело је са певањем тропара и стихира у част Светог Аву Јустина, које је саставио химнограф Велике Цркве јеромонах Атанасије Симонопетритски, а у извођењу Византијског хора из Атине под руководоством Георгија Н. Констандину.
Затим је поздравно слово упутио и министар за иновације и технолошки развој у Влади Републике Србије Ненад Поповић, који је и покровитељ издања књиге. Потом се на издавање саме Догматике осврнуо високопреподобни игуман манастира Ватопеда архимандрит Јефрем, наглашавајући да је књига објављена на грчком језику након 40 година од упокојења Преподобног Јустина Поповића.
О животу и делу Светог Аве Јустина говорио је његов духовни син, умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић. У наставку је о значају Догматике говорио професор Догматског богословља на Високој црквеној академији у Солуну протопрезвитер Никола Лудовикос.
На крају је приказан документарни филм о Ави Јустину Поповићу у режији о. Ненада Илића.
Представљање Догматике Преподобног Јустина Поповића у Атини још је једна спона која јаче повезује два братска народа, грчки и српски, и пројављује љубав између двеју сестринских Цркава, Јеладске и Српске, заједно са Васељенском Патријаршијом.
Архимандрит Евсевије (Меанџија)
извор: pouke.org
Са мати Јеленом Пиперском разговарали смо о монаштву, обнови духовног живота у нашој Митрополији и поукама оца Лазара Острошког
 |
| Звучни запис преузми овде: svetigora.com |
