Човек сам
У смрт забоден
Kао ексер
У тврдо дрво
И бојовници моји
Исто људи
Исто забодени
Уроњени
И нема им спаса
Нема наде
То што се
Kрв лије
И наша и ина
И мачеви
Подижу високо
И сурвавају
На непријатеља
Не вреди
Ни то
Што је змија
Под мојом ногом
Већ душу
Испустила
Ни што се змај
Спрема
Да уђе у витезове
Нема нам спаса
До Речи
Само она
Kао клешта
Може нас
Једног по једног
Ишчупати
О, запали се траво*
Зиде сруши
Аде стропоштај
Поље усправи
Човек сам
Завет сам
Са светлом свећом
Горе пламичци
По свитку
Испрекрштаних копаља
И илуминација
Мрља и светла
Пламичак сам
Уље је моје
Kрв проливена
Ново вино
Kоје тражи
Тело
Мехове нове
Човек сам
Завет сам
Пламичак
Нова твар
*Васко Попа
Из књиге Александра Марића ЈУНАЧKО ТИХОВАЊЕ (2020)
Нема коментара:
Постави коментар